sreda, 27.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 19.04.2017. u 22:00 J. J. K.

Zločini na „Fejsbuku”

Snimak ubistva Amerikanca Roberta Godvina ponovo je otvorio raspravu o tome kako najveće društvene mreže na internetu postupaju sa nasilnim sadržajem
Тражи решење против насиља на „Фејсбуку”: Марк Закерберг (Фото Ројтерс/С. Лем)

Amerikanac koji je prošlog vikenda usmrtio svog sunarodnika i snimak zločina potom objavio na „Fejsbuku” izvršio je prekjuče samoubistvo bežeći od policije.

Stiv Stivens (37) bio je meta višednevne potere od nedelje, kada je u Klivlendu brutalno ubio Roberta Godvina (74). U snimku je najavio da traži žrtvu, a očigledno je da je Godvina, koji je na ulici skupljao konzerve, izabrao nasumično. Od njega je, pre nego što će ga upucati, jedino tražio da izgovori ime Stivensove devojke, rekavši da je „ona razlog zašto će mu se ovo desiti”.

Snimak je na „Fejsbuku” stajao oko dva sata, dovoljno da ga vidi ogroman broj ljudi, što je ponovo otvorilo raspravu o tome kako najveće društvene mreže na internetu postupaju sa nasilnim sadržajem.

Direktor Mark Zakerberg obećao je da će učiniti sve što može da spreči objavljivanje incidenata na toj društvenoj mreži. Zakerberg je, govoreći na godišnjoj konferenciji „Fejsbuka” za programere, izrazio saučešće članovima porodice i prijateljima žrtve.

Kompanija je saopštila da je ugasila Stivensov nalog 23 minuta nakon što je primila prvu prijavu o postavljenom video-snimku.

Ovo je poslednji u nizu slučajeva da su mediji na internetu iskorišćeni za prenos sadržaja koji po njihovim pravilima korišćenja ne bi smeo da se emituje: od vršnjačkog nasilja preko silovanja do najsurovijeg ubistva. Pojedini stručnjaci ovu vrstu nasilja nazivaju „kriminal kao performans” jer počinioci očigledno traže pažnju publike. Taktiku obično koriste terorističke grupe, ali je sve više pojedinaca koji objavljuju nasilan sadržaj.

„Uvek je bilo ljudi koji su činili zlodela imajući na umu publiku, ali nikada nisu imali takvu pažnju kao sada sa usponom društvenih mreža”, rekao je za „Njuzvik” Rej Saret, profesor krivičnog prava na Univerzitetu Floride.

Jedna tinejdžerka iz Ohaja prenosila je u realnom vremenu preko aplikacije „periskop” kako joj siluju drugaricu: osuđena je na devet meseci zatvora, a njen prijatelj silovatelj na devet godina

Loše je što mediji, dajući pažnju ovakvim slučajevima, mogu da podstaknu nekog da se na sličan način „proslavi”. Istraživanja napada sa velikim brojem žrtava u SAD pokazala su da je jedan od motiva napadača želja za pažnjom i priznanjem.

Takođe je sve učestaliji prenos zločina uživo preko popularnih aplikacija. Jedna tinejdžerka iz Ohaja prenosila je u realnom vremenu preko aplikacije „periskop” kako joj siluju drugaricu. Nedavno je osuđena na devet meseci zatvora, a njen prijatelj silovatelj na devet godina.

Na isti način jedna devojka je prošle godine u Parizu uživo prenosila samoubistvo. U Engleskoj su suparničke bande zakazivale tuče i uživo ih prenosile na „periskopu”, dok je u SAD devojka uhvaćena zbog vožnje u alkoholisanom stanju zato što su njeno hvalisanje preko ovog servisa pratila i dva policajca.

U Francuskoj su ubijeni jedan komandir policije i njegov partner. Ubica je odmah posle zločina uključio prenos na „Fejsbuku” pozivajući svoje prijatelje da ubijaju zatvorske čuvare, predstavnike policije, novinare i političare.

U većini navedenih slučajeva prekršena su pravila korišćenja pomenutih servisa, koja zabranjuju prikazivanje neprimerenih sadržaja, ali korisnicima je ovo očigledno najbrži način da dođu do svojih pet minuta slave.

U želji za pažnjom prestupnici kao da ne shvataju da će eksponiranjem na društvenim mrežama olakšati policiji posao. Jedan kanadski tinejdžer slao je lažne dojave o bombi školama u SAD i Kanadi. Kada je uhapšen pre dve godine, svi dokazi protiv njega sačuvani su u tvitovima. Prvo bi pozivao pratioce da predlože akciju („zašto da idete u školu kad možete da je zatvorite dojavom o bombi”), a onda bi se hvalio kada bi obavio zadatak.

Komentari0
d5782
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja