subota, 16.12.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:54

Region napredovao brže od Srbije

Prošle godine naša zemlja ostvarila rast od 2,7 odsto, dok su privrede regiona rasle po prosečnoj stopi od 3,6 odsto
Autor: Anica Teleskovićčetvrtak, 20.04.2017. u 21:30
Премијер Вучићније задовољан растом од три одсто (Фото Фонет)

Da nije zadovoljan rastom privredne aktivnosti od tri odsto premijer Aleksandar Vučić izjavio je posle tematske sednice Vlade Srbije o bruto domaćem proizvodu.

Uz članove njegovog kabineta, sednici su prisustvovali i predstavnici Svetske banke.

Ono što je na „Kopaonik biznis forumu” rekla Elen Goldstin, direktorka Svetske banke za zapadni Balkan, predsednik vlade je gotovo doslovce ponovio.

– Srbiji je potreban rast veći od četiri, pet odsto kako bismo pristizali zemlje Evropske unije – istakao je premijer.

To je neuporedivo bolje od minus tri odsto, ali nije dovoljno, rekao je Vučić. Inače, pad privredne aktivnosti od minus tri odsto Srbija je imala 2009. godine kada je svetska finansijska kriza zapljusnula našu privredu.

Vučić je dodao i to da je stanje javnih finansija stabilno, ali da Srbiji treba mnogo godina da bi standard bio uporediv sa zemljama EU. Imamo stabilan rast, ali on mora da bude veći od četiri, pet odsto, da bismo ih pristizali, ponovio je. Zato nisam zadovoljan rastom od tri odsto, podvukao je premijer.

Svetska banka, inače, za ovu godinu očekuje da će rast privredne aktivnosti iznositi tri odsto, dok za 2018. i 2019. očekuju da će BDP porasti 3,5 procentna poena.

Vrlo često, kada je o rastu ekonomske aktivnosti reč, premijer Vučić zna da istakne kako su ostvareni rezultati mnogo bolji od plana.

Prvi put se to dogodilo još 2015. godine kada su međunarodne finansijske organizacije projektovale da će privredna aktivnost biti u minusu.

Predsednik vlade tvrdio je tada da će ekonomija biti u plusu. Konačno, na kraju 2015. godine, ostvaren je rast od 0,8 odsto, uprkos primenama strogih mera štednje.

Uporedne analize, međutim pokazuju da nije samo Srbija tokom 2015. i 2016. godine ostvarila bolji rezultat od planiranog. Praktično, sve zemlje regiona su u tom periodu imale rast BDP-a za oko jedan odsto veći od prognoziranog, pokazuje jedna analiza Fiskalnog saveta. Uostalom to je vidljivo i iz godišnjih izveštaja Svetske banke i MMF-a.

U Hrvatskoj je, na primer, bilo prognozirano da će rast BDP-a u 2015. iznositi 0,2, a stvarni rast iznosio je 1,6 odsto. U Rumuniji je rast privredne aktivnosti u istoj godini bio 3,7 umesto očekivanih 2,7 odsto.

U Mađarskoj je iznosio 3,1 umesto 2,4 odsto, a u Bugarskoj umesto prognoziranih 0,8 odsto ostvareni rast BDP-a iznosio je čak 3,6 procenata.

Slična, pozitivna, odstupanja od prognoza kao u 2015. dešavala su se i u 2016. godini. Srbija je, istina, prošle godine ostvarila rast BDP-a od 2,8 odsto i to je najveća stopa rasta još od izbijanja svetske ekonomske krize.

Međutim, analiza pokazuje da su i druge zemlje regiona prošle godine beležile rekordan rast od izbijanja krize. Prema podacima međunarodnih finansijskih institucija, njihov rast u proseku je iznosio 3,6 odsto, što je znatno više od našeg privrednog rasta.

Prema tumačenju Fiskalnog saveta, ta neočekivana povećanja privrednog rasta gotovo svih zemalja u regionu ukazuju da nisu samo domaće ekonomske politike uticale na ubrzanje privrednog rasta. Već da su većem rastu ekonomija u regionu

znatno doprinele i neke povoljne međunarodne okolnosti koje nisu bile deo planiranih ekonomskih politika. Na prvom mestu to su pad cena sirovina, naročito nafte i gasa, smanjenje kamatnih stopa u Evropi i brži oporavak evrozone i regiona.

Međutim, autori biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) ne slažu se sa ovom ocenom.

Tvrdnja Fiskalnog saveta da je privredni rast u zemljama regiona u posmatranom periodu najvećim delom bio rezultat neplaniranih pozitivnih spoljnih okolnosti može se primeniti na sve zemlje u regionu – osim na Republiku Srbiju, ocenjuju.

Rast BDP u Republici Srbiji u 2016. godini, posmatrano sa aspekta ponude, generisan je kroz sve sektore ekonomije kao rezultat poboljšanja poslovnog ambijenta, dok je sa aspekta tražnje postignut na ekonomski zdrav način, kroz jačanje investicione i izvozne aktivnosti, što i jeste neophodan uslov za njegovu održivost – zaključuju u MAT-u.


Komentari57
d1492
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Evropske kraljevine
Da bi povećali ekonomski standard i zaštitili nacionalni interesi, Srbi moraju da obnove Kraljevinu Srbiju u koju bi se uključile sve srpske pokrajine !! Kralj bi imao protokolarnu funkciju, a vlast bi pripadala narodu tj NEPOSREDNO izabranim poslanicima. Razvoj takve Srbije bi podržale svetske sile, a pogotovo evropske kraljevine !!
princip
Kada propadaju javne kuce ne menjaju se kreveti vec osoblje.
gg
Kako pa mi imamo dramatican rast
Čitaoc obični
@gg, Čuj "dramatičan"!? Valjda - strahovito dramatičan!
Preporučujem 16
Zoki Mikos
Vrlo, vrlo bitno je ovo što se na kraju teksta pominje - mnogo je važnije to kakav je rast nego koliki. Rast u svim sektorima je dugoročnije bolji i značajniji nego veliki rast odjednom koji je posledica nekih kratkoročnih okolnosti, i taj rast omogućava održavanje rasta u budućnosti. To je tajna američkog uspeha - rast u proseku oko 2 do 3 posto, ali tokom 50+ godina! S druge strane, zemlji jadnoj kao što je Srbija, neophodan je veći rast u početku oporavka i razvoja, kao kod istočnih tigar zemalja. Al ja sam uvek bio u fazonu, bolje strpljivo skupljati vrapce rukama nego peti se na drvo za goluba. Jer, grane su lomljive
Ronald
Jedna od bezbroj lazi jednog coveka.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja