petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:57

I u sedamdesetoj otkrivam teatar

Rekli su mi da je poezija Brodskog u Srbiji poznata ne samo u školama, već i kod običnih ljudi, jedva čekam da otkrijem tu vezu, kaže najveće ime svetskog baleta Mihail Barišnjikov
Autor: Biljana Lijeskićpetak, 21.04.2017. u 21:00
Михаил Баришњиков (Фото А. Васиљевић)

Dirnut sam vašom pažnjom. Pre nekoliko godina gostovao sam u Novom Sadu, a sada sam prvi put u vašoj prestonici sa specijalnom predstavom „Barišnjikov/Brodski” koja je za mene lično, intimno delo, rekao je Mihail Barišnjikov, najvećeg ime svetskog baleta na konferenciji za štampu održanoj u Narodnoj skupštini u Beogradu.

„Nestrpljiv sam da se susretnem sa vašom publikom jer su naše kulture veoma bliske. Komad će se igrati na ruskom jeziku, a titlovan je na srpski. Rekli su mi da je poezija Josifa Brodskog kod vas poznata i to ne samo u školama, već i kod običnih ljudi. Jedva čekam da otkrijem tu vezu“, dodao je veliki umetnik koji je juče doputovao u Srbiju, objašnjavajući da ova predstava obeležava njegov prelazak iz igre u svet pozorišta.

Predsednica skupštine Maja Gojković poželela je dobrodošlicu Barišnjikovu i zahvalila direktorki Beogradskog festivala igre Aji Jung zbog čijeg je entuzijazma došlo do gostovanja Barišnjikova.

Gojkovićeva je napomenula da je Jungova učinila da Beograd zauzme značajno mesto na mapi nastupa vrhunskih umetnika i da može uvek da očekuje institucionalnu podršku za svoj rad.

Najsavršeniji igrač
Svojevremeno su kritičari o Barišnjikovu napisali da je najsavršeniji igrač ikada viđen, a on sam je govorio:„Sovjetski sistem mi je dao zanimanje, zanat, odškolovao me je i to je najveći poklon mladom čoveku”. Ubrzo postaje zvezda Kirov baleta iz Lenjingrada, gde je odigrao sjajne role, da bi u 26 godini na jednom gostovanju u Torontu 1974. odlučio da emigrira. Postaje prvak, a potom i umetnički direktor Američkog baletskog teatra, a za Njujork siti balet je za samo jednu godinu savladao 20 rola. Pokrenuo je pre dvanaest godina Barišnjikov art centar u Njujorku. Razlog svog odlaska iz Rusije ovako je definisao:„Sloboda mi je bila cilj, a ne novac”.

Posle Rige, Njujorka, Londona i Beograd će 23, 24. i 25. aprila u 20 časova, u Pozorištu na Terazijama, moći da vidi predstavu„Barišnjikov/Brodski”, u produkciji slavnog umetnika i Novog teatra iz Rige, a u režiji Litvanca Alvisa Hermanisa. Sam na sceni 90 minuta Barišnjikov će na osnovu stihova Brodskog dočarati pokretom i glasom emotivnu priču o jednom dugom, umetničkom prijateljstvu nastalom u Americi, daleko od domovine, nekadašnjeg SSSR-a, koje je trajalo sve do pesnikove smrti.  

„Reditelj Hermanis iz Rige, gde sam rođen i živeo do 16. godine, dobro je znao da sam sa Brodskim negovao prijateljstvo koje je trajalo više od 20 godina. Mislio sam da se šali kad mi je predložio ovaj projekat, jer nije lako govoriti o poeziji i govoriti poeziju na sceni”, objasnio je Barišnjikov, i dodao da je veoma srećan što još uvek igra, voli scenu i raduje joj se.

–Zahvaljujem sudbini, kao što Brodski navodi u stihovima, što mi je u ovim godinama, sada imam 69, omogućila da igram– rekao je Barišnjikov. –Ako bude sreće naredne godine napuniću sedamdeset i još uvek otkrivam teatar. Inače, u dramskim komadima sam počeo da igram osamdesetih godina. Igrao sam Beketa, Čehova, prethodnih godina sam radio dosta i sa američkim rediteljem Robertom Vilsonom, komad „Pismo jednom čoveku” o životu Nižinskog. Scena je za mene prirodno mesto, bavio sam se i plesnim teatrom. Reditelji su me često koristili kao glumca koji ume dobro se kreće ili igrača koji ume da glumi, bila je to neka vrsta preplitanja. Sa rediteljima me je ujedinio eksperimentalni teatar, jer nisam učio da budem klasičan glumac, već klasičan igrač. Mada je postojala fascinacija ruskim teatrom, oko moje tridesete godine i adaptacijama Čehova, Turgenjeva, Dostojevskog, a kasnije i zapadnih klasika.

Govoreći o mladim umetnicima, Barišnjikov je naglasio da „ako nisu sto odsto sigurni u svoj izbor, onda ulaze u nešto što je ropstvo,  sa tom idejom o pravom izboru moraju da zaspu i da se probude. Moraju svakod dana dobro da operu svoju odeću u kojoj vežbaju”, istakao je slavni umetnik.

U međuvremenu uspešno se oprobao na filmu, u poznatim TV serijama, ali i po izložbama fotografija čiji je autor.

I još nekoliko reči o Brodskom. Pesnik je u Ameriku stigao 1972, u 32. godini, nakon što je bio prisiljen da napusti domovinu. 

„Književnik je usamljeni putnik i niko mu ne može pomoći”, govorio je tada. U Americi je predavao na univerzitetima i pisao, a potom i Nobelovu nagradu dobio. Tu su od sedamdesetih godina pa nadalje dva iznad svega talentovana čoveka započela druženje onako kako to samo umetnici znaju. Brodski je voleo lepotu koja se ogleda u oku posmatrača, a bio je opčinjen Venecijom, gde je odlazio isključivo zimi i to 17 godina, i tamo je po svojoj izričitoj želji sahranjen, pre dve decenije. Iako je prošlo mnogo godina Barišnjikov, sada sa stihovima svog prijatelja putuje svetom. Potpisnica ovog teksta uspela je na konferenciji za novinare da Barišnjikovu pruži knjigu Josifa Brodskog, a on je, uz osmeh, napisao posvetu svojim razigranim rukopisom.


Komentari5
dcfa5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Rekvijem za Mihaila
U umetnosti postoje; Talenti i obožavaoci. Ovi drugi kvare ove prve u svakom pogledu.
mihailo
U baletu od 18 godine, kad se ulazi u pozorište pa do 25 što se napravi u karijeri to je to. Od 25 do 35 je samo održavanje karijere a od 35 do 45 godine ( penzije ) je " preživeo sam." Barešnjikov nije jedini koji je baletsku karijeru zamenio sa glumom. U Londonu MLADI prvak Kristofer Gebl je napustio balet jer nije mogao da se bori sa intrigama. Na sam dan premijere Romea i Julije oduzet mu je nastup i dodeljen je M.Fontejn- R. Njurejev a oni su bili REPRIZNA podela. To nije bila odluka koreografa. Uprava je tako odlučila, bio pritisak... Poniženi K. Gebl je posle svoje reprize dao otkaz i otišao u mjuzikl, pa u dramu da bi brilijantno igrao Hamleta u Nacionalnom pozorištu. Njegovi dramski nastupi nikad se nisu uvijali u oblandu baletskog prvaka. Ovoj predstavi nije mesto na FESTIVALU IGRE. Ovaj festival IGRE dodeljuje nagradu Jovan Ćirilov umesto recimo D. Sifnios, za koju je Bežar napravio Bolero... I sad ko koga talentovano kvari? " Requiem aeternam..." za Festival Igre.
Preporučujem 1
Bezimeni
Najzad da se javno prizna, da Beogradski festival igre doprinosi pre svega baletskoj umetnosti, a potom i promociji Beograda i Srbije u svetu. Verovatno je moguće da tu činjenicu prihvate i oni koji žive od te umetnosti.
gaga
Beogradski festival igre, u prilog čemu govori i njegovo ime, promoviše umetničku igru, a ne balet. On doprinisi igri. Da bi doprinosio baletskoj umetnosti, u njegovoj ponudi bi morale da budu baletske predstave, a ne savremene plesne predstave, na kojima se ovaj festival bazira.
Preporučujem 1
mihailo
Ovoj predstavi je mesto na Bitefu, ako prođe selekciju, a ne na festivalu umetničke igre. Barešnjikov. Priča je malo drukčija od one koja nam se priča. Izrazito malog rasta i sa odličnom tehnikom za male ( rastom ) igrače imao je bolesnu ambiciju da igra role koje su namenjene " nobl igračima" ( baletski termin ). To u Kirovu nije mogao pa je pobegao na zapad. Vrlo brzo na zapadu je ostario ( godine ) i izgubio tehniku. Korodirao. Ja sam ga gledao u Parizu 1975 u Žizeli ( dve predstave ) i to nije bilo slavno ali mlada balerina Kalfuni kao Žizela je "izvadila" obe predstave i njega absolutno nadigrala. Kalfuni je mama Matjea Ganeo današnje baletske zvezde POB. U Americi vrlo često je uskako kao zamena Barešnjikovu brilijantan australiski igrač našeg porekla Danilo Radivojević, koji je potpuno nepoznat našem baletskom svetu. Davno je Barešnjikov počeo da prodaje vunu umesto svile a sada je i vune ponestalo...a sve se još umotava u baletsku oblandu. Zamka za naivne.
Preporučujem 2

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja