Korišćenje solarijuma za mlađe od 18 godina trebalo bi da bude zabranjeno do kraja godine, najavio je juče profesor dr Vicko Ferenc, državni sekretar Ministarstva zdravlja. Zabrana solarijuma za mlade biće regulisana podzakonskim aktima i posebnim pravilnikom, a planirano je formiranje radnih grupa za izradu segmenata koji regulišu upotrebu ovih uređaja. Predlog da se to uradi podnelo je prošle godine Udruženje dermatovenerologa Srbije Odboru za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije.

– Nadamo se da će zakon biti usvojen do kraja godine. Tražili smo mišljenje i od drugih ministarstava – dodao je dr Ferenc.

Svetska zdravstvena organizacija je još 2009. godine solarijum proglasila kancerogenim, a već je zabranjen u Australiji i Brazilu. I Evropska unija je ove godine dala preporuku da se ovi uređaji ne koriste. Analize pokazuju da ako mladi do 30. godine idu po preplanuli ten u solarijum, 75 odsto povećavaju šanse za dobijanje melanoma, najsmrtonosnijeg oblika raka kože. Mladi pogrešno misle da u solarijumu pripremaju kožu za odlazak na more. Istina je da tamnjenje izazvano ponavljanim izlaganjima UVA zračenju u ovim uređajima minimalno štiti kožu od izlaganja UV zračenju i da njihovim dugotrajnim korišćenjem nastaju oštećenja i veći rizik za nastanak karcinoma kože i melanoma. Upravo je solarijum „krivac” za 3.348 obolevanja od melanoma u Evropi u prošloj godini.

Sva ova upozorenja slabo dopiru do mladih jer istraživanja pokazuju da oni još od osnovne škole odlaze u solarijume. Nastanak melanoma kod mladih od 18 do 29 godina, kaže docent dr Dušan Škiljević, zamenik predsednika Udruženja dermatovenerologa Srbije, posledica je zračenja u solarijumu. Ispitivanja sprovedena u četiri srednje škole u Beogradu pokazala su da je oko 40 odsto srednjoškolaca bilo bar jednom u solarijumu, a da su neki od njih počeli tamo da odlaze sa 13 godina.

– Oko osam odsto srednjoškolaca je izjavilo da je više od 30 puta bilo u solarijumu, što je ogromna količina zračenja. Frapantno je da je 37,7 odsto ispitanih đaka reklo da i dalje namerava da odlazi u solarijum – istakao je dr Škiljević.

Stručnjaci su na konferenciji za novinare povodom obeležavanja Evropskog dana borbe protiv melanoma „Evromelanoma 2017” pojasnili da godišnje u Srbiji od melanoma oboli više od 500 ljudi, a njih 200 u trenutku postavljanja dijagnoze već ima metastaze.

Pacijentima sa metastatskim melanomom od februara su dostupna dva inovativna leka, a savremenu terapiju je primilo 50 pacijenata.

– Napravljeni su značajni pomaci u lečenju najteže forme bolesti, metastatskog melanoma. Ali treba obezbediti imunoterapiju i kombinovanu ciljanu terapiju i za ostale pacijente. Najvažniji su prevencija i rano otkrivanje bolesti – dodala je prof. dr Lidija Kandolf-Sekulović, koordinator kampanje „Evromelanoma 2017”.

Milica Grubor iz Udruženja pacijenata obolelih od melanoma naglašava da bi trebalo da se pojednostave procedure za uključivanje pacijenata u medicinske studije u Srbiji i da se na manje komplikovan način dobijaju takozvani milosrdni lekovi od kompanija koje ih proizvode.

– U milosrdne lekove spadaju oni lekovi koje farmaceutske kuće žele da doniraju pacijentima, i to oni koji nisu registrovani kod nas. Te kompanije moraju da plate poreze na donaciju, pa ih ceo taj posao dosta košta. Zato bi bilo dobro da one kuće koje žele da doniraju lekove ta procedura ne košta ništa ili nešto malo – dodala je Gruborova.

Od karcinoma kože u Evropi godišnje oboli 3,5 miliona ljudi, a umre 22.000 ljudi, upozorio je prof. dr Željko Mijušković, predsednik Udruženja dermatovenerologa Srbije i dodao da su istraživanja pokazala da se samo 14 odsto stanovnika štiti tokom cele godine od UV zračenja, a 46 odsto ljudi samo tokom sunčanih dana. Čak 13 odsto ljudi uopšte ne koristi zaštitu od sunca, a 52 odsto ljudi kaže da se od opasnih sunčevih zraka štiti tako što boravi u hladu.