ponedeljak, 26.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:55

Evropa malo odahnula, Nemačka se obradovala Makronu

utorak, 25.04.2017. u 11:12
Немачка се обрадовала Емануелу Макрону (Фото Ројтерс

BERLIN - Evropa je malo odahnula, a Nemačka se obradovala i čestitala Francuzima na izboru socijalno-liberalnog kandidata Emanuela Makrona za glavnog favorita za novog predsednika, čime su, kako se kaže u Berlinu, glasači poslali jasan signal za očuvanje Evrope kao sudbinske, vrednosne i kulturološke zajednice.

Berlin se obradovao zbog ishoda prve runde glasanja, kojim je pitanje eventualnog ''Fregzita'', odnosno, francuskog napuštanja Evropske unije (EU), kakvo je predlagala desničarski predsednički kandidat Marin Lepen, a Nemačka osuđivala, prestalo da bude neposredna opasnost.

''...muškarac protiv žene, socijal-liberal protiv ultra-desničarke, otvaranje protiv zatvaranja, više Evrope protiv što manje Evrope, nemački prijatelj protiv nemačke neprijateljice, graditelj mostova protiv demagoga...'', samo su neki od živopisnih opisa izbora u Francuskoj, zemlji ''velike nacije'', sa kojom Nemce, posle perioda rata, mržnje i prolivanja krvi, vezuje višedecenijsko prijateljstvo, na koje su ponosni i zahvalni prvom posleratnom kancelaru Konradu Adenaueru i francuskom predsedniku Šarlu de Golu. Nemci su ozbiljno pratili izbore u Francuskoj, ne samo zbog mogućnosti ''Fregzita'' i dolaska desničarke Lepen, već i iz istorijskih i susedskih odnosa dva naroda, osnivača EU, čija se istorija pomirenja i razumevanja koja je počela de Golovom posetom Nemačkoj, navodi kao školski primer.

De Gol je 5. septembra 1962. godine posetio Nemačku i tada, u euforičnom govoru, rekao da ''živi Bon, Nemačka i nemačko-francusko prijateljstvo” - što se tumači kao kamen temeljac u procesu pomirenja duboko neprijateljskih zemalja za vreme Drugog svetskog rata

Adenauer i De Gol, koji je u gostima govorio nemački, slavljeni su tada u Bonu, a par meseci ranije su, u čuvenoj katedrali u Remsu, u kojoj je krunisano 25 francuskih kraljeva, prisustvovali takozvanoj misi pomirenja.

Proces pomirenja dobio je i oficijelnu stranu, 22. januara 1963, potpisivanjem Jelisejskog ugovora o nemačko-franucuskoj saradnji, a njihovo pomirenje, analitičari uzimaju za primer i kada je reč o procesu pomirenja naroda na Balkanu.

To je deo istorije, čijih se godišnjica Berlin seća i istorije, koja obeležava posleratni, politički život dve najveće nacije EU, pa samim tim je i interesovanje Nemaca za izbore u Francuskoj bilo odgovarajuće

Izbore u Francuskoj su zato mnogi nemački analitičari ocenili kao ''sudbinsku odluku za Evropu'', a mladog Makrona, kao nekog ko je za Evropu i ko donosi Evropi ''makromaniju''.

I bivši francuski šef diplomatije i nekadašnji šef civilne misije UN na Kosovu, Bernard Kušner, čiji je rad na Kosovu često bio na meti kritika, ocenio je izbore kao tačku zaokreta u francuskoj istoriji.

''To je zemljotres u našoj zemlji'', rekao je Kušner u jednoj emisiji tablioda ''Bild'', naglasivši da je on, prvi put posle puno godina, optimista i da će Francuzi sa Makronom ponovo doći nazad, u Evropu.

''Mi vidimo i plavo nebo, a ne samo oblake'', slikovito je opisao situaciju Kušner, lekar po struci, koga, još iz vremena misije na Kosovu, bije glas da voli marketing i kamere.

''Francuska, mi moramo govoriti. ''La Grande Nation” smo mi, Nemci, vas nazvali.... i tako se, takođe, uvek mislilo.....i razlika između svetskog grada Pariza i malog grada na Rajni, Bona....mi smo morali na školsku ekskurziju u ''grad ljubavi'' već i zbog toga da bi videli da li je Ajfelov toranj u noći tako lep, kao na razglednicama u našim mladalačkim sobama.... on je sijao još svetlije....'', ovako kolumnista ''Bilda'' Albert Link piše o Francuskoj u tekstu, u čijem naslovu postoji igra reči i pitanje kako je od ''Frankrajha'', kako Nemci nazivaju Francusku, nastao ''Krankrajh'', što bi moglo značiti ''bolesno carstvo''.

Nemački mediji sada pišu o ''sledećem Francuzu Angele Merkel'', podsećajući na sve francuske predsednike sa kojim je ona sarađivala i ukazujući na to da ona više ne mora da brine da bi Lepen došla na čelo zemlje, za koju je Merkelova smatrala da bi mogla da ruinira dobre nemačko-francuske odnose.

''Sveži Francuz je oduševio politički Berlin'', kažu analiticari, a velike nemačke partije, sve osim Levice, naslednice bivših istočno-nemačkih komunista i desničarske ''Alternative za Nemačku'', podržavaju i hvale francusku odluku. (Tanjug)


Komentari10
576fa
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Prekobarac-malo o braku Makrona
A sada malo vise o Makronu. MAKRON kao pubertetlija zaljubio se u svoju uciteljicu Brizit kada je bio petnaes godina star i rekao joj je da ce je ozeniti kada poraste. On je tada vec bila udata i iz toga braka ima tri deteta. I zaista 2007. oni su se vencali i to su drzali kao tajnu ali sada su to najavili i samo radi interesa Plitikinih citaoca evo jednog podatka: Brizita je 24 godine starija of Makrona. Ona tako njemu moze da bude ne samo supruga nego i mama ako je on kao takvu zatreba po potrebi. Pa neka im je sa srecom! PS Voleo bih da cujem komentar/misljenje nekog psihologa o profilu locnosti gospodina Makrona budiceg Francuskog predsednika
MK
Sve strucnjak do strucnjaka i svi po istom sablonu, one koje ne volimo propasce, a one koje volimo uzdignuce se.
Prekobarac- oporavak Francuske
Kako ce da se oporavi Francuska!? Vrlo prosto. Ako Francuzi izadju iz Evrope i Evric se ukine kao valuta i sve clanice EU se vrate svojim starim valutama i tako nateraju Nemacku da ponovo stampa DM, marka po vrednosti postace tako nebulozna da ce zbog toga svi nemacki proizvodi da postanu vrlo skupi a tako nemacka industriska hegemonija ima da ode u dubak dok ostale zemlje Evrope dobice natrag svoj deo trzista koji im je Nemacka oduzela. Sa povracajem zaposlenja i trzista drzavni prihodi kroz porez otplacivace dugove a povecana potrosnja bazirana na prodiktivnosti oporavice Francusku kao i celu juznu Evropu. Nemacka je uzrok ekonomskog kraha clanica EU jer je ona bukvalno bankrotirala sve njih i sada im propoveda stroge fiskalne mere!
izbori
Pogledajte istoriju evropske ekonomije pre evra - na primer od kraja 60-tih, preko sahrane Breton Vudsa (1971) i uporedite Francusku i Nemacku ekonomiju ( u francima i markama). Samo vas pozivam da prostudirate par cinjenica, jer da je resenje izaci iz Evrope, kako vi sugerisete, i stampati novac, Grci bi to odavno uradili (obaska sto Nemcima duguju 60 , a Francuzima 40 milijardi), a bogami i Francuzi koji vec skoro 15 godina kubure sa ekonomijom. Ukratko, ko je imao industrijsku hegemoniju u Evropi pre uvodjenja zajednickog trzista i novca ( takodje pogledajte ekonomsku politiku Francuske posle De Gola - pocelo je Pompiduom, preko Ziskara, a pokopao ju je Miteran) - hocu da kazem to je proces koji g-dja Le Pen ne moze resiti sa par demagoskih dekreta (vidite kako se komplikuje sa Englezima, a prica sto se engleskog odlaska tice je mnogo jednostavnija)
Preporučujem 6
@Prekobarac - izbori
Posto vidim da se razumete u finansije, a predpostavljam da ste procitali program g-dje Le Pen ili bar onaj ekonomski deo, da li bi mogli da objasnite kako bi ona sluzila interesima Francuske bez banaka tj IMF, sad, na primer, kad Francuska ima dug skoro 100 % od PNB. Nijedna francuska banka, nije francuska ako joj gledamo kapital tj ko ga kontrolise (BNP, Credit Agricole, Societe Generale, Credit Mutuel,...) - mislim na iste one banke koje nisu htele da joj daju kredite da finansira predizbornu kampanju
Milivoje Radaković
Orban je, Gargamele, svo to vreme dobijao od mrske Evrope milijarde živog novca. Otuda "ekonomsko čudo".
Preporučujem 3
Aleksa Petrović
Да, и на крају ће тај ММФ и Светска Банка као и Трговинска организација, које представљају полуге мондијалиста и Финансијске олигархије, да потпуно огули и Француску као и већину држава Европе.
Preporučujem 11
Prikaži još odgovora
Filip Jovic
Nemacka je zadovoljna jer je nemacka tvorevina evropa prezivela iako postoje i drugacije evrope od ove nemacke-evrope

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja