ponedeljak, 12.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:32

Ada Huja postaje izletište i stambeno-komercijalna zona

subota, 15.04.2017. u 10:22
(Фото Р. Крстинић)

Na Adi Huji u Beogradu biće izgrađen moderan stambeno-komercijalni kompleks, a veći deo tog dunavskog poluostrva biće izletište sa sportskim terenima i uređenim zelenim površinama, kažu u Gradskoj upravi.

Glavni gradski urbanista Milutin Folić je rekao Tanjugu da, prema Generalnom planu Beograda, područje Ade Huje nije celo planirano za izletište, ali da veliki deo jeste.

Predviđeno je izmeštanje industrijske zone, kao što je to urađeno u okviru projekta Beograd na vodi, kaže Folić i dodaje da će se na prostoru Ade Huje možda graditi i visoki objekti.

„To područje od preko 100 hektara uz reku jeste jedan od najvećih potencijala Beogada”, kaže Folić najavljujući da će uskoro biti rešeno pitanje kanalizacije koja se izliva u rukavac iza Ade Huje.

Glavni urbanista objašnjava da će se na jednom delu Ade Huje, iza rukavca, nalaziti zelene površine, sportski sadržaji i deo koji će biti nalik na Adu Ciganliju, a preko špica Ade Huje je planirana i izgradnja mosta, nizvodno od sportskih sadržaja.

Folić navodi da je jedan od prvih koraka u sređivanju tog prostora rešavanje problema neprijatnih mirisa i da je gradska Direkcija za građevinsko zemljište predvidela da se kanalizacija preusmeri na veliki kolektor koji ide do Velikog Sela, gde se sada nalazi privremeno postrojenje za preradu otpadnih voda.

On je dodao da je u Velikom Selu planirano i postrojenje za preradu otpadnih voda, čime će dugoročno biti rešeno pitanje kanalizacije u tom delu Beograda.

„Radi se na tome da se poveže kanalizacija sa velikim kolektorom koji ide do Velikog sela. Projekti su u izradi i kada budu gotovi biće izabrani izvođači. Očekujem da to krene ili do kraja godine ili početkom sledeće godine”, rekao je Folić.

Palilulsko priobalje Ada Huje, koje na keju ima šetalište sa sportskim i dečjim sadržajima i ugostiteljskim objektima, nalazi se nizvodno od Pančevackog mosta na samo četiri kilometra od centra Beograda, a proteže se od Pančevačkog mosta do Višnjice.

Na Adi Huji se nalaze i najveća karting staza na Balkanu, zatim teren za odbojku na pesku, kao i tri teniska terena, dva sa šljakom i jedan betonski. Deo keja je uređen kao pristanište, a na jednom mestu se nalaze nalaze prilaz za brodove i putnike.

Ada Huja je okružena naseljima Karaburma, Rospi Ćuprija, Višnjička Banja i Vilinim vodama na zapadu.

Prelepa zelena oaza Ada Huja je bila 1960. pretvorena u gradsku deponiju i godinama se na tom prostoru odlagalo smeće iz celog Beograda, dok deponija nije preseljena u Vinču.

Folić kaže da gradske vlasti i Urganistički zavod rade na tome da se nekadašnje industrijske zone u gradu polako pretvaraju u zone za stanovanje i komercijalu.

„Kao u većini evropskih gradova, industrija mora da se izbaci iz centra grada, kao što je to urađeno na prostoru Beograda na vodi. Isto će se desiti i na Adi Huji i mi smo za Adu Huju kroz Generalni plan predvideli da to bude stambeno-komercijalna zona”, naveo je on.

Folić je najavio da će u drugoj polovini godine biti raspisan urbanistički konkurs na kome će arhitekte i urbanisti moći moći da iznesu svoje viđenje kako treba da se urbanizuje taj deo grada - „da li će to biti objekti: pet plus četiri ili pet plus pet ili visoki objekti poput Beograda na vodi, kuda će proći glavne saobraćajnice i slično odnosno na koji način će taj deo Beograda sići na reku”.

Reč je o razvoju lokacija po sličnom konceptu kao što slučaj sa Beogradom na vodi, na primer, Bloka 18 i brodogradilišta, Ade Huje, Luke Beograd, Marine Dorćol...

Glavni urbanista i da će posle tog konkursa za Adu Huju biti završen plan detaljne regulacije, nakon čega će biti moguće razvijanje infrastrukture.

Na Adi Huji se i dalje obavlja istovar otpada i nalaze se ostaci propalih betonjerki, deponije peska i šljunka, stovarišta i fabrika papira.

Početkom 20. veka područje Ade Huje je bilo pokriveno vinogradima i bujnom vegetacijom kojima su pogodovali povoljni vetrovi, ali i prirodnim termalnim izvorima.

Višnjička banja je i dobila naziv po izvoru izvor lekovite sumporne vode na obali rukavca.

Rimljani su na tom prostoru gajili vinovu lozu i pravili prva javna kupatila lekovitih voda, a najveća keltska nekropola pronađena je iznad Ade Huje na Rospi Ćupriji.

Građanska inicijativa i ekološki pokret Supernatural 2011. zapoceo je projekat revitalizacije ekosistema Ade Huje, pa je 12 hektara na špicu Ade Huje pretvoreno u park koji je proglašen za jedan od 25 najboljih ekoloških projekata u Evropi.

Očišćeno je i obnovljeno zemljište, zasađeno više od 500 sadnica drveća, preko 2.000 biljaka i napravljeno pet vrtova. (Tanjug)


Komentari11
bacae
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

grkuapsu
Ја сам лично ( нема везе са политиком) против изградње на Ади Хуји. Као што бих био против урбанизације Аде Циганлије, Кошутњака,овог што је остало од Топчидера и сл. Има довољно места за "ширење Београда".
Petar Jovicevic
Eto, odmah počela kampanja protiv ovog projekta kao protiv Beograda na vodi. Već su počeli da smišljaju razloge protiv izgradnje lepog izletišta i komercijalne zone.
Petronijevic Mijat
Pa ja sam kao dete godinama gledao kako se te deponija puni , i niko tu ni prst nije stavljao u taj dunavac, a sada stembeni kompleks. Mislim da nije uredu. Pored dunavskih terasa biće dunavski vrtovi.
Preporučujem 2
djuradj
Zasto opet komercijalni i stambeni objekti ocistite celo podrucje porusite stare zgrade propale industrije preparadite zemlju punu djubreta od 1945 do 1965 jer tu je bila deponija i posadite sumu i zelenilo sa stazama za setnju i rekreativce ako vec nema para za sportske objekte?Sve samo ne beton i zgrade od 50 metara sambeni i komercijalni objekti.Nemojmo upropastiti i tu sansu da Beograd dobije lokaciju prilagodjenu coveku kao takvom a ne novcu.
kole stara karaburma
Ja toplo preporucujem da izgradena offise, a i stanbeni deo bude okupiran sa Malim, Folicem, Nikodijevicem itd. Ja a verujem i svi stariji Karaburci znamo da bajlis nikada nemoze da postane zdravo i dobro mesto za zivot, zabavu i sport. moguce je samo kaod ove mafije.
naprosto činjenice
Beograd se gradi srpsko selo i provincija prazni.. Dok vi shvatite da svetlost velegrada privlači mlade žene i devojke iz unutrašnjosti , a za njima idu i mladići, biće kasno. Poješće nas bela kuga, Srbija se isprazniti. Dodajmo na ovo ne daj bože da nas prime u eu, pa kad milion mladih zbriše.. Ostaće Srbija samo bg pašaluk.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja