petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:44
DOSIJE POLITIKE: PRIRODNA I KULTURNA DOBRA POD ZAŠTITOM UNESKA (3)

Najveći i najbogatiji manastir u Srbiji

Bogorodičina i Kraljeva crkva, sagrađene od belog mermera, sadrže reprezentativnu zbirku vizantijskog slikarstva 13. i 14. veka
Autor: Miroljub Dugalićnedelja, 16.04.2017. u 21:50
Цркве су осликавали најбољи мајстори (Фото А. Васиљевић)

Studenica – Na padinama Radočela, pokraj reke Studenice, „gde beše pusto lovište zverova”, sagradio je manastir Stefan Nemanja „za pokoj i umnoženje čina kaluđerskog”.

Ta namera velikog župana da podigne svoju grobnu crkvu i posveti je Bogorodici Dobrotvorki, kroz vekove je dobila daleko veći značaj.

Jer, Studenica je postala duhovno stecište i središte srpskog naroda, uzor potonjim manastirima, imala je snažan uticaj na očuvanje mlade srpske države, na uspostavljanje kulta dinastije Nemanjića...

I više od toga. U umetničkom smislu, ovaj pravoslavni manastir je univerzalna vrednost za čitavo čovečanstvo. Zato je 1986. godine upisan na listu Uneska, uz obrazloženje da je „Studenica, osnovana krajem 12. veka od tvorca srpske države, najveći i najbogatiji pravoslavni manastir u Srbiji. Dva glavna spomenika, Bogorodičina i Kraljeva crkva, sagrađene od belog mermera, sadrže reprezentativnu zbirku vizantijskog slikarstva 13. i 14. veka”.

Tako, upisom na pomenutu listu, svet baštini velelepno zdanje srpske svetinje, koje je u arhitektonskom smislu originalno delo, pomirenje vizantijske tradicije i romaničkog uticaja. Duh romantike posebno je uočljiv na monumentalnoj fasadi Bogorodične crkve, građene od plemenitog radočelskog mermera. Ta stilska različitost ilustruje i položaj tadašnje Srbije, na razmeđi između pravoslavnog i zapadnog sveta.

Najstariji srpski časovnik
Malo je poznato da se uz južni portal Bogorodične crkve u Studenici nalazi i najstariji srpski časovnik, sunčanik, koji se sastoji od pokazivača senke i polukružnog časovnog polja. Na njemu senka, umesto na brojke, pada na slova, jer u staroslovenskom jeziku nije bilo cifara za obeležavanje brojnih vrednosti, a smatra se da je vizantijsku tradiciju pravljenja sunčanika u Srbiju doneo Sveti Sava.

Crkve su oslikavali najbolji majstori tog vremena, što je posebno vidljivo na fresci Hristovog raspeća u Bogorodičnoj crkvi. I kralj Milutin, ktitor manje crkve u ovom kompleksu, angažovao je najbolje majstore freskoslikarstva, što posebno važi za fresku na kojoj je prikazano rođenje Bogorodice...

Gordana Gavrić, arheolog kraljevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, podseća da značaj manastira Studenice kreće od prenosa Nemanjinih moštiju iz Hilandara, dešavanja čuda na njegovom grobu, stvaranja mita i slavljenja Stefana Nemanje kao svetitelja i zaštitnika svog otačastva. Njegovom kanonizacijom prvi put se dešava da jedan srpski svetitelj uđe u sakralnu istoriju hrišćanskog sveta. U Studenici se prvi put pojavljuju napisi na srpskom, a tu je pisano i prvo književno delo, jedno zakonopravilo...

Sve to doprinelo je da ovaj manastir bude na listi svetske kulturne baštine, ali to nije zauvek i ne mora tako ostati. Može biti i obrisan, ako država ne brine planski i programski o ovom bogatstvu.

– Uvek su prioritet projekti vezani za spomenike na listi Uneska, pa je tako i što se tiče Studenice. Istina, najveći broj tih poslova je u nadležnosti Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, ali mi je poznato da se mnogo radilo i kad je reč o arheologiji, zatim arhitekturi, živopisu... Radilo se dugo, stručno i strpljivo na zaštiti fasade, na arheološkim projektima. Poslednjih godina velike arheološke radove vodio je dr Marko Popović i ti rezultati su publikovani. Međutim, bilo je i prekida, uglavnom zbog nedostatka novca, pa bi možda morao da postoji fond za, primera radi, Studencu iz kojeg bi se sredstva kontinuirano crpela – smatra Gordana Gavrić.

Kompleks manastira Studenice nema okruženje koje bi značilo povećan rizik za očuvanje ove vrednosti. Ali podsećamo da je pre skoro tri decenije, stručna javnost „odbranila” manastir, protiveći se podizanju brane i gradnji velikog jezera za vodosnabdevanje zbog moguće promene mikroklime i povećanog rizika za živopis u crkvama.

Manastirski kompleks uvek je bio, a i sada je otvoren za stručnjake, za njihova istraživanja, savetovanja, ali je u odnosu na raniji period smanjen broj kulturnih manifestacija. Kako nam je iguman Tihon ranije objašnjavao, osnovni razlog za to je nedostatak novaca.


Komentari1
77af5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dr.Sreten Bozic -Wongar
Sudbina drevne culture Australskih Aboridja moze biti upozorenje kada se saradjuje sa UNESCO-m. Pre nekoliko decenija Aboridzanima je savetovano da njihovu plemsku zemlju stave pod zastitu UNESCO-a sto je i ucinjeno .Posle nekoliko godina na toj zemlju otvoreni su rudnici uraniuma za snabdevanje reactora u Fukosimi ( Kasnije su eksplodirali ).Preduzimanjem tapije nad zemljom UNESKO je zabraniio pristup lokalnim Aboridzanima . Aboridzanka Ivonne Margarula nasla se u zatvoru jer je krocila na njenu plemsku zemlju. O njoj je pisala Prof. Dr. Jelena Arsenijevic u knjizi Terra Amata vs Terra nullius.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja