sreda, 27.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56

„Ivo Lola Ribar“ – omladinska fabrika

Autor: Jovan Popovićčetvrtak, 20.04.2017. u 08:00
„Иво Лола Рибар” дели тужну судбину већине фабрика у Србији (Фото www.priv.rs)

Jednog oktobarskog dana 1946. godine iz Beograda u Železnik stigli su Josip Broz Tito, Aleksandar Ranković, Moša Pijade i Boris Kidrič, sa saradnicima, gde su ih dočekali članovi Narodnog odbora Železnika. Posle razgledanja terena, Broz se sa saradnicima vratio u Beograd. Do kraja 1946. godine odlučeno je da se u Železniku, nadomak Beograda, izgradi fabrika sa posebnom namenom.

Na sastanku održanom 15. marta 1947. godine direktor u izgradnji, Dušan Puđa, predstavio je plan izgradnje fabrike. Tom prilikom dogovoreno je da radovi počnu 20. aprila 1947. godine. Za tehničkog direktora imenovan je mašinski inženjer Živorad Nešić, za komercijalnog direktora Marsel Kiš, a za personalne i kadrovske službe bio je zadužen Lazar Ljujić. Članovi rukovodstva bili su i Radmilo Milosavljević i Pero Arambašić. Za rukovodioca građevinskih radova bio je postavljen arhitekta Dragomir Živković. Rok završetka izgradnje i početak rada fabrike bio je 1. januar 1948. godine.

Prve omladinske radne brigade stigle su u Železnik 16. aprila 1947. godine. Već sledećeg dana stigla je Prva srpska brigada sa 256 omladinaca, a zatim je stigla i Prva hrvatska brigada sa 242 brigadira. Svečani miting povodom obeležavanja početka radova na kome su bili Boris Kidrič, Moša Pijade, Vicko Krstulović, Jovan Veselinov, Marko Nikezić, Janez Vipotnik i neimari iz svih krajeva Jugoslavije, održan je 20. aprila 1947. godine na njivama na kojima će biti izgrađena fabrika.

Meštani Železnika bili su među prvim radnicima, a ubrzo zatim stigle su i Prva crnogorska, Prva slovenačka, Prva bosanoskohercegovačka i Prva makedonska brigada. Već početkom jula 1947. u Železniku su bile angažovane 42 brigade sa preko 8.000 omladinaca i omladinki. U junu iste godine u izgradnju su se uključile i brigade Arhitektonskog, Pedagoškog, Filozofskog i drugih fakulteta Univerziteta u Beogradu. Za nešto više od sedam meseci, 15.600 mladih, svrstanih u 100 omladinskih radnih brigada i uz stručnu pomoć 2.248 inženjera, tehničara i drugih stručnjaka izgradili su najznačajniji objekat Prvog petogodišnjeg plana. U znak sećanja na legendarnog omladinskog rukovodioca, omladina je fabrici dala ime „Ivo Lola Ribar”.

Prema odluci Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije, sve mašine koje su dobijene na osnovu ratne reparacije prenete su iz nemačke fabrike „Šis Defris” iz Diseldorfa u novoizgrađenu fabriku u Železniku, koja je dobila ime Fabrika teških alatnih mašina „Ivo Lola Ribar“. Prvog januara 1948. godine fabriku je pustio u rad predsednik Vlade FNRJ i generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito.

Industrija „Ivo Lola Ribar“ je bila jugoslovenski, a po mnogim pokazateljima i evropski metaloprerađivački gigant. Fabrika „Lola Ribar“ je svojom izgradnjom, u odnosu na sve druge fabrike u zemlji, dobila najznačajniji zadatak „da gradi druge fabrike“, od Slovenije do Makedonije. I sve je bilo tako do 31. decembra 2001. godine, kada su neki naši „umni ljudi“ iz Vlade Srbije odlučili da likvidiraju korporaciju „Ivo Lola Ribar“. Likvidacija „Lole“ izvršena je za nekoliko dana, za vreme novogodišnjih i božićnih praznika, tajno, tako da vest o likvidaciji najmoćnije i tehnološki najrazvijenije srpske industrije nisu objavile nijedne novine, radio i televizija.

U znak sećanja na „Lolu“ i godine provedene u toj industriji, Udruženje „lolinaca“ je povodom sedam decenija od početka izgradnje fabrike izdalo monografiju „Ivo Lola Ribar“.


Komentari10
263f2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dr. Rogonjić
Bravo za monografiju! Bilo mi je čudno, moram priznati, kad sam čuo da su bivši radnici bivše fabrike osnovali udruženje pod njenim imenom. Kako sam i sam radio u toj fabrici, u kojoj sam se inače proveo kao bos po trnju, jednom sam ipak otišao na sastanak toga udruženja. Bilo je previše tužno. Više nisam odlazio. Ali u pravu je člankopisac. Operacija je zaista sprovedena munnjevito. Kako došlo tako i otišlo. Međutim, za razliku od kontrarevolucije, revolucija nije samo rušila i pljačkala nego i gradila. Jer taj Ivo Lola Ribar, kod kojeg su pored imena smetali samo poltroni, bio je zaista prozor u svet. Tamo sam prvi put video istrument koji je usred zime registrovao uticaj moje ruke na komad čelika teškog preko dve tone. Ne znam za koliko se taj komad usled toga proširio, nisam gledao,ali znam da onima koji su za početak, i za šaku dolara, uništili srpsku industriju ni Gopod Bog ne može pomoći. Tamo gde je bila omladinska fabrika sada planduju neki ništaci – ni krivi ni dužni doduše.
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Te kobne 1946 vodece partiske licnosti oznacile su teren za betonski museleum u koga ce se sahraniti drzava. Zemlja je do tada bila poljuprivredna sa seljacima koji su znali kako da obradjuju oranice jos od doba Nemanjica. Ali novom sistemu su trebali proleteri sa kojima se moze politicki manipulisati. Od ove fabrike izrodile su niz babrika i otvorila se vrata seljcima da napuste oranice i dodju u grad . Ubijena je guska koja je nosila zlatna jaja . Srbija ima najbogatiju zemlju u Evropi i vekovnu tradiciju kako se ona obradjuje. Ali sela su ostala pusta, jer su sejaci postali proleteri. Njihovi potomci su i danas u Beogradu dok su plodna sela obrasla u korov. Zivi se od pozajmljenog kapitala koji ce i praunici od danasnje generaije morati da otplacuju . Unisten je natalitet nacije jer seoske porodine imaju veci broj dece koja rade .
Beli
Srbija i zemlja? Majstore otidji u uktajinu da vidis sta je poljoprivredna zemlja. Dugo zivimo u lazi.
Preporučujem 0
Леон Давидович
Државе које нису имале индустрију биле су неразвијене. Индустрија и пољопривреда омогућавају размену производа и тако напредак и једних и других. У доба Краљевине Југославије и у доба нове Ју. после рата многи на селу тешко су преживљавали, нису имали ни довољно земље, знале су наићи неродне године итд., било је и глади. Када је инустрија делом изграђена било је довољно радне снаге и за село и за фабрике. И поред све домаће запослености и бројног одласка у иностранство увек је на бироу био знатан број незапослених. Одлазак људи са села је сложено питање и условили су га бројни мотиви.Један од њих је свакако био и економски али и бројни други. На пример жеља за школовањем и новим занимањима одвела је многе људе са села. Многи крајеви у Србији опустели су тако што су људи отишли на рад право у иностранство, а не у домаће фабрике. После Југославије стање на селу и пољопривреди још је драстичније погоршано.
Preporučujem 5
Prikaži još odgovora
Raca Milosavljevic
... da pokusam opet sa kratkim komentarom ... lep tekst,sa detaljima,brojkama,datumima i imenima ... zasto je problem da znamo datum,imena i brojke ko je i pod kojim uslovima zatvorio-likvidirao fabriku ...?
Zoran Juzbašić
Tog 31 decembra 2001 godine iz fabrike su otpušteni kadrovi koji su smetali novopridošlom režimu.Koordinator za "ILR" je bio Nebojša Čović,da li po službenoj dužnosti ili iz nekog drugog razloga,uglavnom od tog datuma fabrika je bila nepopravljivo dezintegrisana.Takva je bila sudbina celokupne srpske industrije i ne treba lamentirati zbog takvih zbivanja.Sada je jasno da ne postoje osobe koje mogu da pokrenu fabriku a kamoli celokupnu industriju.Sve do sada viđeno,od novopostavljenih "stručnih lica"su samo obične manufakturne strukture ili malo veće radionice.No još nije sve izgubljeno,što svedoče stvaraoci monografije "ILR",ali sat neumitno otkucava i vreme za početak stvaranja srpske industrije može proteći bez pravog efekta.
Preporučujem 1
Ilic Momcilo
U Zemunu u Tosinom bunaru bila je fabricica sa oko 300 i nesto radika. 2ooo-te sam se zaposlio u "Lola fluidomatik",kako se zvala,i tada je imala oko 150 radnika.Bavila se izmedju ostalog proizvodnjom brisaca za automobile,autobuse,kamione i td.Izvozila je u Rusiju, Ukrajinu i Belorusiju, a plate su bile vrlo solidne za nase uslove.Ja sam 2001. god kao KV alatnicar zaradjivao vise od 25 ooo din.Onda je katastrfalno privatizovana od demokrata i pogledajte cemu sada sluzi. Posle toga je na sva zvona objavljeno da "BOSH"pravi fabriku brisaca u Vojvodini za 300 radnika, uz veliku zahvalnost Srbije.Ovo pisem samo da bih pojasnio,kako su,izmedju ostalog,unistene i upropascene nase fabrike,u ovom slucaju "Lola",a svratite u "Teleoptik",Gde sam radio oko 25 godina i pogledajte na sta lici fabrika koja je prozvodila "Maljutku","Strelu", "T-84",instrumente za auto industriju, medicinske itd.Sad neki novi vlasnici izdaju kao magacinski prostor.Delo opet demokrata.
Čika Dragan
Jedna, mislim da je kineska, izreka kaže: "Ko hoće - traži način, ko neće - traži izgovor". Oni koji su hteli da izgrade fabriku "Ivo Lola Ribar" našli su način, jer su znači šta hoće. Nažalost, i oni koji su je hteli uništiti našli su način. Ostaje, međutim, nejasno otkud potiču htenje i želje ovih drugih. Da li su i oni znali šta hoće?
Леон Давидович
Знали су и ови други шта хоће. Осећали су идеолошку патолошку мржњу према онима који су изградили такве фабрике. Поред тога изнад свега су волели свој џеп, а презирали и мрзели свој народ.
Preporučujem 40

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja