utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:39

Drug Tito i drug Marko u Rankovićevu

U kraljevačkom muzeju priređena je izložba fotografija iz vremena kada je politika određivala koja će se verzija prošlosti pamtiti
Autor: Miroljub Dugalićutorak, 18.04.2017. u 22:00
Другови Стари и Марко у Краљеву 1951. године (Фото: Архив краљевачког музеја)

Kraljevo – Na železničku stanicu Rankovićevo pristigli su 7. oktobra 1951. godine drug Tito i drug Marko, tadašnji najviši državni funkcioneri Jugoslavije. Dočekao ih je predsednik opštine Rankovićevo Milan Sudžuković, a odatle su posetili lagersko groblje, na spomenik žrtvama fašističkog streljanja položili su vence, razgovarali sa opštinskim rukovodstvom i narodom, obišli manastir Žiču i Matarušku Banju.

O tome svedoče brojne fotografije iz muzejske arhive koje su od danas izložene u galeriji kraljevačkog muzeja.

Autor ove izložbe Silvija Krejaković ukazuje nam na protokol, prema kojem su Tito i Ranković uvek u prvom planu, a prate ih Petar Stambolić, Koča Popović, Pavle Jakšić... Na fotografijama se vidi smotra vojne jedinice pred hotelom „Pariz”, obraćanje Tita narodu, pionirima, predaja jesenjeg cveća sa Goča koje su doneli planinari, doček domaćina u tokom rata oštećenom manastiru Žiča, rukovanje Tita uz blagi naklon prema monahinjama, razgovori s funkcionerima u svečanoj hotelskoj sali u Mataruškoj Banji...

Album ovih fotografija smešten je u „bunker” muzeja posle poznatog Brionskog plenuma 1966. godine i pada Rankovića, pa se dugo nisu pojavljivale ni u štampi ni u drugim publikacijama. Istina, bilo je podsećanja na tu posetu, ali samo kao prvi dolazak Tita u Kraljevo, nigde više nije bilo pomena ni druga Marka ni Rankovićeva.

– Svuda gde je to moglo da se uradi uništene su fotografije, natpisi u gradu... To govori o vremenu kad je politika određivala i koja će se verzija prošlosti pamtiti, uprkos živim savremenicima i postojanju dokumenata. O životu, političkim prilikama u ovom gradu u periodu od 1949. do 1955. godine, kad je Kraljevo nosilo ime Rankovićevo, tek krajem osamdesetih u svojoj knjizi piše novinarka Jelena Petrović – objašnjava nam Silvija Krejaković.

Istina, grad na Ibru i pre pada Rankovića promenio je ime i opet postao kraljevski, ne zbog toga što su tadašnji Rankovićevci predosetili dolazak takvih političkih zbivanja, nego shodno odluci vlasti protiv stvaranja kulta ličnosti. Kraljevo je tako, doduše posle velike polemike i predloga za sasvim novi naziv, vratilo staro ime, koje je dobilo 19. aprila 1882. godine. Ime mu je dao lično kralj Milan Obrenović, koji je tada posetio varoš na Ibru i uvažio zahteve građana, predvođenih knezom Jovanom Novakovićem, da se dotadašnji Karanovac nazove kraljevskim imenom.

Inače, u svojoj istoriji ovo mesto je pet puta menjalo naziv, tako što se prvo 1476. godine pominje pod nazivom Rudo Polje, zatim je, polovinom 16. veka, jedan deo naselja je nazvan Karanovcem.

Promena naziva Karanovac u Kraljevo trajala je do pomenutog perioda od šest godina, od 1949 do 1955, kada je grad nosio ime Rankovićevo. Onda je dobilo novo-staro ime Kraljevo, a Rankovićevo je, usled pomenutih političkih uticaja i cenzure, prilično izbrisano iz sećanja meštana. Tek se na nekom livenom poklopcu na kanalizacionim šahtovima može primetiti taj naziv, pa mnogi smatraju da je razlog ostavljanja samo tih poklopaca iz vremena Rankovićeva simbolika, a i dokaz nečijeg političkog podaništva iz tih burnih poratnih vremena.


Komentari47
52f2f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan Milanovic
Broz kao da je Nedicu maznuo uniformu, a ona trojica iza njega kao da su agenti Specijalne policije.
Здрав Разум
Ова лица са фотографије наупоредиво подсећају на сараднике Ал Капонеа. А друг Тито на Гебелса
Jovan Milanovic
Prije ce biti na Geringa
Preporučujem 2
smb
malo istorije: hrvat, bravar, komunista... tvrdio je broz. prvi sv. rat: austrougarska napada srbiju; rusija objavljuje rat austrougarskoj, kraljevina nemacka rusiji. to je redosled. kako li broz stize na ruski front, bio ranjen, iz hrvatske??? tamo je bilo nemaca na frontu! rupa u biografiji 10-tak godina (krio se???) do kad, od koga? dalje: srpski/hrvatski/slovenacki nije znao do kraja zivota. ali zato "odlicno"nemacki. "brzo" je naucio "talentovan". u nemackoj postoji narod koji se zovu sorbi. pricaju tri oblika jezika (vikipedija na nemackom) dva slicna ceskom, jedan poljskom. i nemacki normalno. i nemacki drzavljani su. ko slusa titove govore, pogotovu one ranije i bukvalno prevodi na nemackom uvidja interesantne stvari: srpske reci, redosled reci u recenici skoro identicni nemacki. i duh izrazavanja nemacki, sa srpskim recima. i imao majku, majcinu rodbinu... ko ga je cuo nemacki a jos je ziv, nemacki se lako odredi po podrucju kad se cuje. kao i srpski. za dobre usi. pozdrav.
Beogradjanin Schwabenländle
Стара српска бољка, не могу без теорије о завери па то ти је. По вама је Броз пао са неба и није из средине где је рођен и где је било људи који су познавали породицу, веома смешно. У немоћи и мржљи човек често почиље да булазни. Будите без бриге нисам присталица ни Броза ни оно што је представљао, сачувај Боже.
Preporučujem 3
Игор Г.
"smb" Немојте износити неистините чињеци. Ко год иоле мало познаје историју зна да Руси нису објавили рат Аустро-Угарској царевини већ је То учинила Аустро-Угарска Русији 6. августа 1914.
Preporučujem 13
sibirski slavuj
U istoriji Srbije ne postoji veci zlocinac prema Srbima od diktatora Hrvata Josipa Broza zvanog Crni.
Beogradjanin Schwabenländle
Донекле тачно, само немојте заборавити да је највећи злочинац на овој планети у задњих 100 година Адолф Хитлер , упоређења са њим нису могућа.
Preporučujem 2
Рђосав
- камо iедан булевар у Београду да се зове: Маршала Тита? Зашто сви краљеви и краљице, ма колико безначаiни, имаiу улице и булеваре? Немам поiма ко iе била "краљица Наталиiа" или "краљица Мариiа" и по чему су тако битне? Зашто Јованка Броз нема улицу, а "владала" iе дуже од свих ових краљица? Овде, бре, и извесни рано умрли наркомани имаiу улице, а немаiу Тито и Јованка? Само питам, извињавам се...
Милан Стојановић
Iskreno zalim vase "poznavanje" Srpske istorije. Sto se tice "izvesnih rano umrlih narkomana", zelim da Vas posavetujem u najboljem duhu pravoslavlja: Svoje frustracije, neznanje jos monogo sta, lecite dobrom knjigom. Mozda cete nauciti u cemu je razlika.
Preporučujem 0

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja