utorak, 23.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:52
POGLEDI

O ćutanju ili – ne diram te, ne diraj me

Ovo što je već godinama na sceni nije vizantijska simfonija države i crkve. Ovo je truli kompromis crkve i vlasti na štetu i jednih i drugih, a ponajviše Srbije
Autor: Nebojša Katićsreda, 26.04.2017. u 08:00

Iako se društvo u velikoj meri raspada i degeneriše, iako patološke pojave bujaju i dobijaju na snazi i učestalosti, iako se moralni i kulturni raspad društva podstiče sa raznih strana, u Srbiji kao da postoji zavera ćutanja. Godinama već ćute i oni koji to nikako ne bi smeli. Teško je poverovati da Srpska pravoslavna crkva ne vidi strašne društvene anomalije, ali se čini i da joj ne smetaju previše. Tako bar proističe iz (ne)istupanja najviših crkvenih velikodostojnika, kao i iz rutiniranih poslanica koje se šalju u etar povodom najvećih hrišćanskih praznika.

SPC je odvojena od države, ali nije odvojena od društva. Carstvo Hristovo nije od ovoga sveta, ali Crkva živi u ovom svetu i brine o dušama ovde, a ne tamo. Crkva se ne može i ne sme baviti politikom, ali bi se morala glasno i nedvosmisleno izjašnjavati o pojavama koje ugrožavaju duhovni i kulturni prostor.

Može biti da je ćutanje Crkve odraz mudrosti, vekovnog iskustva i drugačijeg poimanja vremena i istorije. Može biti da Crkva vidi dalje i bolje no što vide drugi. Može biti… A može biti i da je ovde reč o obliku eskapizma i oportunog nezameranja državi i različitim centrima moći.

Poslovni konsultant

www.nkatic.wordpress.com

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari18
526af
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

peric
SPC je kriva jer ne daje nista srpskom narodu. SPC treba da ima skolu sa popom i porodicom u svakom srskom selu na Pesteru, Kosovu, Crnoj Gori, Glamocu, Kninu, Banatu, Crnoj Travi, gde drzava ne moze da dopre. SPC treba odigra kljucnu ulogu u ocuvanju poslednjih generativnih porodica i imovine naroda u pokorenim krajevima. Umesto toga imaju Skode Superb i pozlacene wc solje. Kao sto treba da se uradi potpuno ciscenje srpskog aparata, sluzbe i sluzbi, institucija, tako traba da se uradi totalka u SPC. I to brzo.
Иван Н.
Још један сјајан текст господина Катића. Историјско искуство нам говори, да када је народ допадне страдања увек је СПЦ дизали свој глас у име народа, јер је она свенародна. Да су данас Јустин и Николај међу нама сигуран сам да би имали шта да нам кажу и да нас посаветују. јер они су били тајновидци. Глас цркве је за народ велика утеха и узданица, буди смиреноумље док ћутање у народ уноси неки страх и немир. Некад и ћутање много каже.
jamesbond
Zaboravih Boston Crkva Sv. Save 2003 AD otac Aleksandar ista prica!!!???
ilija
U članku se, da ne zaboravimo, kritikuje SPC zbog neučestvovanja u javnom i kulturnom mnjenju. Kao da se Crkva ogradila od društvenih dešavanja. Možda to i jeste ali nemojmo zaboravljati neposrednu prošlost kada se ovaj isti narod ogradio od nje, pedeset godina. Da skratim, ličnim primerom: moj otac je u tih pedeset pokušavao uporno da održi veru predaka. Dobio je dva popa na sahrani. Ali i petoro dece ateista! A mi se lako ne menjamo.
Марија
У тексту осећам добронамерност. Црква има снагу да утиче на ствари...има ауторитет, традицију, уткана је у саму нашу државотворност...И зато је болно посматрати то њено данашње нечињење. И лаици у цркви би морали бити друштвено ангажованији у заступању својих ставова а клир нарочито. Пасивност у овим друштвеним околностима је грех.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja