subota, 17.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 20.04.2017. u 22:00 Aleksandra Isakov

Propadaju kroz sistem

Težak život Roma iz readmisije - Deca koja govore maternji romski ili albanski i neki strani, nastavljaju školovanje na srpskom i na ćirilici – koje ne poznaju
(Фото Богдан Педовић)

Subotica – U bazi podataka Stevana Nikolića, koordinatora za inkluziju Roma u Subotici, postoje podaci o 37 porodica koje su ovamo stigle readmisijom.

To su sve velike porodice, broje ukupno 250 članova, a u njima je 120 dece uzrasta do 18 godina.

Sporazum o readmisiji između Srbije i zemalja Evropske unije stupio je na snagu 2008. godine i na osnovu njega svake godine oko sedam hiljada ljudi bude vraćeno u Srbiju.

Po sporazumu, radi se o građanima koji nemaju pravni osnov da borave na teritoriji članica EU, a u praksi pretežno se radi o Romima koji najvećem broju slučajeva stižu iz Nemačke. Nikolić objašnjava da one koje organizovano vraćaju, na Aerodromu „Nikola Tesla” dočekuje Kancelarija za readmisiju, ali nakon što su tamo registrovani, ovi ljudi jednostavno „propadnu kroz sistem”.

„Naš zadatak je da prepoznamo potrebe ove zajednice, ali ostaje pitanje da li lokalna samouprava ima instrumente da ostvari potrebe zajednice. Mi ih tretiramo kao čoveka koji ima određene potrebe, a ne kao Rome jer i na taj način želimo da utičemo na njihovu integraciju”, kaže Nikolić za „Politiku”.

Svako od njih je specifična priča, nastavlja Nikolić i kaže da su neretko sudbine u kojima se jedan problem slaže na drugi. Navodi primer porodice sa devetoro dece, koja je 1999. godine otišla sa Kosova i Metohije.

U Subotici im se rodilo prvo troje dece, prelaze u Mostar gde se rađa još troje dece, a novi članovi porodice rađaju se i kada se porodica preseljava u Nemačku i u Francusku. Pošto su majka i otac nevenčani, dok su bili u izbegličkom kampu u Mostaru, ženu su prijavili pod imenom muževljeve sestre kako bi svi imali isto prezime i da porodicu ne razdvoje.

„Porodica sada živi ovde, i pokušali smo da pronađemo krštenicu za decu rođenu u inostranstvu, ali se sada zbog te promene imena sve zakomplikovalo i moramo ispočetka. Dok ne stignu te krštenice, porodica nema pravo na socijalnu pomoć, i otac ih prehranjuje švercom i radom na buvljaku”, priča Nikolić.

Problem je i školovanje dece koja znaju romski, albanski, jezik zemlje iz koje su vraćeni, ali srpski i ćirilica im je potpuna nepoznanica, a sada na tom jeziku treba da nastave školovanje.

Neobična je i priča 21-godišnjeg srednjoškolca koji je rođen, odrastao i školovan u Nemačkoj, a po koga su jednog dana došli na posao i zajedno sa čitavom porodicom vratili u Srbiju. „Njegov život sada je potpuno izmešten. Ne radi, bezvoljno sedi kući i pita se zašto mu se ovo dogodilo”, opisuje naš sagovornik.

Ni znanje jezika ni strane škole nisu mu pomogle da nađe posao, a na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje prijavljeno je oko 200 Roma, svi kao nekvalifikovani radnici. Niko ni od povratnika iz readmisije nije uspeo da nađe posao. Ima slučajeva i da ih readmisijom vrate na Kosovu i Metohiju, a oni odatle, zbog kontakata sa porodicom, dođu u Suboticu. Prema podacima koordinatora za inkluziju Roma, u Subotici je zvanično prijavljeno oko 2.900 Roma, ali se procenjuje da ih ima oko četiri hiljade.

Osnovni zadatak je, kaže Nikolić, izvući ih iz siromaštva u kojem se nalazi većina porodica i uključiti decu u obrazovni sistem. „Siromaštvo je ovde nasledno, spušten je nivo potreba i siromaštvo postaje njihova kultura života. Bez podrške društva nemoguće je to promeniti, i ukoliko jedan član porodice iz toga iskorači, potrebno je, kako se procenjuje, dve do tri generacije da se izađe iz siromaštva”, kaže Nikolić.

Koordinator ima podršku i pedagoškog asistenta i zdravstvenog medijatora. Posebno ističe činjenicu da imaju 85 dece u vrtiću, dvoje u predškolskoj grupi, 700 dece u osnovnoj, 60 u srednjoj školi, a petoro na fakultetu. Ipak, školovanjem nisu obuhvaćena sva deca jer se procenjuje da u školskom uzrastu u Subotici ima oko 1.500 dece.

„Prema procenama stručnjaka, godišnji gubitak u produktivnosti u Srbiji je 231 milion evra zbog neuključivanja Roma. Mi ne želimo da imamo paralelne svetove, gde se jedni rukovode mišlju „oni tako hoće da žive”, a drugi „ovi me diskriminišu”, već da kroz školovanje i rad budu aktivno uključeni”, kaže Nikolić.

Komеntari11
95b90
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

smb
@035: tamo gde ja zivim ne razmisljaju tako vec se tako ponasaju. sitomastvo je najmanje lenjost, ljudsko bice ne ustaje ujutro da bi ceo dan gledao u nebo vec da nesto stvara. i prilike se ne pruzaju, nisu se ni pruzale, one se aktivno traze!!! pod jednim uslovom: da se dobro gleda, slusa, posmatra oko sebe, ne ceka i ne umislja: idem da budem azilant jer nemam od cega da zivim!!! srbija je jedna od retkih zemalja gde skoro svako ima pozadinu sa sela, jos zive starije koji mnogo sta ispricaju ako se pitaju kako je nekad bilo. na koga je cekao ko posle rata kad nije bilo ni krova nad glavom, sve sruseno, mrtvi, nestali...? svako je sebi pokusavao bar supu da napravi da nije na kisi. a i "supa" treba vise ako se ima dece. to nije izmisljena nebeska filozofija, to su najjednostavniji zakoni zivota i opstanka. pozdrav.
035
Волео бих да са вама и координатором Николићем полемише неки социолог из праксе , ја само видим да сиромаштво није "блејање" као у "Паровима" , већ из дана у дан борба за преживљавање под најлонским кровом или у некој уџерици , 16 - часовни посао за целу породицу . У мом суседству има Рома далеко успешнијих од мене , а и Срба који су без посла остали пре десетак година и исцрпли све резерве . И добијају једнократно пакет намирница , метар дрва , хигијенски пакет .
smb
srbija je u administrativnoj i privrednoj tanziciji, sociopsiholoska jos nije ni pocela. "ja imam decu, mnozim se koliko mi priroda omogucava, ne znam jezik sredine, nemam ni zanimanje, radite komsije iz kraja i izdrzavajte me"!!! "ja sam nesposoban, komsija, a ti imas skolu i radno mesto izdrzavaj me"!!! to je sistem po kome se u srbiji deluje i zivi od strane mnogih grupa stanovnistva. da onaj koji ima skolu, radno mesto, mozda hoce da izdrzava i mnozi sopstvenu decu, to niko ne pita. vise je nego logicno da to u praksi opstaje samo na stetu vecine. u normalnim zemljama decu izdrzavaju roditelji dok ne stanu na noge, posle svako trazi sopstveni put da prezivi. neki imaju samo "slobodno vreme" koje za uvecanje broja clanova potomstva obilato koriste i posle pruzaju ruku i traze. i sto takve ne zbrinjava zapad? pa to kod njih ne pali. nema sigurnosti za zalogaj svakog dana, taj zalogaj mora neko da zaradi. nigde ne pada hleb s neba dnevno!!! pozdrav.
035
Није ме брига што тамо где живите овако размишљају , већ што се и овде сиромаштво једносмерно везује за лењост . Није ли сиромаштво и узрок безнађа , депресије и лењости , је ли им уопште пружена нека прилика , осим једнократне " социјалне помоћи" . Скоро је једна социјална радница говорила о четвртој генерацији појединих породица на социјалној помоћи .
galerija
Moraju da znaju jezik zemlje koja im je dala državljanstvo - tako je svuda u normalnom svetu! Koga je briga koliko ima srba u Americi, ako će da ide u školu ili studira, mora da zna engleski - uostalom to je uslov za dobijanje zelene karte a za državljanstvo je obavezno!
035
У оваквом изводу из чланка виде се само проблеми Србије , шта је са проблемима прогнаних . Ако ЕУ има пара да издржава 50.000 чиновника у Бриселу зашто не образује и запосли ове јаднике ? Зато што се данас Емил Зола зове Анри Леви , а Алберт Швајцер - Бернар Кушнер !
moždagrešim
Preko sredstava javnog informisanja se govori kako su neki članovi romske zajednice ˝nevidljivi˝za sistem,da mnogi nemaju lične karte niti druga dokumenta.Možda mi se samo čini da u stvari nema dobre volje da se to reši.Razlog je što bi ti građani sa svojim mnogočlanim porodicama postali korisnici socijalne pomoći,a da država ne bi mogla da pokrije toliki broj korisnika.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja