Obrazovni paket za učenje o seksualnom nasilju nad decom, čiji sadržaj danima izaziva oštru polemiku u javnosti, namenjen je isključivo nastavnicima, izjavio je juče ministar prosvete Mladen Šarčević, gostujući na Televiziji Hepi.

Kako je objasnio, reč je o radnom materijalu koji je dat na razmatranje školskim psiholozima i pedagozima, a deca bi trebalo da dogodine dobiju priručnik o seksualnom nasilju.

– Ovaj obrazovni paket je pomoćno sredstvo za rad nastavnika koji im, između ostalog, pomaže da odgovore na određena dečja pitanja. Činjenica je da imamo veliki broj pedofilskih situacija, rano stupanje u seksualne odnose, prekide trudnoće kod maloletnica koje posle ne mogu da imaju potomstvo. Statistika je poražavajuća i kada govorimo o incestu – izjavio je ministar Šarčević dodajući da je ovaj projekat rezultat pokušaja da se osmisli seksualna edukacija u školama.

– Ako ćemo i dalje deci da objašnjavamo seksualno obrazovanje kroz vrapce i gliste onda bolje da ga ne uvodimo – bio je izričit Šarčević.

Stručnjaci u Ministarstvu prosvete, rekao je, „odmah su ukazali da neke stvari ne mogu da idu u izvornom obliku i obimu”. 

– Delovi sadržaja nisu prilagođeni uzrastu dece, a ima i poglavlja nastavnog materijala koja nisu u skladu sa našom tradicijom i kulturom. Delovi paketa će biti preuređeni, a neki će biti u potpunosti povučeni – najavio je Šarčević.

Na pitanje da li nam je ovaj paket nametnula Evropska unija, ministar Šarčević je rekao da neće da kaže da nije, ali da nama ne može niko da nametne ono što nećemo da prihvatimo u celosti.

Da podsetimo, obrazovni paket oko koga se podigla bura nedavno je prosleđen direktorima vrtića, osnovnih i srednjih škola, sa sugestijom da može biti korišćen u nastavi deset predmeta. Na 450 stranica nastavnog materijala, između ostalog, objašnjeno je šta su francuski poljubac, masturbacija, analni i oralni seks, opisane su seksualne scene i dat je predlog kako odgovoriti učeniku kojem se sviđa pripadnik istog pola. A na pitanje da li je porodica sigurno mesto za dete, sugerisano je da se porodica može označiti i kao „najopasnije mesto u modernom društvu”.

Psihoterapeut Zoran Milivojević ističe da bi Ministarstvo prosvete trebalo da utvrdi odgovornost onih koji su dopustili da ovakav sadržaj bude prosleđen školama, a naročito vrtićima. Deca su, kako kaže, do četvrte godine nesvesna razlike među polovima, tako da seksualno vaspitanje u vrtićima može dovesti do njihove prerane seksualizacije. Zbog preterane zainteresovanosti za seks ili polne organe mogu postati žrtve pedofila.

Takođe, eksplicitni opisi seksa, pa čak i oralnog i analnog, mogu navesti osnovce da s tim eksperimentišu, jer u tom uzrastu žele što pre da uđu u svet odraslih. 

Naš sagovornik ističe da je za seksualno obrazovanje dece ključna uloga roditelja, koji imaju pravo da ih vaspitavaju u skladu sa vrednostima u koje veruju, bilo da su one patrijarhalne ili liberalne. 

– Priručnik o kome je reč previše je obojen liberalnom ideologijom. Seksualno vaspitanje ne bi trebalo da se odvaja od ljubavi, odnosa među polovima, poštovanja svoga tela. Naravno da se o ovim temama u školama može govoriti, kao i o kontracepciji i ostalim važnim pitanjima, ali ne na ovako nepromišljen način – kaže ovaj stručnjak, napominjući da je ovde reč o „već viđenom” scenariju saradnje nevladinih organizacija i nadležnih državnih instanci.

– Kada NVO aktivisti naslute da postoji neki problem, onda sprovode istraživanja kojim dokazuju da je reč o velikom problemu. Sledeći korak je osmišljavanje kako bi se to po njihovom mišljenju prevazišlo, a na kraju te projekte nude resornim ministarstvima – tvrdi Milivojević.

Obrazovni paket koji je juče prvi put kritikovala i jedna parlamentarna stranka – Dveri – zatraživši čak i ostavku ministra Šarčevića, delo je nevladine organizacije Incest trauma centar, u saradnji sa Grupom za zaštitu od nasilja i diskriminacije pri Ministarstvu prosvete. Kako je navedeno na njihovom sajtu, od septembra 2007. kroz razne projekte realizuju inicijativu za uvođenje teme nasilja nad decom i ženama u nacionalni nastavni plan i program. Njihovu inicijativu je, tvrde, podržalo sedam škola, jedna predškolska ustanova i dva fakulteta, bez navođenja o kojim obrazovnim ustanovama je reč.

U toku jučerašnjeg dana niko od zaposlenih u ovoj nevladinoj organizaciji nije se javljao na telefon, niti je stigao odgovor na naša pitanja upućena mejlom.