nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:35
SEĆANjE NA SAVEZNIČKO BOMBARDOVANjE 1944. GODINE

Na praznik padale bombe...

Pre tačno 73 godine Beograd je teško stradao u savezničkom bombardovanju 16. aprila, poginulo je oko 1.200 ljudi, a razarani su svi delovi grada, uključujući i predgrađa u kojima nije bilo vojnih ciljeva
Autor: J. Gajić nedelja, 16.04.2017. u 08:05
Пашино брдо, данашње Лекино брдо, нашло се под "тепихом" бомби (Фото Википедија)

Od Engleza oni su se nadali slobodi, ne znajući da ta nada pravo u smrt vodi... Ovaj pomalo skriveni natpis na Novom groblju u Beogradu, u čijem sastavu se nalazi i  spomen-groblje poginulima u savezničkom bombardovanju iz 1944, podseća na tragičan događaj od pre 73 godine, u toku kojeg je stradalo više od 1.200 naših sugrađana.

Bila je nedelja 16. april 1944. godine. Osvanuo je sunčan dan, a pošto je bio Uskrs u gradu je i pored oskudice i nedaća izazvanih okupacijom vladalo praznično raspoloženje. Odjednom, na nebu se pojavio veliki broj bombardera – uglavnom B17 i B24, poznatijih kao „leteće tvrđave”, koje su pripadale britanskom i američkom ratnom vazduhoplovstvu.

Nije im bio prvi put da lete iznad grada, ali njihovo prisustvo u tolikom broju, i to na Uskrs, za Beograđane je značilo simboličnu poruku da je sloboda blizu, pa su mnogi od njih izašli na terase i krovove zgrada da ih pozdrave... Ali, kao saveznički „odgovor” na ove pozdrave prema gradu su poleteli „tepisi” bombi.

Počelo je bombardovanje koje se, prema posledicama, može uporediti sa nacističkim iz aprila 1941. godine. Mada su, zvanično, meta bili samo vojni ciljevi – fabrike, mostovi, aerodrom, skladišta sa municijom, nemačke kasarne i garnizoni, bombe bačene sa visine od oko dve hiljade metara nisu birale ciljeve.

Pogođeni su palata „Albanija”, Narodno pozorište, Terazije, Bajlonijeva pijaca, prostor oko Železničke stanice, porodilište u Krunskoj, današnja Studentska poliklinika, Bolnica za unutrašnje bolesti, veći broj škola i obdaništa...

Osim centra, posebno teško stradao je Dorćol, delovi Vračara, ali i tadašnje predgrađe Pašino brdo (reč je o današnjem Lekinom brdu i delovima Dušanovca) u kojem nije bilo nikakvih fabrika, niti vojnih ciljeva.

Bombardovanje je nastavljeno i sutradan 17. aprila. Tada su uglavnom gađani mostovi i priobalno područje, a tom prilikom pogođen je i logor Staro sajmište na levoj obali Save gde je poginulo oko sto zatvorenika.

Uskršnje praznike Beograđani su proveli u skloništima ili u izbeglištvu u šumama i okolnim selima. Tačan broj žrtava dvodnevnog „uskršnjeg” bombardovanja do danas nije utvrđen, ali se na osnovu nemačkih procena smatra da je stradalo oko 1.200 civila i stotinu nemačkih vojnika.

Na grad je bačeno 1.500 tona bombi iz više od 600 aviona. Inače, u periodu od aprila do septembra 1944. godine Beograd je bombardovan čak 11 puta. Savezničke bombe razarale su Niš, Leskovac i druge gradove. Tako je Srbija, koja je i na početku rata podnela najveće žrtve, stradala i na kraju rata i to od onih koji su dolazili kao oslobodioci. 

Avioni koji su učestvovali u bombardovanju Beograda i drugih gradova uglavnom su poletali iz Fođe, na jugu Italije, i bili u sastavu 15. vazduhoplovne jedinice SAD i jedinica britanskog vazduhoplovstva. Oko karaktera i ciljeva bombardovanja među istoričarima i danas postoje različita mišljenja.

Jasno je da su njihovi glavni ciljevi (barem zvanično) bile fabrike, putevi, mostovi, železničke pruge i aerodromi koji su mogli služiti Nemcima, kao i velika naftonosna polja u okolini Ploeštija u Rumuniji.

Ali, jasno je i da su ciljevi birani neselektivno, bez imalo obzira prema stanovništvu. Obični ljudi, koji su u saveznicima gledali vesnike slobode, bili su glavne, a često i jedine žrtve ovih zvanično „uspešnih”. U te žrtve spada i više od hiljadu Beograđana stradalih na „krvavi Uskrs” 1944. godine.


Komentari45
7ac1c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Леон Давидович
Познавао сам и неке очевице тих трагичних догађаја. Тамо где је била кућа остао само кратер од експлозије бомбе. На таквим местима најчешће нико није преживео. Тадашње Британце и Американце изгледа није занимало где бомбе падају. Важно је било избацити бомбе и побећи од противваздушне одбране, а да ли ће погодити цивиле или војне објекте то њих није била брига. Где год су били присутни немачки војници то је за њих била непријатељска територија и није их била брига ко ту живи они су само сипали бомбе.
Mirko Mirković
Eto posla za analitičare. Zašto narod neke voli , a neke ne. Dobro pamti ko nas je sve bombardovao i kada, a ko pomagao u oslobadjanju i kada. I to će važiti još par stotina godina. Ili dok se ne pokaju, izvine i plate odštetu u aktuelnim cenama. A onda možemo da razgovaramo kao ravni sa ravnim. To je minimum minimuma.
Mihailo Zdravkovic
Engleska nije nikad bila saveznik nikome ako nije mogla da izvuce korist bilo u novcu, materijalu ili zrtvama koliko ja u mom skromnom secanju mogu da vidim. Keokodilske su suze kad Engleska place
Preporučujem 16
Micko
Нека историчари кажу своје након истраживања архива, али је дефинитвно тачно да су Тито и комунисти у све то били итекако умешани јер су им у то време Енглези давали велику подршку а после рата то је била табу тема. Очигледно, Србији се кичма морала до краја сломити да би се припремила за Брозову владавину..
Nemojte molim vas
To su danasnji Vodjini strateski saveznici, koji su ga i doveli na vlast. Jos bi se i Vlasi m9gli dosetiti...
Nestrucni saradnik
@liberat Kažete da je bombardovanje Marseja opravdivo činjenicom da su tu bili francuski kvislinzi - a ko je bio u Beogradu na Vaskrs te 1944-e? Nedić i njegova vlada i naravno Nemci. Osim ako ne smatrate Nedića za borca protiv okupacije, kakva je iz ugla saveznika u tom momentu postojala razlika u vojnom smislu između Beograda i Marseja...pa i Zadra, Zagreba...?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja