petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:07

Kad kreneš u Srpskih vladara, a prijatelj te čeka u Maršala Tita

„Lola” je odavno Dom „Kralj Aleksandar Prvi”, SIV već dugo Palata „Srbija”, a Savezna skupština Dom narodne skupštine - Ulica 29. novembra godinama je Bulevar despota Stefana, Pohorska je sada General Ždanova, a „Pionir” Hala „Aleksandar Nikolić”
Autor: Dejan Aleksićutorak, 02.05.2017. u 22:20
За многе је и даље Савезна скупштина (Фото Д. Јевремовић)

Studenti će se naći u parku kod „Lole”. Samo još da sačekaju drugare iz „Rifata Burdževića”. Istovremeno, vremešniji Novobeograđani kao mesto sastanka utvrdili su zgradu SIV-a. Jedino što im malo kasni grupica vršnjaka iz Pohorske.

Malo teže će biti onima što moraju preko Autokomande. Tamo je uvek neka gužva. 

„Pa nismo mi te sreće kao oni iz Srpskih vladara, Lole Ribara i Proleterskih brigada ili oni kod Doma pionira pa da nam je Savezna skupština ispred nosa”, gunđa iz automobila vozač na Autokomandi.

Nekoliko kilometara dalje i u Cara Dušana grupa sredovečnih sugrađana prigovara na stanici.

„Pa neverovatno da pored Bajlonijeve pijace već dvadeset minuta nema nijednog tramvaja”, priča sebi u bradu Beograđanin.

„Pa počeće doček. Halo, Koviljka, ovde Spomenka. Jesi li prošla halu „Pionir”? U 29. novembra si? Aj, molim te pokupi i mene, neću stići pešaka do gore”, viče u slušalicu nestrpljiva Beograđanka.

Svi žure. U gradu grozničava atmosfera jer ispred Starog dvora košarkaši samo što nisu stigli. I svi se odlično razumeju – iako je „Lola” odavno Dom „Kralj Aleksandar Prvi”, SIV već dugo Palata „Srbija”, Savezna skupština više od deceniju Dom narodne skupštine, a Ulica 29. novembra godinama Bulevar despota Stefana. Razumeju se odlično, iako je Pohorska sada General Ždanova, a „Pionir” Hala „Aleksandar Nikolić”.

Znaju Beograđani nove nazive, ali… Nekako im se ne uklapaju u ustaljene navike. Za većinu i dan-danas 27. marta se proteže sve do „Lole”, bulevar je jedan jedini, zvali ga kralja Aleksandra ili revolucije. Beobanka je već deceniju i po deo istorije, ali kad se kaže kod zgrade Beobanke ili kod zgrade BIGZ-a, greške nema. Zna se na koje tačke susreta se misli. 

Čak i da prijatelji krenu iz suprotnih smerova, jedan uz Maršala Tita iz pravca Terazija, a drugi uz Srpskih vladara iz pravca Slavije, znaju da će se bez greške sresti u Kralja Milana. I danas se mogu čuti brojni vozači „Ma, evo, napravio se čep u Kneza Miloša od Generalštaba do američke ambasade, iako ove institucije već duže ne stanuju na tim adresama. I za Zemunce stanica kod Muhara je jedna jedina, koliko god im glas sa validatora poručivao: „Trg Branka Radičevića.” Koliko god svake godine nadležni menjali imena ulicama, mostovima i zdanjima, to, čini se, Beograđane ne dotiče.

Da, treba poštovati tradiciju i nazive sa kojima se decenijama poistovećuju Beograđani, smatra i Vidoje Golubović, autor više knjiga sa istorijskom tematikom, među kojima i onih o Beogradu. Kako kaže, narod se ne može prevariti. Ako Beograđani ocene da neko nije zadužio grad, taj naziv nikad neće zaživeti.

– Ceo Beograd zna šta je Autokomanda, ali u dokumentima stoji drugačije, Trg oslobođenja. To je nakaradno, kao što je i Cvetkovu pijacu neko zvanično nazvao Zvezdara ili Bajlonijevu Skadarlija. Šta kome smeta nešto što se uvrežilo u tradiciji, ako je narod navikao? Istorijski podatak je da je Autokomanda tako nazvana jer je pre više od sto godina tu bila smeštena prva vojna auto-jedinica. Ili Zeleni venac koji je odavno naziv dobio po kafani – naglašava Golubović.

Ovaj dugogodišnji hroničar Beograda podseća da je u vreme socijalizma Slavija, koja je tako poznata duže od 150 godina, bila Trg Dimitrija Tucovića, ali da Beograđani to nikada nisu prihvatili.

– Ne sporim istorijski značaj Tucovića i drugih važnih ličnosti, ali ne diraj naziv ako ga je narod prihvatio. Zašto to menjati? To nisu Beograđani jer da jesu, osluškivali bi sugrađane. Ima toliko novih ulica i bulevara pa ako je neko toliko važan, tamo nek se daju novi nazivi – dodaje Golubović.

Slično razmišlja i Veljko Pajović, novinar, a pre svega poznati glas među Beograđanima, koji decenijama na radio-talasima, a odnedavno i internet radiju, prati svakodnevicu prestonice.

– Ljudi od javne reči su dužni da govore zvanične nazive. Ali svako od nas zna da postoje i ustaljeni nazivi. Najdosledniji čuvari starih naziva su taksisti. Znaju oni i nove, ali u internoj komunikaciji imaju običaj da izgovore stare nazive – kaže Pajović podsećajući da u Beogradu svaka generacija ima „ulicu svog odrastanja”.

– Kad sam bio dete, moja generacija je često mogla od starijih da čuje kako treba da završe neki posao u Kralja Petra, iako je tada to bila Ulica 7. jula. Kasnije, znamo, vraćen joj je stari naziv – kaže Pajović, koji je, takođe, mišljenja da bi bilo pametno da se konačno podvuče crta u pogledu promena naziva ulica.

– Kada se kaže Maršala Tolbuhina, misli se na nekoliko gradskih ulica. Posle rata to je bila današnja Makenzijeva, pa su je posle „premestili” na Čukaričku padinu, a odnedavno se tako zove Ulica Goce Delčeva. U redu, treba vratiti neke nazive, ali treba i naći meru u tome – stav je Pajovića, koji kao primer dobre odluke smatra Most na Adi, za koji je posle više predloga usvojen onaj najlogičniji.

Dobar savet donosiocima odluke daje i Vidoje Golubović.

– Malo se treba setiti Nušića. Treba pročitati njegove ozbiljne tekstove o Beogradu, njegova razmišljanja koliko je važno da se sačuvaju stari Beograd i njegova tradicija – napominje Golubović.

„Beograd centar” i muka putnika

Jedan od zvaničnih naziva koji danas zadaje poprilične muke je stanica „Beograd centar”, u koju se u poslednjih 12 meseci zaustavlja sve više vozova. Putnici iz unutrašnjosti, ali i mnogi Beograđani, kada čuju centar, odmah pomisle na stanicu u Savskom amfiteatru. Međutim, problem je što je to naziv za – „Prokop”. Zbog toga se, na primer, Novosađanima ovih meseci dešava da u gluvo doba noći, kada nema redovnog javnog prevoza, završe na nedovršenom „Prokopu”.

Brankovom i Pančevačkom mostu kumovi Beograđani

Beograđani su kumovali i Brankovom i Pančevačkom mostu. Most u produžetku Brankove u doba SFRJ zvanično je nazvan Most bratstva i jedinstva, ali narod to nikad nije prihvatio. Saobraćajnicu na stubovima predratnog Mosta kralja Aleksandra nazivali su Savski, Zemunski, ali Brankov je „pobedio”. Slično je bilo i sa „Pančevcem”. Most je pušten u saobraćaj novembra 1935. godine kada je dobio ime maloletnog jugoslovenskog monarha Petra Drugog Karađorđevića. Posle Drugog svetskog rat most je obnovljen i svečano pušten u saobraćaj 29. novembra 1946. godine kada je nazvan Most Crvene armije. Međutim, ovaj naziv se nije primio u narodu pa je do dana-današnjeg ostao – Pančevački.


Komentari4
4448d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Косингас Гаврило
При писању оваквог чланка мора се бити максимално реалан и не остати тако плитко на последњој промени назива, него тамо где је само враћен стари назив тако и написати. Називи улица и грађевина представљају својеврсне сведоке времена, и тако би требало и да буде, али комунисти су хтели да анулирају време, и да будуће генерације стекну утисак да ништа пре њих није ни постојало. У томе су, нажалост, у приличној мери и успели. Свакако, свему чему су они променили назив треба вратити стари!
nikola andric
Svako zeli da bude ponosan na sopstvenu historiju. Dakle historija nije moguca bez ''vrednosnih iskaza''. Vrednosni iskazi pak ne mogu biti istiniti ili neistiniti. Za vrednosne iskaze ne vazi kriterijum istine. Nalepljivanje drugih imena na iste ulice i zgrade to jasno pokazuje. Na zalost ni imena nemaju predikativnu funkcije te ne mogu nista da ''kazu'' o nosiocu imena . To sto mi mislimo o izvesnim licima nije sadrzano u njihovim imenima nego osobinama (predikati) i pripisanim zaslugama. O tim zamisljenim osobinama i zaslugama ne postoji konsensus pa je ishod ''ko sta voli'' koji sa istinom nema veze. Istina ne moze da bude ''ko sta voli''.
MilanM
Pa to je to, u Marsala Tita Srpskog Vladara....
mihailo
Čuvena i dugovečna slikarka Beta Vukanović je došla u Beograd iz Nemačke. Ona je rekla da je u Beogradu upoznala samo dva gospodina. Kralja Milana i Maršala Tita. Njoj nije bilo jasno zašto je Maršal Tito oduzeo ulicu Kralju Milanu.
Preporučujem 0

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja