sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:39

Na čekanju i vojvoda Knićanin i kralj Petar Prvi

U kasi Pančeva nema novca za najavljeno podizanje spomenika vojvodi Stevanu Knićaninu, ali ni za ispravljanje nepravde prema monumentalnom znamenu kralju Oslobodiocu
Autor: Olga Jankovićnedelja, 23.04.2017. u 21:19
(Фото О. Јанковић)

Pančevo – Otkad je pre više od godinu dana oglašena namera grada Pančeva da podigne spomenik vojvodi Stevanu Petroviću Knićaninu, a ideja dogurala i do gotovog idejnog rešenja, utihnula je svaka priča o tom poduhvatu.

Ostao je samo utisak da je tišina iznuđena negodovanjem organizacija civilnog društva, koje su se oštro usprotivile toj nameri, ocenjujući da „već sama ideja o postavljanju još jednog spomenika uniformisanom licu, i to, današnjim rečnikom rečeno, komandantu paravojnih formacija, ispred zgrade institucija sistema, dalje militarizuje i patrijarhalizuje javni diskurs i ne doprinosi toliko potrebnoj afirmaciji vrednosti kulture mira i nenasilja”, uz konstataciju „da se njome realizuju dnevnopolitički i ideološki (dalje nekritičko posrbljavanje Vojvodine) interesi”.

Tako će želja da se „vlast na artikulisan način obrati sugrađanima” i centralno mesto gradskog trga ustupi Knićaninu, koji je „svetionik koji nas uči kuda da plovimo, kad talasi hoće da nas potope”, čekati bolje dane ili, kako navodi gradski većnik za kulturu Nemanja Rotar, slobodna dva miliona dinara u budžetu.

– Sredstva predviđena za ovu namenu preusmerena su na otklanjanje posledica prošlogodišnjeg nevremena u Pančevu. Dakle, reč je samo o novcu. O estetici možemo da razgovaramo, ali je veoma opasno razmišljanje kako je postavljanje spomenika Knićaninu u stvari novo „posrbljavanje Vojvodine”, u kojoj je vrlo dobro poznat taj istorijski kontekst. Postavljanje spomenika vojvodi Knićaninu samo je deo većeg zahvata planirane modernizacije trga, ali ni u simboličkom smislu dilemu nemamo, i od te ideje se nije odustalo – kaže za „Politiku” većnik Rotar.

Neophodni manevar premeštanja skulpture Save Sandića „Udovice” sa glavnog trga, da bi je zamenio Knićanin, svakako bi doprineo poslednjih godina sve većoj „gužvi” znamenja i umetnina u gradskom parku, u kojem se, pored skulptura „Dve glave” i fontane sa ženskom figurom, uzdižu spomenici narodnim herojima Olgi Petrov, Stevici Jovanoviću i Marku Kuliću, pa Jovanu Jovanoviću Zmaju i dr Svetislavu Kasapinoviću, replika Velikog krsta iz dana Prvog srpskog ustanka i najnoviji – Spomenik palim borcima u borbenim dejstvima devedesetih godina sa teritorije opštine Pančevo, koji je podiglo Udruženja boraca srpskih ratnih veterana.

Svojevremeno, sedamdesetih godina prošlog veka, kad je u Pančevu trebalo da nikne i spomenik Karlu Marksu, jedini u bivšoj SFRJ, koji je takođe lokacijski lutao dok se od te namere nije odustalo, javila se ideja da se sve biste iz gradskog parka presele iz centra Pančeva u Narodnu baštu i tako načini svojevrsna aleja velikana. Predlog tadašnjeg predsednika opštine Vitomira Sudarskog, međutim, nije dobro primljen i dobronamerno shvaćen.

Ni tu nije kraj inicijativama da se „isprave nepravde prošlosti”. Klimom spomeničke politike ili, kako je Rotar zove, „kulture sećanja”, i otvaranjem priče o slavnom vojvodi, nekako je načeta i ideja o vraćanju monumentalnog spomenika kralju Petru Prvom, koji je nekada dominirao gradskom zelenom oazom.

Palavičinijev monument, bronzani kralj na konju, podignut krajem 1932. godine, već početkom Drugog svetskog rata okupator je srušio i bacio na smetlište iza pančevačke bolnice. Posle rata omladinci Pančeva takođe su se ogrešili o lik „Oslobodioca”, razbijanjem spomenika i prodajom metala „u staro gvožđe”, dok su neki delovi razvučeni po pančevačkim privatnim dvorištima. Komad friza s postamenta danas se nalazi u lagumima hola gradskog muzeja Pančeva.

Rotar potvrđuje da odavno podneta inicijativa za obnovu ovog znamena postoji, da nikada nije odbijena, ali da, s obzirom na stanje u gradskoj kasi, u godinama koje dolaze teško da će tako monumentalan spomenik moći da uđe u najuži krug prioriteta za finansiranje.

– Spomenik kralju Petru tavorio je decenijama u podrumu gradske bolnice. U poratnim vremenima sami smo ga razlupali, i to je ta zaoštrenost stavova, to ideološko uništavanje, koje je opasno. Kad govorimo o njegovom ponovnom podizanju, treba znati da je to veliki posao, a finansijski gledano nije ni vreme za takve poduhvate, i to u ovom trenutku nije naša tema – dodaje Nemanja Rotar, koji je, pored nadležnosti u Gradskom veću, i na čelu Komisije za postavljanje spomenika i imenovanje ulica.


Komentari1
50c58
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Relax
Мађарска револуција 1848. имала је обележје других европских устанака против феудалних властодржаца, ослобађања кметова и борбе за друга основна људска права, ова револуција је имала првенствено карактер мађарске борбе за самосталност и независну државу. Три дана после масовних демонстрација у Бечу, револуција је захватила Будимпешту, а потом се проширила на целу тадашњу хабзбуршку Угарску. Уз помоћ Русије, аустријске трупе угушиле су овај револуционарни покрет у августу 1849. U gušenju su pomogle i srpske trupe pog komandom Knićanina i Šupljikca i hrvatske pod komandom bana Jelačića. Izgleda da i mi i Hrvati znamo koga treba slaviti.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja