ponedeljak, 09.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:09

Čuvar pokojnika

Šta se pripoveda u vodenicama po Dragačevu govori knjiga „Spomeni, duži od života” Miloja Stevanovića
Autor: Gvozden Otaševićponedeljak, 17.04.2017. u 22:00
Горачићи, Црква Пресвете Богородице из 1807. (Фото Г. Оташевић)

Goračići u Dragačevu – Najveće selo Dragačeva ima svoje ćuvike i potoke, tajne i uspomene, junake i stradalnike i nekog svog da te javke i sudbine pribeleži. Miloje Stevanović (69) danas živi u Beogradu i drži aščinicu u srcu srpskog velegrada, ali je njegovo navek ostalo u rodnim Goračićima (1.082 stanovnika) kod Guče.

Zato je zavičajnom selu posvetio svoju novu knjigu pripovedaka, zbiljskih a ne izmaštanih, „Spomeni, duži od života”.

Tu, pored drugog, crta šta se zemajle pričalo u Lisovoj vodenici gde su, pored badnja na Dragačici, seljani čekali vreće brašna kojim će prehraniti čeljad.

Evo, ovako, Miloje, govorom starinskim i zlatnim, svedoči o jednom zbitiju, kako ga vodeničar opisa...

„Tako ti je koda nas dolazilo mlogo ljudi. An jedni iziđu, drugi uiđu. A, što viko onaj, kolko ljudi nolko ćudi. Svašta si se tujnak mogo naslušati.

Došo jedne prilike u mlin čovek ozdo iz Dragačice. S volovima i dvokolicom. Turio na prjeslo bremence sjenca da bacne pred vočiće dok čeka meljivo. A za sebe ponjo pljosku rakije u unutarnjem džepu od dolame. Ponudio mene. Gucni, veli, valja se. Aj da ga ne ucvelim, nakretok. Nako iz atera. Pišora neka. Takša mlogo od naše. I zgodno tukne na patoku. Đe mož dolje da bidne rakičina da valja. Malo, malo, pa ig uvati magla. Svaka ti je voćka koda njig čvrgava. Trude se oni, al ne vredi, brlja brlja. Nema rakije bez ovijeg prisojnig jeličkig votnjaka, đe sunce grije povazdan. I đe nema magle ko da se ne valja.

I priča on kako e bilo, podavno, kad mu e izdano prvi komšija. Umrje veselnik, sunce te grijalo, neđe tamo oko Prokoplja. Iskupili se, veli, mi tujnak oko pokojnika, okupali ga, obrijali, obukli mu ukopno odjelo i sve nako kako dolikue. Mene, kaže, ostalo meno nažao što ga nisam počešće obišo od kad je poboljo. Kad je bijo na aperaciji, samo sam janput išo te mu odnjo meno ponuda. Potlje ga otpuštilo iz bolnice. Ko beše se meno glacno i kovarno. Al ne vredi. Godine učinjele svoe. Zdana udan ga savlađivala boles. 

I, veli, tako ti mi pijuckamo rakiju za pokoj njegove duše, i sjedimo tujnak spored njegovog kreveta. A žene posluju po kujni. Pođeka izljegne u avliju te otkuka s onima što jakom dolaze od daljnje rodbine. Jooj, brale! Jooj, ubojiti radeniče! Jooj, kućevniče! Jooj, kukuj nama. Jooj, što nas ostavi, brale? Jooj, što nas u crno zavi! Jooj, pozdravi nam tamo svijug! Jooj, pozdravi nam nanu našu! Jooj, i kaži joj... I tako dok ne padne suton.

Kad je bilo, vamo, gluvo doba noći, kaza pokojnikov bratučed, vako. Ja sam, veli, međ vama, ne računajući ukućane, ponajpreči. Ja ću d ostanem da čuvam čila, a vi ite te odmorte. Sjutra će teški svjet vođe da dobanda. Biće avlija puna. Treba to dočekati, poslužiti. Treba sretiti taj narod  kako valja i kako trebue. Nije ovo kuća Đorđa Vrane. A i zaslužio je čile, Bog da mu dušu prosti, da ga noćaske ja podvorim, nako iz duše. Sad i nikad više. Mlogo dobra mi je učinjo što mu nikad zaboraviti neću. Nit mogu, ovoga mi krsta. I da znate sjutra ću da se porušim. Bar do četres dana.

Nećko se pokojnikov sin, al svi graknuše te ga nagovoriše d ide i on i žena mu da meno danu. Kolko bilo. Zauvar je. Kad domaćin na pošljetku pristade, on ti ondak donje punu vlašu rakije iz podruma, a njegova žena ljeba i sira. Da se nađe, pri ruci, čuvaru meita. Ko vele, duga e noć. I tako e i bilo.

Kad je osto sam, on ti se, nako sjedećki prisjećo svig minulig dana. I kako ga čile nosio na krkačama sa sabora kad je bijo djete,  i kako mu e kupio kraker na vašeru. I kako mu e jedne zime naredio ligure. I kako ga odbranio od Vidoevog kera. I kako mu e janput donjo pun višek, napravljen od novina, bolbona. I kako mu e tepo: Mile-pile, snago čikova, sokole moj. I kako ga e, kad je odvrko, smotrio iza sjena da, krijući, pućkara i nije šćeo da ga ofira. No mu potlje popružo da puši š njim na bezec. 

I tako. Kadikad mu navru suze na oči. Stegne ga nešto u grudima. On ti, ondak, d ublaži tugu cugne, za pokoj mu duše, i prekrsti se. Pa jopet tako. Dugačka noć. Meno po meno, on ti onu rakiju mimogred izarči. Aman, celu vlašu. Nije ostalo dva prsta. Nije ti on bijo alav na rakiju, al sad mu nekako pridošlo, te ga prevari komanda.

I on ti pridrjema tujnak na klupi. A ona se potrevila preštuljasta, pa ga pred zoru nažuljilo. I on ti ondak, ko veli sam sebe, daj da sjednem meno na krevet, mekše je. Nođe spored jadnog čika. Najprvo ga poljubi u čelo. Pa se prekrsti. I tujnak ti on prispi. I tako, u snu, on ti se ispruži. Nako pozamašan. Utom ti one daske što drže slamnjaču poispadaju š njegove strane i on kljokne dolje sa sve slamnjačom. A pokojnik ti se prevrne ozgo na njega. Kako bijaše em umoran, em podobro natego, on se ni ne probudi no nastavi tujnak da spava. I da rče. Nođe ispod čila.

Kad je svanjivalo, ete ti snaje pokojnikove đe ide. Nosi kavu, slatko i vodu. Kad je naminula u sobu ona ti vrisne što e grlo nosi. Reko bi je ljošti guja ljuta. I ispušti ti ona, veselnica, od strasti, i džezvu, i šolju i sve nako đuture s poslužovnikom. Dotrči njen čovek, nako u untrucigeru, i viče iz predsoblja:

− Šta ti bi, očiju ti tvojig? Što se dereš sabajle, kumim te Bogom?

– Joj, ne pitaj! Povampirio se tata!

− Nije valjda usto?

– Ma nije samo usto, nego davi bralicu.

Tek su posle raskantali o čem se radi. Nisu smeli bruku da pričaju dok nisu prekadili četresnicu. Kad su izdali podušje, ondak ti se stvar ofira.

Znaš kako ti je kazano: Nema ništa tajno što neće da bidne javno.”


Komentari1
2ceb5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

glas iz naroda
Čitam tekstove na temu Srbija, a ono sve morbidno. Kao da pišete o srednjem vijeku.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja