petak, 13.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:12

Zadruge su uzdizale selo

Na skupu o selu koji je organizovala SANU s pažnjom slušano kako je Sirogojno, nekada zabačena sredina, postalo poznato i u svetu
Autor: Branko Pejovićnedelja, 16.04.2017. u 21:30
Боса Росић у музеју „Старо село” (Фото С. Јовичић)

Sirogojno – Može li se uzdići posrnulo srpsko selo, ima li ideja i rešenja da ono oživi?

Tom temom bavili su se učesnici skupa o etno-selima koji je Srpska akademija nauka i umetnosti organizovala u zlatiborskom Sirogojnu, u ovdašnjem etno-muzeju „Staro selo”.

Bilo je raznih primera i predloga, više i manje ostvarivih. Od akademika se, recimo, čulo da je oživljavanje našeg bogatog nasleđa – stvaranjem turističkih etno-sela, obnovom zapuštenih vodenica, vetrenjača, zamkova, salaša – jedan od puteva seoskog razvoja.

A da je napredak moguć ako ima volje, ulaganja i entuzijazma, svedočio je na ovom skupu s pažnjom slušan referat o selu koje se za svega nekoliko decenija od besputnog i zaostalog uzdiglo do svetski poznatog.

Reč je o Sirogojnu, domaćinu ovog skupa. Tu seosku povest predstavila je etnolog Bosa Rosić, Zlatiborka iza koje su decenije istraživanja i mnoštvo zapisa o tradiciji srpskog naroda kod nas i u susednim zemljama.

Ona je, zajedno sa Dobrilom Smiljanić, stvarala prvi naš etno-muzej na otvorenom „Staro selo” u Sirogojnu, simbol narodnog graditeljstva, s prepoznatljivim kućama brvnarama. „Staro selo”, nastalo Dobrilinom i Bosinom zaslugom, već decenijama pohode hiljade posetilaca s raznih strana sveta.

Govoreći na skupu o uzdizanju Sirogojna, Bosa je ovdašnju zadrugu – podsećajući na nju u ovo doba kad su zadruge po selima ugašene – istakla kao presudnog nosioca razvoja i boljeg života u tom planinskom selu. Uz nesumnjive zasluge znamenite svešteničke porodice Smiljanić, koja je ovde dugo službovala i delila sudbinu naroda.

– Osnivanje zemljoradničkih zadruga je vid zaštite seljaka od krupnih kapitalista čiji se životni smisao pretvorio u profit. One se javljaju po ugledu na radnička udruženja po gradovima, kao i na porodične zadruge u seoskim društvima. Okupljale su slobodne poljoprivrednike koji su imali zajedničke interese: pomoć pri organizovanju proizvodnje, zajednički izlazak na tržište po istim cenama i drugo. U međuratnom periodu osnovan je veliki broj zadruga u našoj zemlji, prema nekim podacima bilo ih je oko 3.500 – ističe Bosa Rosić, dodajući da su u ratu zadruge propale, ali su kasnije obnovljene.

Zadruge su, po njenim rečima, u posleratnom periodu preuzimale na sebe celokupan razvoj sela. Građeni su veliki zadružni domovi (po ugledu na sovjetske), sa salama u kojima su se odvijale seoske kulturne manifestacije, politički skupovi, obuke i kursevi iz poljoprivrede. Tu su se nalazile i službene prostorije, zadružne prodavnice..

– Iz zadruge u Sirogojnu početkom šezdesetih godina prošlog veka izniklo je preduzeće za eksploataciju kamena sa 200 zaposlenih, zatim Zadruga pletilja „Zlatiborka”, koja je na vrhuncu razvoja imala 80 stalno zaposlenih i više od 2.000 žena kooperanata iz opština Zlatiborskog okruga, sa ispostavama u Kosovskoj Mitrovici i Sjenici. Iz te zadruge osnovane su konfekcija sa 200 zaposlenih i fabrika dušeka i jorgana sa 50 radnika. Zadruga pletilja izgradila je biblioteku-galeriju i inicirala izgradnju Muzeja narodnog graditeljstva „Staro selo”, u čijem je finansiranju učestvovala sa 80 odsto – podsetila je Bosa i u tome naglasila značajnu ulogu prote Milana Smiljanića.

Početkom šezdesetih godina prošlog veka ovde se obrela i Dobrila Vasiljević Smiljanić, čije su stručno znanje i ambicija presudno doprineli razvoju domaće radinosti i stvaranju Zadruge pletilja. Sirogojno je tada bilo zabačeno, bez dobrog puta i bezvodno, ali kad je krenula izrada rukotvorina po Dobrilinim idejama počele su izložbe urađenog po Beogradu, a zatim i prvi izvozni poslovi.

„Sirogojno džemperi” pročuli su se i u svetskim metropolama, krenuo je ubrzan razvoj sela. Asfaltirani su putevi, napravljen vodovod, zaživeo je turizam i proizvodni pogoni. Svuda se tokom sedamdesetih govorilo o razvoju Sirogojna, da bi potom prikupljanjem brvnara po udaljenim selima nastao i etno-muzej „Staro selo”. Svet su prvo odavde osvojili džemperi, a onda je svet počeo da dolazi ovde u muzej.

Teškoće novijeg vremena, ipak, učinile su svoje, pa je pletilja u Sirogojnu i okolini sada malo, a neki pogoni su ostali pusti, navodi Bosa Rosić. No, izvoza džempera još ima i etno-muzej graditeljstva dobro radi, s tim što je primat sada preuzela proizvodnja malina.

– Na primeru Sirogojna možemo sagledati kako jedno selo može da se uzdigne do svetskih visina, da se ostvare snovi nas nekolicine s Dobrilom na čelu – zaključila je ona.


Komentari0
eeaed
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja