ponedeljak, 25.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:29

Mraz uništio trešnje, stradali i malinjaci

Gubici u voćnjacima mogli bi da budu i do 80 odsto ako temperatura nastavi da pada ispod minus 3,5 stepeni Celzijusa, upozoravaju stručnjaci
Autor: Ivana Albunovićsreda, 19.04.2017. u 22:00
Земљорадник Саво Васовић у селу Граб код Чачка скида снег са малина (Фо­то Танјуг)

Republički hidrometeorološki zavod upozorio je juče da bi jutarnji mrazevi u Srbiji mogli da potraju sve do 24. aprila. Ako se prognoze obistine stručnjaci kažu da će ovo biti teška godina za domaće voćare ali i Srbiju kojoj izvoz voća donosi značajne prihode. Za kupce to će značiti više cene na pijacama i neizostavni rast uvoznog voća.

Jedan hladni talas, krajem marta, već je pogodio delove zemlje i praktično „pokosio” zasade. Posebno trešanja u ravničarskim krajevima. Izmrzle su i breskve, kajsije i pojedine sorte šljiva i jabuka. Lokalni mediji javljaju da je sneg u zapadnim krajevima zbog lomljenja grana naneo velike štete malinjacima, posebno u okolini Ljubovije.

– Gubici u voćnjacima mogli bi da budu i do 80 odsto ako temperatura nastavi da pada ispod minus 3,5 stepeni Celzijusa – upozorava profesor Zoran Keserović, jedan od najvećih stručnjaka za voćarstvo. Na nekim lokalitetima juče je zabeleženo i minus 3,8 stepeni. U slučaju da se takav mraz nastavi imaćemo, kaže, značajno oštećenje svih voćnih vrsta a posebno onih čiji su plodovi u fazi zametaka.

Još se ne može proceniti dosadašnja šteta zbog snega koji je noćas napadao u čačanskom kraju i drugim višim delovima zapadne Srbije, rekao je direktor Instituta za voćarstvo u Čačku Milan Lukić.

Subotica pod snegom
Subotica – Subotičane je juče ujutru iznenadio sneg uz temperaturu ispod nule. Tek nakon podneva počeo je da se topi, a Hajnalka Bognar-Pastor iz Poljoprivredne stručne službe kaže da pošto niko ne pamti sneg u poslednjoj dekadi aprila tek mogu da se nagađaju posledice po ratarske i voćarske kulture.– Manji je problem sneg koji je mogao da izazove tek poleganje pšenice, a dobrodošao je i kao vlaga potrebna zemljištu. Veći problem predstavljaju niske temperature, a naši instrumenti izmerili su na pesku minus 1,4 stepena. Od toga mogu da stradaju zeleni delovi loze koji su osetljivi na nisku temperaturu, kod kajsije ne očekujemo veće probleme jer je ona prošla kritični period cvetanja. Drugo voće koje je sada u fazi cvetanja može da podnese ovu hladnoću, ali umanjenje roda možemo predviđati kod trešnje – kaže Bognar-Pastor.A. I.

On je dodao da je zbog snega najviše pogođena malina i mahom koštunjavo voće pošto je došlo do lomljenja rodnih lastara usled težine vlažnog snega.

Kako kaže, do 30 centimetara snega je napadalo prethodne noći u Čačku i okolini, zatim Sjenici, Prijepolju, Novoj Varoši, Ivanjici, Arilju, Kosjeriću i Čajetini.

„Neminovno će biti smanjeni prinosi. Još nemamo informacije da li je i kod drvenastog voća došlo do lomljenja grana”, rekao je Lukić za Tanjug.

On je kazao da su niske temperature, takođe, oštetile voće odnosno tek zametnute plodove koji su najosetljiviji, kao i cvetove.

Usled niskih temperatura oštećene su uglavnom koštunjave vrste voća, delom jabučastog i naročito zasadi jagode koji nisu pokriveni folijama, dodao je on.

Strunjaci napominju da su antifrost sistemi najbolja zaštita od mraza. Oni jesu skupi ali bi država morala da subvencioniše njihovo uvođenje jer su gubici usled izmrzavanja voća nenadoknadivi. U južnom Tirolu poznatom voćarskom regionu koji se prostire na oko 18.000 hektara oko 90 odsto zasada se štiti na ovaj način. U Srbiji takvi sistemi (koji se uključuju čim se temperatura spusti ispod nule) postoje tek na oko 150 hektara voćnjaka u Titelu.

– I ova godina je pokazala da Srbija konačno mora da uradi rejonizaciju. Odnosno da se voće, posebno ono osetljivo, sadi tamo gde mu agroekološki uslovi odgovaraju – ističe Keserović. Potvrda toga je i činjenica da štete od izmrzavanja nije bilo tamo gde su kajsija, breskva i trešnja posađene na zemljištu iznad 130 metara nadmorske visine.

Poljoprivrednici će ipak imati i koristi od lošeg vremena i padavina. Poslednjih nekoliko meseci sa strepnjom su gledali kako Srbiju zaobilaze kišni

Šteta i u Topličkom kraju
Prokuplje – Nestabilne vremenske prilike i nagle promene temperature po mišljenju stručnjaka uticaće na smanjenje prinosa voća u topličkom kraju.– Iako se mogao očekivati bolji rod i prinosi voća u odnosu na prošlu godinu, po svemu sudeći niske temperature će uticati da rod bude znatno manji. Nagle promene temperature i obilne padavine negativno mogu da se odraze na tek zametnute plodove višnje, šljive i drugog voća – kažu nadležni za poljoprivredu u prokupačkoj opštini. Stručnjaci preporučuju da ukoliko bude jutarnjih mrazeva, poljoprivrednici tamo gde je to moguće pristupe zadimnjavanju, a da obavezno nakon otopljenja i prestanka padavina pristupe tretiranju zasada odgovarajućim zaštitnim sredstvima.Lj. M.

oblaci.

– Za ratare kiša je pala u pravo vreme – naglašava Slavica Radovanović iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Suša traje od polovine decembra, pogotovo u Vojvodini gde je palo tek pet odsto kiše u odnosu na višegodišnji prosek za taj period. U Negotinskoj i Timočkoj krajini praktično nije ni bilo padavina. Deficit vlage nastavio se i u januaru i februaru kada je zabeleženo za trećinu manje padavina od proseka. Kao reper uzima se period od 1981. do 2010. godine.

 – Decembar je bio izuzetno suv u celoj Srbiji. Ozime kulture tada su srećom bile u fazi mirovanja, a pogodovao im je i sneg. Sada su najveća opasnost niska temperatura i vlažan sneg koji može da ošteti pre svega voće. Maline koje su u cvatu ali i ono voće koje je već razvilo krošnju – kaže naša sagovornica.

Poslednjih petnaestak godina Srbija se suočava sa velikim sušama, a klimatske promene najviše pogađaju poljoprivredu. Procenjuje se da je od 2000. materijalna šteta izazvana sušom i poplavama veća od pet milijardi evra. U poslednje vreme najkritičnija bila je 2012. godina, sa gubitkom u agraru većim od dve milijarde evra. Prinosi kukuruza i soje zbog suše te godine bili su manji za 55 odsto. Tada smo imali problema i sa izvozom zbog pojave aflatoksina.

– Moguće je da će u drugoj polovini 21. veka godine poput 2012. postati uobičajena pojava – kaže Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta. Prema projekcijama, u narednih 25 godina godišnja količina padavina ostaće manje-više ista, ali će se promeniti preraspodela padavina u toku godine. Duge suše smenjivaće dugi periodi kiše. Kukuruz koji donosi najveće izvozne prihode mogao bi da bude jedna od najpogođenijih vrsta. Zato Srbija, dodaje Đurđević, treba strateški da razmišlja i da se opredeli da li će se preorijentisati na druge kulture ili ozbiljnije razvijati sistem navodnjavanja koji trenutno postoji na svega 2,5 odsto obradivog poljoprivrednog zemljišta.


Komentari10
16643
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Spasavaj
Trebalo bi kao proizvodjac biti malo spreman na promene vremena .Vecina ima praznu metalnu burad rasporediti naokolo i upaliti vatru .Dimi vatra smanjuju temperaturu u okolini I zamoliti drzavu za vece plantaze da malo helikopterima TU prolete pritisak vazduha od propelera cisti sneg i snizava temperaturu.Ko je u mogucnosti moze prekriti plasticnim folijama .Srecno!
Nesa
Pa da....uvek je Drzava kriva. ja bi najvise voleo da imam proizvodnju koju ce Drzava da otkupi po ceni koju ja nakacim u vreme kada meni to najvise odgovara...a sto ja da ulazem iz svog ne daj Boze profita u bolje tehnologije, da kupim osiguranje...uvek kazu "ne isplati se". Zato jasi Drzavu i uzivaj.
Јован Скерлић
Да се бавите земљорадњом имали би сте одговор на сва ваша питања. Откупна цена коју диктира "неко иза паравана" није довољна да покрије трошкове производње. Ту престаје свака прича. Предлажем Политици да мало истражи начин формирања откупних цена у Србији и кроз каква малтретрања и роблеме пролазе произвођачи због оваквих мафијашких работа. Хоће ли већ једном неко јавно рећи да извоз малина из Србије контролише мафија?
Preporučujem 18
Tanja
Na zalost nasa poljuprivredna proizvodnja jos uvek zavisi od srece, kskv ce biti vremenske prilike. Moze toliko toga da se uradi. Zasto oni sto se bave proizvodnjom voca na veliko ne nabave svece za mraz, koje mogu i do 5 stepeni da podignu temperaturu u vocnjaku ili npr. Prskaju drvecf vodom, tako da sloj leda koji se napravi stiti cvet i zametak od mraza (funkcionise sigurno!). Dusa me boli kad cujem da je ogroman trud i rad odneo jedan mraz, jedan grad pobio ili susa unistila. Priroda je mocna ali nekada ima i resenja.
Јован Скерлић
Зато што цена таквих агротехничких мера вишеструко превазилази могућу добит. Укратко: не исплати се. У западноевропским земљама држава даје огромну помоћ пољопривредницима, па и тамо они једва састављају крај с крајем. У Србији вам је на пијаци килограм кајсија од 80 до 120 динара. На западу им је цена око 600 динара. Пољопривредник у Србији ако добије 40-50 динара за килограм он мора да буде задовољан и ако том ценом не може да покрије ни трошове производње без агротехничких трошкова. Чист губитак.
Preporučujem 14
Naravno
Cene voca ce svakako da budu vise, bez obzira na stetu koju ovaj hladni talas bude naneo. Ovako nas mediji spremaju za skok cena svega, a sa druge strane politicari to pravdaju, mrazom, klimatskim promenama itd. Poljoprivrednicima se ne pomaze nikako, vec se sve drage volje uvozi.Surova realnost.
predsednik Holandije
Da narod nema pare elita ne bi uvozila voce i povrce, bez obzira da li bilo mraza ili ne. Cena je uvek odraz ponude i potraznje, s tim sto naravno da i ponuda i traznja mogu biti izmanipulisane. A to sto nisu njive osigurane, to je ona mala razlika izmedju pismenih i nepismenih ( odnosi se na namerno nepismene)
Preporučujem 3
Neša...
Ne postoje teorije zavere. Postoje samo zavere.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja