ponedeljak, 16.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:18

Srbiji nedostaje 225 sudija

Popunjavanje upražnjenih sudijskih mesta doprinelo bi efikasnijem rešavanju predmeta, kažu za „Politiku” u VSS
Autor: Miroslava Derikonjićčetvrtak, 27.04.2017. u 22:10
(Фото Д. Жарковић)

Sudovima u Srbiji trenutno nedostaje 225 sudija, a najveći „manjak” delilaca pravde je na nivou osnovnih sudova – čak 111, pokazuju podaci Visokog saveta sudstva (VSS). Najviše sudija, njih 11, nedostaje Prvom osnovnom sudu u Beogradu.

Broj „nedostajućih” delilaca pravde, kako smo nezvanično saznali, utvrđen je nakon pojedinačne analize rada svakog suda i broja sudija u njemu. Na osnovu dostavljenih podataka, izborni članovi najvišeg sudskog tela su, na osnovu priliva predmeta, utvrdili kom sudu nedostaje i koliko sudija.

Upoređujući ove i podatke od sredine 2014. godine, stanje u srpskim sudovima, kada je reč o broju upražnjenih sudijskih mesta, nije se mnogo promenilo. I tada je u sudovima širom Srbije nedostajalo oko dve stotine sudija, a najveći „deficit” delilaca pravde i tada je bio u osnovnim sudovima. Doduše, nešto manji nego danas – oko 160.

Nedostatak sudija, priznaju u VSS, odražava se na rad sudova.

– Popunjavanje upražnjenih sudijskih mesta doprinelo bi boljoj organizaciji sudova, unapređenju vođenja sudskih postupaka, odnosno kraćem vremenu njihovog trajanja i efikasnijem rešavanju predmeta – kažu za „Politiku” u VSS.

Razlog nepopunjavanja upražnjenih sudijskih mesta, može da se nasluti, leži u mnogobrojnim zakonskim procedurama i pravilnicima koji moraju da se poštuju prilikom odabira kandidata za sudije. To potvrđuju i u najvišem sudskom telu.

– Izbor za sudiju predstavlja dug i kompleksan postupak koji je regulisan Zakonom o sudijama, Pravilnikom o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za sudiju koji se prvi put bira. Pored toga, izbor reguliše i Pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudije na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši sud i o kriterijumima za predlaganje kandidata za predsednika suda. Broj sudija u sudovima se konstantno menja, te sam postupak izbora nije moguće izvršiti jednim oglašavanjem. Stoga, VSS periodično oglašava izbor za sudije određenih sudova i sprovodi navedeni postupak, istovremeno sprovodeći i ostale aktivnosti koje su u nadležnosti saveta – navode u VSS.

Iako najveći broj sudija nedostaje u osnovnim sudovima, VSS je poslednjim oglasom za izbor 62 sudije, koji je raspisao 4. aprila, predvideo popunjavanje upražnjenih mesta u apelacionim, višim, privrednim i privrednom apelacionom sudu. A izbor sudija za osnovne sudove je utoliko značajniji ukoliko se ima u vidu da je upravo u njima najveći broj krivičnih predmeta.

Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, podseća da prema funkcionalnoj analizi reforme pravosuđa koju je 2013. godina uradila Svetska banka, a koju prema njenim saznanjima, vlast primenjuje iako za to nije doneta formalna odluka – u Srbiji nema manjka sudija. U pomenutoj analizi i na osnovu nje datim preporukama, napominje Boljević, navodi se da bi trebalo izvršiti preraspodelu sudija i sudskog osoblja iz onih sudova u kojima ima manje predmeta u one u kojim je njihov broj veći.

– To bi značilo da se neki ljudi iz, recimo Negotina, prebacuju u Beograd, odnosno veće gradove u kojima je nedostatak delilaca pravde, hroničan. Kada govorim o ljudima, mislim na sudije, sudsko osoblje, a posebno na pripravnike i pomoćnike. Premeštaj ne može da se izvrši tek tako. Jer, ako prebacite sudiju iz jednog mesta u drugo, morate da mu platite naknadu za odvojeni život, stan, putne troškove. U tom smislu, pozdravljam konstataciju VSS da postoji manjak sudija i pozivam da se taj problem što pre reši – kaže predsednica Društva sudija Srbije.

Oglas za popunjavanje upražnjenih sudijskih mesta u osnovnim sudovima, prema njenom mišljenju, još nije raspisan jer bi izbor sudija koji se prvi put biraju na funkciju, trebalo sprovesti na nov način. Prema izmenama Zakona o sudijama, navodi naša sagovornica, sudijski pomoćnici sa položenim pravosudnim ispitom, koji su „ušli” u pravosuđe u vreme kada nije postojala Pravosudna akademija, treba da polažu poseban ispit u vidu testa. Sudije se, na ovaj način, biraju prvi put od septembra 2016. godine.

– Očigledno je da još nije završen, da tako kažem, period tranzicije u smislu da ljudi koji su do juče mogli da konkurišu i budu izabrani za sudije, sada moraju da prođu i test. Mislim da je to neka vrsta prepreke zbog čega još nije raspisan konkurs za izbor sudija u osnovnim sudovima, ali, svakako, nisam ja ta koja treba da odgovori na to pitanje – kaže Boljevićeva.

Sudijski pomoćnici kao volonteri

Dragana Boljević, kao jedan od problema u sudstvu uočava i rad na određeno vreme. Pravosuđe, smatra ona, sve više funkcioniše na principu volonterskog rada.

– Sve češće, svršeni pravnici, pa i oni sa položenim pravosudnim ispitom rade kao sudijski pripravnici i pomoćnici, a da za to uopšte ne dobijaju novčanu naknadu. Oni su za sistem nevidljivi, a stvara se slika da se rezultati rada sudova postižu sa ovako malim brojem ljudi. To je nešto što mora da se ispravi – kaže ona.

U VSS navode da će se buduće sudije birati iz redova sudijskih pomoćnika.

– Po Poslovniku o radu VSS, prijavu na oglas za izbor sudija mogu da pošalju zainteresovani kandidati iz redova sudija, sudijskih pomoćnika, ostali kandidati i kandidati koji su završili početnu obuku u Pravosudnoj akademiji – kažu u VSS.


Komentari9
f3640
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Boško
A zašto Visoki savet nije razrešio ni jednu sudiju Prvog osnovnog suda? Mnoge su primedbe od stranaka i advokata. Tamo ima nekoliko sudija koje čine veliku štetu i nepravdu. Šta to Visoki savet čeka? Nisu mu poznate statistike o presudama? Nepravdama? Diskriminaciji?
Jovan Milanovic
Da vidimo, mozda je u Kolmaru visak sudija,,,
Г.Драгичевић
Ја уопште не могу разумети о чему ови причају.Не тако давно су рекли да су пронашли како Србија има пуно више судија него јој је потребно по глави становника,и како су пронашли да је доста судија за време њиховог мандата урадило јако мало посла.Сад су пронашли како им недостаје двеста и нешто судија ,ови што дају изјаве требају записивати што причају да недају сваки пут различите изјаве за новине,јер им народ ништа више неверује.
Jakob
Daleko je nase pravosudje od iole normalnog. Ali zato, kako cujem,ovi beleznici ali i izvrsitelji, vise ne znaju sta ce sa parama...
zika stojadinovic
Kakvi su profesori Pravnog u BGD takvo je i stanje u pravosudju. Oni daju sebi za pravo da obaraju studente da bi pravili pare fakultetu od obnove ispita, a daju sebi za pravo i da odlucuju koliko ce studenata da zavrsi fakultet odnosno koliko ce pravnika biti na trzistu rada. Ne cudi me da ima manjak, profe poobarali gomilu studenata.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja