subota, 16.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:50

Muzej tavori u centru sela

Objekat Pupinovog muzeja u Idvoru, star 174 godine, u ruševnom stanju
Autor: Olga Jankovićsubota, 22.04.2017. u 20:57
Споменик Михајла Пупина у родном Идвору (Фото: О. Јанковић)

Idvor – O Mihajlu Pupinu u Idvoru pričaju kao o onom dalekom rođaku koji je iz sela otišao pravo u legendu, a banatske paore učinio da se osete kao deo velikog sveta. Ne treba se onda iznenaditi što je ovde opšte mišljenje da je muzeju posvećenom najpoznatijem žitelju, uprkos idejama da bude preseljen u prestonicu, mesto upravo u Idvoru u kojem za sada tavori kao deo spomen-celine u centru sela.

Zavičajni kompleks je svojevrsna pričao o velikanu, koji je svoju ljubav prema zavičaju pokazao i tako što je za svoje srednje ime uzeo naziv mesta u kojem se, kao sin graničara i težaka Konstantina Pupina i žene mu Olimpijade rodio 9. oktobra 1854. godine.

Čine ga naučnikov rodni dom – banatska kuća iz druge polovine 19. veka, u kojoj nije sačuvano autentično pokućstvo, ali izloženi predmeti i komadi nameštaja vraćaju u dečačke dane malog Mihajla i pravoslavni hram Svetih Blagovesti sagrađen 1803. u kojem je kršten, dom kulture, Narodni dom – zadužbina, otvorena nepunu godinu po Pupinovoj smrti i njegov spomenik.

U istoj celini, najtužnija je slika vremešnog zdanja seoske škole iz 1843. godine, u kojoj je Mihajlo naučio da čita i piše, a danas muzej i sam spomenik kulture, čija postavka prikazuje njegov životni put – „od pašnjaka do naučenjaka”. Još 2004. godine, kada je obnovljena Pupinova rodna kuća, takođe pod spomeničkom zaštitom, napravljeno je i idejno rešenje za rekonstrukciju zgrade muzeja, ali se od tada ništa nije desilo, te umesto da bude svedočanstvo o velikom delu, i objekat i postavka više su opomena na odnos društva prema nasleđu.

Obnova zgrade muzeja je zahtevan posao, jer na njoj tridesetak godina nije ništa rađeno, kaže za „Politiku” Svetislav Zakić, novi direktor Doma kulture, dodajući da ni postavka sastavljena još 1979. godine od tada nije menjana i do daljeg se ne može obići, jer se konačno otpočelo sa renoviranjem.

„Urađeno je sečenje vlage i do kraja godine objekat će stajati tako obijenih zidova da bi se potpuno osušio. Nažalost, vredna građa od niza dokumenata, izuma i fotografija nalazila se u zaista lošim uslovima, te ni eksponati nisu u zavidnom stanju. Zvanično nemamo status muzeja, ali imamo najviše eksponata vezanih za Pupina u Srbiji i ta kolekcija bi mogla još da se obogati”, dodaje Zakić.

Dokumentacija sveobuhvatne obnove muzeja je kompletirana i ovde finansijsku pomoć očekuju iz više izvora, pre svega iz pokrajinske kase, Ministarstva kulture, a ovim projektom će se konkurisati i za sredstva iz evropskih fondova.

Svake godine, u maleni Idvor od nekada 3000, a danas tek hiljadu duša, svrati oko šest do sedam puta više posetilaca, najviše đaka na ekskurzijama. Zato se Idvorci trude da ostvare još jednu Pupinovu želju – da njihovo mesto postane centar znanja. Tome treba da posluži upravo Narodni dom koji je naučnik video kao poljoprivrednu školu, „u kojoj bi se idvorska mladež, pa i stariji, podučavali u negovanju voća i povrća i drugim poljoprivrednim poslovima”, a u kojem se u ovom vremenu, svake godine održavaju kampovi za nadarene đake okupljene u Regionalnom centru za talente „Mihajlo Pupin” Pančevo.

Ni tu se ne završava niz ideja, kako se odužiti naučniku svetskih razmera, koji je ovu zemlju zadužio i ogromnim humanitarnim delima i dobročinstvima, pa je Fondacija „Martin Selak”, uz podršku SANU, pokrenula akciju da se Mihajlu Pupinu podigne spomenik u Beogradu. Idvorci to podržavaju, ali imaju planove da i sami podignu jedan spomenik, i to Pupinovom prijatelju Vudrou Vilsonu. Ne zaboravlja se ovde da je 28. predsednik SAD, zajedno sa Pupinom, zaslužan što je ovaj deo Banata ostao u Srbiji i zato smatraju da mu treba iskazati zahvalnost.


Komentari1
5b3bd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marija
Bravo Olga za tekst!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja