sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:20
INTERVJU: Lidija Konjordu, ministarke kulture Grčke

Grčka podržava borbu Srbije za kulturno nasleđe

Ministarstvo kulture Grčke izdvaja dve trećine godišnjeg budžeta za iskopavanje, restauraciju i očuvanje kulturnog nasleđa, uključujući svoje muzeje
Autor: Ana Otaševićčetvrtak, 20.04.2017. u 22:00
(Фото Танјуг / Драган Кујунџић)

Prvakinja grčke pozorišne scene Lidija Konjordu prvi put je u Beogradu u ulozi ministarke kulture.

U intervjuu za „Politiku”, velika glumica, koja nije krila naklonost pokretu Siriza od njenog osnivanja, poručuje da postoji veliko interesovanje za saradnju sa Srbijom, kako u pogledu materijalne, tako i u pogledu nematerijalne kulturne baštine i savremene kulture.

Dodaje da je o toj saradnji već razgovarala sa srpskim ministrom Vladanom Vukosavljevićem u okviru Konferencije saveta ministara kulture zemalja Jugoistočne Evrope koji je održan u februaru u Tirani.

Kultura je ključna za postojani razvoj naših društava, uz poštovanje raznolikosti, poručila je prvog dana svoje posete Beogradu, gde će otvoriti izložbu eksponata muzeja Benaki u Etnografskom muzeju kojom počinju Grčki dani u Beogradu.

Spadate među najistaknutije pozorišne glumice u Grčkoj. Da li planirate čvršću saradnju između grčkih i srpskih pozorišta, kao i u drugim oblastima kulture?

Već postoji saradnja između Narodnog grčkog pozorišta u Atini, Državnog pozorišta Severne Grčke u Solunu i Festivala Atina i Epidaur sa organizacijama i umetnicima u Srbiji. Svetski poznati reditelj Nikita Milivojević se ove godine vraća na festival u Atini sa postavkom znamenitog dela Ive Andrića „Na Drini ćuprija”. Državno pozorište Severne Grčke često gostuje u Beogradu, kao što Narodno pozorište iz Beograda često gostuje u Solunu.

Odnosi između naših filmskih arhiva i nacionalnih centara za kinematografiju takođe su odlični, a prvi put ove godine se razgovara o koprodukcijama između grčkog i srpskog filmskog centra.

Saradnja između Elefsine i Novog Sada, koji će biti prestonice kulture 2021. godine, otvoriće brojne mogućnosti za zajedničke projekte i razmenu radova, stručnosti i iskustva među umetnicima naših zemalja. Ministarstvo kulture Grčke će sa velikim interesovanjem pratiti projekte ova dva grada u želji da podrži njihove kreativne planove.

Grčka i Srbija sarađuju i kada je reč o vizantijskom i srednjovekovnom nasleđu.

Najznačajniji primeri su obnova Nebojšine kule i, nedavno, sporazum između grčkog Muzeja vizantijske civilizacije i Istorijskog muzeja Srbije, o tome da deo eksponata koji su izloženi na veoma uspešnoj izložbi o francusko-srpskoj vojnoj bolnici iz Prvog svetskog rata ostane u Istorijskom muzeju Srbije.

Grčka je uzor brige za kulturnu baštinu. Koji deo budžeta izdvajate za baštinu u odnosu na savremenu produkciju?

Ministarstvo kulture Grčke izdvaja dve trećine godišnjeg budžeta za iskopavanje, restauraciju i očuvanje kulturnog nasleđa, uključujući svoje muzeje. Naš pogled je da materijalna i nematerijalna baština nije odvojena od savremene kulture. Naprotiv, ona napaja savremeno stvaralaštvo novim idejama i formama i podstiče međukulturni dijalog kako u Grčkoj, tako i na međunarodnoj sceni. Značaj našeg nasleđa u savremenom stvaralaštvu je očigledan u savremenim formama i eksperimentima sa antičkom dramom, kao i u izvođenju savremenih, često eksperimentalnih i radikalnih dela unutar veličanstvenih antičkih pozorišta.

Kako vaše ministarstvo podržava savremeno stvaralaštvo? Kada finansirate savremene projekte i umetnike, da li prednost dajete grčkim umetnicima ili ste otvoreni za međunarodnu saradnju?

Internacionalizacija grčke kulture je prioritet Ministarstva kulture Grčke, a potencijal za međunarodnu saradnju jeste jedan od kriterijuma na kojima se zasniva finansiranje kulturnih organizacija i nezavisnih umetnika. Nedavno je, u kontekstu godine kulture između Grčke i Rusije, Nacionalni grčki teatar predstavio „Kralja Edipa” u koprodukciji sa moskovskim pozorištem Vahtangov, vrlo uspešan model koji želimo da ponovimo ove godine sa Kinom, a potom i sa drugim zemljama. Pokrećemo, takođe, program u okviru Festivala Atina i Epidaur, gde će učesnici iz čitavog sveta imati priliku da vide ostvarenja savremenih grčkih umetnika.

Nedavno smo takođe pokrenuli Međunarodnu mrežu antičke drame, trogodišnji program u kome učestvuju nacionalna pozorišta u Atini i Solunu, školu antičke drame Atiko u Elefsini, evropskoj kulturnoj prestonici 2021. i Festival Atina i Epidaur. Ovo je obrazovna mreža usmerena na proučavanje i izvođenje grčke drame koja će okupiti umetnike, istraživače i studente iz celog sveta. Veoma nam je stalo da privučemo učesnike iz Srbije i ostalih naših balkanskih suseda.

Mnogi kulturni spomenici, uključujući i neke od najznačajnijih primera srednjovekovne sakralne arhitekture, uništeni su u poslednje tri decenije na Kosovu. Srbija ulaže napor da sačuva ostatke svoje kulturne baštine pod zaštitom Uneska. Da li može da računa na podršku Grčke u ovoj organizaciji?

Grčka podržava sve akcije Uneska u cilju očuvanja baštine i u ovom kontekstu će, naravno, podržati napore Srbije da obnovi kulturno nasleđe. U ovom smislu smo zainteresovani za stručnu razmenu na nivou obnavljanja i zaštite.

Pitanje nelegalne trgovine vrednih antikviteta je važno i za Grčku i za Srbiju. Kako se vaša vlada bori protiv ove nelegalne prakse?

Grčki zakon štiti baštinu od ilegalne trgovine i grčke vlasti, ministarstvo kulture i policija, uspešno rade zajedno kako bi obezbedili zaštitu grčkog nasleđa od nedozvoljene trgovine. Nedavno smo uspeli da vratimo antikvitete iz dvanaestog veka koji su pronađeni u Nemačkoj, kao i delove sarkofaga koji su pronađeni u aukcijskoj kući u Njujorku.

Grčka je često u prošlosti pokretala pitanje povratka u svoje muzeje vrednih primeraka svog kulturnog i arheološkog nasleđa koji su izneti iz zemlje i koji su završili u uglednim evropskim muzejima, poput Britanskog muzeja. Da li vaše ministarstvo radi na tome?

Objedinjavanje skulptura na Partenonu jeste naš stalni napor, a to je i zahtev grčke vlade u skladu sa konvencijom Uneska o spomenicima svetske baštine. U tome imamo podršku Međunarodne asocijacije za ponovno ujedinjenje skulptura sa Partenona (čiji je Srbija jedan od članova).


Komentari2
f1112
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Pohvalno
Saradnja Grcke i Srbije bi se trebala zaista produziti ne samo na kulturnoj osnovi vec mnogo dublje i vise ,povezanost naroda na mnogim osnovama kao i hriscanskim . Osim toga i Grckoj preti rasparcavanje i slican scenario i neka se Dobro razmisli ubuduce o opstanku kako iulture i tradicije tako i ostalog.Svaki narod bez kulture i svoje tradicije je hibridna tvorevina brisanja korena i opstanke.
Живојин
Да је култура сваколики темељ постојања, опстснка и напретка било ког друшта одавно је познато, зато се и чине свеобухватни и сисзематични напори да се у Србији затре култура.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja