nedelja, 21.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:52

Obeležena godišnjica stradanja Srba u logoru Jindrihovice

nedelja, 30.04.2017. u 17:48
(Фото Википедија)

JINDRIHOVICE - Godišnjica stradanja u logoru Jindrihovice u Češkoj Republici u Prvom svetskom ratu, gde leži 7.100 Srba i 189 Rusa, obeležena je odavanjem počasti i polaganjem venaca u mauzoleju -spomen kosturnici stradalim Srbima.

Državna delegacija Srbije odala je počast stradalim Srbima u Jindrihovicama, mestu gde je u Prvom svetskom ratu bio najveći logor, ne samo u Češkoj, već na teritoriji cele Austro-Ugarske, kroz koji je od 1914. do 1918. prošlo više od 40.000 ljudi.

Čuvar kosturnice Dejan Ranđelović iz Zaječara, koji živi u obližnjem mestu Karlovim Varima, već 27 godina brine o tom mestu i napominje da je u Jindrihovicama stradalo 7.100 Srba, dok na Zejtinliku u Grčkoj leži oko 5.000 srpskih duša.

Najviše je u logoru bilo Srba, pored Rusa i Italijana, kaže Ranđelović, navodi da je svakog dana umiralo oko 40 ljudi, a ističe da su jedino među Srbima bili i civili, te da je najstariji civil koji je stradao na tom mestu pravoslavni sveštenik od 92 godine, a najmlađi -njegov unuk od osam godina.

Ima podataka, objašnjava Ranđelović, da je u logoru bilo i žena i kaže da je u Jindrihovicama umrlo oko 2.500 ljudi, a da su ostali donešeni sa manjih grobalja i manjih logora sa teritorije zapadne i istočne Češke.

Pored Srba, koji su najviše stradali, u tom logoru smrt je našlo i 1.300 Italijana i oko 230 Rusa, a kako je naveo, zarobljenici su najviše umirali od iscrpljenosti, gladi, bolesti, pegavog tifusa i tuberkuloze i zimi od smrzavanja.

„Logor u Jindrihovicama, i uopšte logori u Prvom svetskom ratu, nisu bili oni klasični logori kakve znamo iz filmova, iz Drugog svetskog rata u nacističkoj Nemačkoj. Nije bilo gasnih komora, ali je stradanja ipak bilo”, kaže čuvar spomen kosturnice.

Ranđelović objašnjava da su tu za vreme Prvog svetskog rata bile nezapamćene zime, da nije bilo drva za ogrev i da su se zarobljenici smrzavali, da je često dolazilo do amputacija ruku, nogu.

Austrijanci su u početku davali neka sledovanja u hrani, ogrevu, ali kasnije, kako su gubili rat ta sledovanja su bila oskudna, a terali su zarobljenike da rade teške poslove.

„Zarobljenici su radili u obližnjem kamenolomu, radili su u Sokolovu, udaljenom odavde isto kao i Karlove Vari, oko 25 kilometara, gradili su tamo hemijsku fabriku, ovde su regulisali potoke, pravili puteve, železnice...”, napominje Ranđelović.

Kaže i da su zarobljenike sahranjivali u zajedničkim grobnicama, da nisu čak ni uspeli da naprave sanduke, u improvizovanim drvenim su ih nosili do groblja i iz tih sanduka ih izbacivali u zajedničke grobnice, od 20-25 ljudi.

„U mauzoleju ima maketa logora kako je izgledao i postoje fotografije napravljene u to vreme, na kojima izgleda da zarobljenicima ovde život u logoru i nije bio loš, ali u to vreme, dolazila je delegacija švedskog Crvenog krsta i onda je moralo da izgleda kao da je ovde sve u redu. Imali su svoju baštu, apoteku, pekaru, dobijali su pakete preko Crvenog krsta, ali stradanje je ovde bilo veliko”, ukazuje Ranđelović.

Inače, kako ističe, posle Prvog svetskog rata, 1926. godine, Karlove Vari posetila je kraljica Marija Karađorđević, koja se mnogo zanimala za uređenje srpskog groblja iz Prvog svetskog rata.

Tada je jugoslovenska vlada odlučila da se kosti ekshumiraju i prenesu tu, a ona je i lično nadgledala ekshumaciju iz groblja u šumi u kosturnicu, gde su sada ostaci 7.100 Srba i 189 Rusa.

Ekshumacija je završena 1931. godine, kada je mauzolej svečano osveštan, a posebno napominje da je čehoslovačka vlada, sa tadašnjim predsednikom Tomašom Masarikom na čelu, odlučila da se taj objekat pokloni Kraljevini Jugoslaviji.

Mauzolej je i danas teritorija Republike Srbije.

Takođe, kako kaže, kralj Aleksandar je naredio da se tu zasade kiparisi, donešeni iz Hilandara, a oni su, napominje, posađeni na svim spskim grobljima po svetu.

Ranđelović kaže da su Austrijanci za svakog čoveka upisali odakle je bio, iz kog kraja, kako se zove, kada je rođen, umro, koje je bio veroispovesti, a, prema njegovim rečima, interesantno je da je tu bilo dosta muslimana iz Novog Pazara koji su se izjašnjavali kao Srbi.

Kosturnicu su gradili sami zarobljenici za vreme Prvog svetskog rata, kaže Ranđelović, a ona je trebalo da služi kao rezervoar za vodu za potrebe sela, ali nikada nije bila upotrebljena u tu svrhu.

Nažalost, ukazuje Ranđelović, kosturnica ima probleme sa vlagom, 1994. češki Romi ukrali su bakarni krov, a meštani, koji su oduvek imali odličan odnos, odmah su popravili, stavili drveni krov, tražili od naše ambasade da plati novi, koja ih je tada odbila sa obrazloženjem da je zemlja u ratu i da nema sredstva.

„Češki građani onda su dali dva miliona kruna, tadašnjih 100.000 nemačkih maraka da se okreči i sredi problem sa vlagom, koji ipak nije sređen. Kada je izlivana ploča 1995, ispremeštani su sanduci koji su bili poređani po brojevima i zato sada ,na primer, nismo mogli da nađemo pretka jednoj gospođi iz Petrovca na Mlavi”, razočaran je Ranđelović.

Ranđelović kaže da mauzolej u Jindrihovcima posećuju razne antifašističke organizacije, da iz bivše SFRJ niko nikada nije došao, a u novije vreme bili su predsednik Tomislav Nikolić i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković.

Mauzolej je obnovljen sredstvima Ruske Federacije 2011. godine, a ovogodišnju delegaciju Srbije predvodio je pomoćnik ministra rada Milan Popović, a bili su prisutni i studenti Kriminalističko-policijske akademije iz Beograda, predstavnici Vojske Srbije, kadeti Policijske akademije iz Banjaluke, predstavnici Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, predstavnici Udruženja boraca rata „Pokret za jug” iz Lebana, kao i deca iz dve osnovne škole iz tog grada, pobednici igre „Bitka na Drini”. (Tanjug)


Komentari8
00a6b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Goran
Dosta sa lažima o Brozu i režimu komunista. Evo, ja sam za vreme SFRJ pohađao školu u provinciji u Srbiji (pored Zaječara) i znalo se za te logore! Učili smo iz istorije. pre će biti da su generacije nakon SFRJ izgubile kompas! Dovoljan je podatak da je tek Kraljica Marija (Rumunka, nemačkog porekla po ocu i majci) pokrenula inicijativu da se sredi ksoturnica, da je Ambasada SRJ odbila da pomogne sređivanje, da nacistička okupacija Čehoslovačke nije naškodila groblju, da su Austougari tačno svakog popisali i da se znaju podaci o svima govori o Srbima! Ja ne mogu da nađem grob čukundede, vojnika 13. pešadijskog puka Hajduk Veljko, koji je preminuo nakon amputacije noge u Smederevu 1915. i koji je sahranjen na "nekom tamo" groblju. Niko ne zna gde je grob, niko nema dokumentaciju! A, vi trubite o Brozu! Ta ista Brozova SFRJ je udovici mog čukundede dala penziju zato je on poginuo u 1. svetksom ratu, a Kraljevina joj nije priznala pravo. I, sve to mogu da dokažem dokumentima u originalu!
ProPolitikin Hrvat
Dakle ipak je Srbin Srbinu najveci neprijatelj? Ima tu mnogo istine, koliko srpska dijaspora ulaze i koliko je ulagala za srpsku stvar, a koliko albanska ili hrvatska?
Preporučujem 1
sinisa
Naprotiv , mi smo sve drugacije od onoga sto se i dan danas o nama laze i ponavlja i ponavlja sa idejom da i sami poverujemo u iste te lazi ! Nasa istorija se falsifikuje i krije vise od 4 veka .Da, vise od 4 veka ! Drugi je prisvajaju kao svoju a nama govore kako smo neki dodjosi iz 6 veka na tudje prostore pa i nemamo bas i neka prava na taj teritorij ! A Mi, tu postojimo, milenijume, ! Itd ,sve je ista matrica , no istorijske cinjenice izlaze na svetlo dana i vise se ne daju sakriti , itd...
sinisa
Bio sam u Jindrihovicama i upoznao Dejana Randjelovica , tihog ,skromnog i dobrog Srbina ! I on sam je za groblje saznao tako sto je beruci gljive po okolnoj sumi naisao na razbacane grobove okolo , sa Srpskim nadgrobnim kamenovima ,vec dobro obraslih mahovinom ! On sam je tog trenutka pomislio kako je poludio ,jer ,otkud srpski grobovi tu toliko daleko od Srbije !Kasnije se zainteresovao i dosao do ovih podataka o kojima i sam prica i od tada cestito brine o ovom mauzoleju ! Dragane D. nije cudo sto nista ne znas o Jindrihovicama , sistematski nas je , rezim josipa broza,lagao o Srpskim zrtvama u oba velika rata kako bi umanjio i nas doprinos u stvaranju obeju Jugoslavija ! Naravno , on to ne bi mogao sam da podrsku nije imao u partijskim kadrovima iz same Srbije ! Oni su samo bili iz Srbije ,ali nisu se osecali Srbima , vec samo kao pripadnici Partije ! Istorija Srpskog naroda se jako dugo , sistematski ,i zlonamerno krije od nas , kako bismo se osjecali nistavnim ...
dragan d
Imao sam 5 iz istorije ali nikad nisam cuo za ovaj podatak. Mislio sam da je Zejtilnik bio najvece groblje Srba van Srbije, ali sada vidim da je ovde jos vise stradalih Srba. I sad se pitam da li sam ja kriv sto nisam znao za ovo ili moji ucitelji, nastavnici, profesori. Kako to da ceo svet cuje za srebrenicu a za Јиндриховице cak ni ja, potomak poginulih na Mackovom Kamenu. Postovani citaoci, molim Vas prokomentarisite ovu moju nedoumicu. Hvala.
Zoran Matejić
Postovani Dragane, Vasa nedoumica je potpuno na mestu.I ja sam ucio skole u Srbiji i nikada nisam cuo za Jindrihovice.Poslednjih 25godina zivim u Ceskoj i tek sam ovde za to saznao...Nemojte da krivite Vase ucitelje, krivi smo svi mi SRBI.Krivi smo zato sto dozvoljavamo da nama upravljaju neznanje, kukavicluk i nejedinstvo.Cutali smo nad neistinama u ime visih ciljeva, umesto da nam istina bude sveta.Jedini smo narod koji ima istinu i pravdu na svojoj strani, a prepustamo je drugima, vise volimo druge od nas samih.Dozvolili smo da smo razjedinjeni i da nas vode politicari karijeristi, umesto da osecamo sebe kao narod, da smo slozni i branimo jedni druge, a ne da nas losiji gaze.Nemamo postovanje za najbolje od nas, da ih podrzimo da nas oni vode.Dajemo ista prava drugima, umesto da Srbiju vode i brane iskljucivo Srbi...U Ceskoj mi je bilo potrebno 10godina da naucim:da NACIONALIZAM NIJE PRICANJE (a ni ratovanje),VEC DELOVANJE! Bez (zdravog) nacionalizma nema napretka, bez vere i sloge.
Preporučujem 11
Зорица Аврамовић
Нашим палим прецима, херојима и мученицима, који током Великог рата проживеше веће муке од Танталових, где год да почивају њихове свете кости, непресушна слава, сећање, и сузе. Поносним Чесима, а посебно тадашњем председнику Масарику, вечно хвала! Непрадва да се исправи! Уместо "Југословени", да пише "Срби", што је жива истина, и ништа друго осим истине!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja