nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:12

Zašto prekršaji zastarevaju

Beogradski prekršajni sud dnevno pošalje pet do sedam hiljada poziva i pisama, a bar četiri hiljade koverti se svakog dana vrati kao neuručena pošta
Autor: Aleksandra Petrovićnedelja, 16.04.2017. u 22:00

Četiri milijarde i 700 miliona dinara inkasirali su prekršajni sudovi prošle godine od novčanih kazni.

Sav taj novac otišao je u državni budžet iz koga sudije za prekršaje dobijaju najmanje sudijske plate u Srbiji.

Kada je u februaru položen kamen temeljac za novu zgradu Prekršajnog suda u Pančevu, ministarka pravde Nela Kuburović rekla je da je 95 miliona dinara iz budžeta izdvojeno za izgradnju tog objekta, a da je upravo toliko ovaj prekršajni sud i zaradio u 2016. godini naplatom novčanih kazni.

„To pokazuje koliki je značaj prekršajnih sudova”, rekla je ministarka u Pančevu, gde će za godinu dana biti završena potpuno nova zgrada Prekršajnog suda, od oko 900 kvadratnih metara. U kakvim uslovima sada rade prekršajne sudije u Pančevu mogu da se uvere građani koji ne shvataju da su došli u sud jer se on nalazi u oronuloj stambenoj zgradi.

Iako imaju više predmeta u radu od svih drugih sudova, iako najviše novca donose budžetu, „prekršajci” su na meti kritika jer skoro trećina prekršajnih postupaka nikada ne dobije epilog zbog zastarelosti. Rokovi u prekršajnim postupcima su kratki, pa vreme ne ide naruku sudovima.

Od svih sudskih poziva, građani najčešće dobijaju poziv od sudija za prekršaje.

– Samo beogradski prekršajni sud dnevno ekspeduje pet do sedam hiljada pismena, a svakoga dana se bar četiri hiljade koverti vrati kao neuručeno – kaže Aleksandar Ilić, portparol Prekršajnog apelacionog suda.

Iznosi i podatak da se za usluge pošte za sve prekršajne sudove u Srbiji godišnje izdvoji preko 120 miliona dinara, a da se stepen uručenja nije podigao preko 30 odsto.

– Od skoro 30 odsto zastarelih predmeta, u 60 do 70 odsto slučajeva sudije su donele i izradile presudu, ali zakon predviđa da presuda mora biti lično uručena okrivljenom kako bi nastupila njena pravnosnažnost. Zato imamo situaciju da sudija donese presudu koja ne može da se uruči i tako prekršilac ostane nekažnjen usled zastarelosti gonjenja po sili zakona – objašnjava Ilić.

S druge strane, naplata novčanih kazni je povećana s 3,8 milijardi dinara u 2015. godini na skoro 4.7 milijardi dinara u 2016. godini, što je najviši stepen naplate novčanih kazni u Srbiji tokom poslednje dve decenije, ističe Ilić.

– Prekršajni sud u Beogradu je prošle godine naplatio 872 miliona dinara, Prekršajni sud u Požarevcu 183 miliona, Prekršajni sud u Valjevu 156 miliona dinara, što unazad nekoliko godina daje jasnu indikaciju da se izvršenje presuda konstantno pomera u pozitivnom smeru i da prekršajni sudovi bivaju sve bolji iz godine u godinu, ali je vidljiv disbalans broja predmeta, broja sudija i sudskog osoblja – kaže Aleksandar Ilić.

Predsednik Prekršajnog apelacionog suda Zoran Pašalić ističe da upravo najopterećeniji sudovi imaju najveći problem nedovoljnog broja sudija i sudskog osoblja.

– Svaki sudija ima u radu od 1.200 do 1.700 predmeta godišnje i to nije samo slučaj u beogradskom prekršajnom sudu, koji je najveći, nego i u drugim sudovima. Neke sudije imaju i više od 2.000 predmeta u radu. Osim toga, razlog zastrevanja je i nemogućnost saslušavanja okrivljenih i svedoka usled jako malog procenta uručenih poziva strankama od strane pošte i dostavljača, izbegavanje okrivljenih da prime poziv, čime opstruišu postupak – kaže Pašalić.

Svi prekršajni sudovi u Srbiji, njih 44, imali su prošle godine u radu 792.036 predmeta. Od toga su rešili 450.948 i ostalo im je 341.088 predmeta koji su preneti u 2017 godinu. To je nešto manje u odnosu na 362.149 predmeta koji su ih sačekali na početku 2016 godine.

Ove godine su u fokusu zastareli predmeti. Najviše ih ima Prekršajni sud u Beogradu (35.468), zatim Prekršajni sud u Novom Sadu (6.983), pa Prekršajni sud u Nišu (6.611), a najmanje predmeta koji nisu dobili svoj epilog zbog zastare ima Prekršajni sud u Kragujevcu (3.917).

Kako saznajemo, u Ministarstvu pravde se razmišlja o tome da se poreski, carinski, devizni i drugi prekršaji kod kojih su najveće kazne, izdvoje u posebno sudsko odeljenje, ili da se celokupna nadležnost prekršajnih sudova podeli na četiri dela, pri čemu će svakako saobraćajni prekršaji ostati u najvećem broju.

Više od dve decenije nijedan dinar nije uložen u prekršajno sudstvo, ali poslednjih nekoliko godina uložena su znatna sredstva u adaptiranje, izgradnju i opremanje prekršajnih sudova. Time se stiču uslovi da i sudije i sudsko osoblje svoj posao obavljaju bolje i efikasnije, pa se u narednih godinama očekuju dobri rezultati i manje zastarelih predmeta.


Komentari10
6a719
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Raca Milosavljevic
... eto tako je to u pravnoj drzavi ... mada bi bilo lepo jedna dublja analiza zasto je to tako ... licno sam bio prisutan na granicnom prelazu Horgos na izlazu iz zemlje kada je nas granicni policijski sluzbenik lepo i uljudno vratio putnika,sredovecnog coveka,koji je posao kod cerke u posetu,razlog ima kaznu 5000 din u nekom postupku,prvostepenom i na koju se zalio,znaci nije izvrsna ...ali neki revnosni sluzbenik mu je stavio zabranu izlaska iz zemlje ...koliko smo mi srecna drzava kada nam zbog tako male kazne zabranjuju putovanja napolju ...nesto tu ne pije vodu ...
Anonymus
Jedan od uzroka takvog stanja je i taj sto Vlast izrice zapovesti o ponasanju ljudi na dva paralelna nacina:putem iskaza zvanicnika na RTS-u, i putem Zakona(klasican nacin).A ljudski rad kao pojava ima -prostor i vreme, kao i pojava odasiljanja i prijema poste!?
Sladjana
Sudovi ne postoje da bi zarađivali i ne moraju da zarađuju ali postoje da bi pružili sudsku zaštitu zakonskih prava koja se krše. Što se tiče prekršajnih sudova, zastarevanje je posledica a uzroci su druge prirode. Neprilika je to što beogradski Prekršajni sud ima sto sudija i više od 200.000 predmeta u radu. Prekršajni apelacioni sud, sa cele teritorije Srbije, ima u radu nešto više od 28.000 predmeta i 61 sudiju. Dakle, broj sudija nije u srazmeri sa brojem predmeta u radu. Ne žele da izvrše analizu i usklade potrebe posla sa brojem sudija i osoblja. Količina posla zlostavlja i sudije i zaposlene. Rešavaju predmete, preko kolena da urade što više, ali to ne znači uvek da rešavaju i nastale sporove. U svakom slučaju, sudovi ne bi trebalo da zarađuju i oni nisu trošak kako žele da predstave.
Dambo
Toliko ministarka pravde shvata svrhu sudskog sistema, čim tvrdi da se društveni značaj jednog suda meri iznosom koji je državi zaradio!? Sudovi u Srbiji dakle ne rešavaju sporne odnose i ne štite osnovne slobode i prava građana - već zarađuju za državu i to je jedino bitno! Koji sud ne zaradi dovoljno ne treba ni da radi, pa ćemo zidati samo prekršajne sudove, a za ostale sporove nek se građani jednostavno pobiju motkama, pa ko pobedi. Možda bi i na takvim javnim "suđenjima" država mogla da zaradi prodajući karte i motke? Sramota!
Адв приправник
Питајте господу из Прекршајног апелационог суда у Београду зашто не можемо да сазнамо број предмета под којим су предмети заведени код њих, већ морамо да им упутимо писмени захтев ? Примера ради, Апелациони суд који је много "озбиљнији" суд даје такве информације увек.
Aleksandar Ilić
Poštovani, informacije o predmetima mogu se davati strankama u postupku i njihovim punomoćnicima na ličini zahtev. Sudskim poslovnikom uređena je ta procedura i sud ne može i ne sme da da informacije trećem licu bez prethodne verifikacije (npr. neko zove telefonom ili uputi email i traži neki podatak predstavljajući se kao punomoćnik). Što se tiče rada i procedura pomenutog Apelacionog suda to je pitanje za upravu tog suda.
Preporučujem 2

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja