utorak, 25.07.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:45

Lepša slika trgovine sa svetom

Izvoz robe i usluga nekoliko godina raste više od 10 odsto godišnje. – Bilans usluga u plusu. – Tekući deficit u 2016. od 1,4 milijarde evra, najniži u prethodnih 15 godina
Autor: Aleksandar Mikavicaponedeljak, 17.04.2017. u 16:13
"Фијат" из Крагујевца је значајан извозник (Фото Танјуг/Душан Мишић)

Većim rastom izvoza robe i usluga od povećanja njihovog uvoza, Srbija od 2013. godine ostvaruje znatno povoljnije rezultate u spoljnoj trgovini. Rast izvoza robe i usluga već poduže premašuje 10 odsto godišnje. Pokrivenost uvoza izvozom povećan je sa 66,8 odsto u 2010. na 87 odsto u 2016. godini. Smanjene su velike spoljne ekonomske neravnoteže, tako da je tekući deficit zemlje u 2016. od 1,4 milijarde evra, što je četiri odsto bruto domaćeg proizvoda, bio najniži u prethodnih 15 godina.

U početku ovog „zlatnog doba srpske spoljne trgovine” rast izvoza bio je koncentrisan u manjem broju privrednih oblasti. Ekonomisti ukazuju da je dobro što od 2015. izvoz povećava sve veći broj industrijskih grana i uslužnih delatnosti.

Ta rasprostranjenost rasta izvoza čini ga održivim, kažu upućeni. Prvenstveno je posledica ostvarenog unapređenja poslovnog i investicionog ambijenta i postignute makroekonomske i finansijske stabilnosti. Ipak, napominju da su rastu izvoza u 2016. od 11,5 odsto i uvoza od samo 6,1 odsto, znatno doprinele i povoljne međunarodne okolnosti: pad cena energenata, kao i rast tražnje u EU i regionu.

Znatan rast izvoza robe i promena slike srpske spoljne trgovine vidljivi su od početka jeseni 2012. godine, kad je počela proizvodnja „Fijatovog” automobila „500-L” u Kragujevcu. Tome je doprineo i sve veći izvoz delova za automobile iz više novih fabrika koje su podigle strane kompanije, ali i početak izvoza goriva iz obnovljene rafinerije NIS-a u Pančevu.

Analitičari Narodne banke Srbije ukazuju da smanjivanju deficita naše ukupne spoljne trgovine od 2011. sve značajnije doprinosi ubrzani rast izvoza usluga, a naročito povećanje njihovog suficita, što potvrđuje i prošlogodišnji bilans.

Izvoz robe u 2016. vredeo je 13,43 milijarde evra, a uvoz 17,38 milijardi evra, tako da je ostvaren deficit od 3,85 milijardi evra, a uvoz je pokriven izvozom sa 77,3 odsto. Spoljnotrgovinski deficit u 2016. iznosio je 7,6 odsto BDP-a. U robnom bilansu deficit je smanjen na 10 procenata BDP-a, a u razmeni usluga ostvareni suficit činio je 2,6 odsto BDP-a.

U 2016. u razmeni usluga sa svetom ostvaren je suficit od 895 miliona evra. Ovaj višak je najviše posledica većeg izvoza od uvoza usluga telekomunikacija, kompjuterskih i informatičkih usluga od 407 miliona evra. Ukupnom suficitu usluga su doprineli i suficiti profesionalnih, menadžerskih i ostalih poslovnih usluga od 273 miliona evra, građevinskih usluga 106 miliona evra i usluga transporta 70 miliona evra.

Autori „Kvartalnog monitora” Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN) u 2017. godini očekuju brži rast izvoza od rasta uvoza i smanjenje spoljnog deficita. Svoju prognozu zasnivaju na očekivanom ekonomskom rastu u EU i u regionu, a tome će doprineti i ranije investicije. Bitno je, kažu, da se domaća tražnja drži pod kontrolom, odnosno da tražnja sporije raste od rasta BDP-a, kao i da se ne dozvoli realno jačanje dinara.

Ekonomisti se slažu u oceni da je dobro što je izvoz robe i usluga u 2016. godini dostigao 17,3 milijarde evra i premašio polovinu vrednosti svega stvorenog u toj godini (BDP). Slažu se, međutim, i da izvoz Srbije mora biti znatno veći i da može dostići 80 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda. U nama sličnim zemljama vrednost izvoza dostiže između 70 i 80 odsto BDP-a.

 


Komentari5
f8e2c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

TeslaUSA
Narod razmažen po običaju. Svi bi para kapa sa neba, a slabo ko bi da radi. Čast izuzecima.
Bgd53
I koliko delova za Fiat 500 se pravi u Kragujevcu?Kad bi se oduzlo ono sto se uvozi koliko bi ostalo za izvoz? P.S.Zasto se navode tako ocigledni primeri promasaja, za hvalu?Jer cega se pametan stidi.....
Mihailo Vuković
Dokle će ovaj nekvalitetan autić da predstavlja simbol ,, našeg '' izvoza . Neka bude sok od malina . Koji je pre par godina proglašen za najbolji na svetu . Ali mu se od tada gubi trag .
Radoslav Jovanovic
Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujemo a narod sve nezadovoljniji. Razlog je da to sa čime se vlast hvali oni ne osećaju na svom standardu. Pa nismo mi drevni Japan pa da se svi podanici žrtvuju za cara.
Gustav Floberka
Nismo ni drevna Kina pa da drug Mao mora sam da se brine da svi imaju sve. Ovo sad mora svako za sebe, pa kako seješ tako i žanješ. Ali evo možda će sad revolucija pa da opet svi budemo siromašni.
Preporučujem 7

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja