sreda, 14.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:10

Šejka – Vermer iz Titove Jugoslavije

Teško da imamo slikara koji je teže živeo a mirnije i staloženije slikao. A slikao je jedino svoju duboku, spokojnu, blagu, izvedrenu dušu, staru milione godina
Autor: Matija Bećkovićsreda, 03.05.2017. u 22:20
Алхемија, 1956.

Srbe zovu mali Rusi, a mali Rus

Leonid Šejka bio je veliki srpski slikar, legenda Beograda, ikona umetničkog bratstva.

Nosio je ime slavnog vojskovođe, a bio tek vođa kružoka božjih ljudi koji su živeli više o nebu nego o hlebu. Kružok se zvao Mediala, a ispostavilo se da je Mediala bio on sam i kad je otišao – ona je otišla s njim. Nije isključeno da je sin izgnanika dobio ime Leonid po čuvenom ruskom svešteniku nastojatelju Troicko-Sergejevske lavre  koji je prepisivao stare rukopisne knjige, među njima i srpske, kao što je opis i istorija manastira Hilandara.

Ali tim slavnim imenom ga niko nije ni zvao ni znao, a prezime je proslavio sam. U oba slučaja nije bio sasvim od ovoga sveta. Njegova sabraća su crtala i slikala likove iz Danteovog pakla, a on prizore izgubljenog raja.

Vasko Popa ga je video kako gleda kroz dvanaest prozora/ Nepokretni predeo/ Dosta sličan zemaljskom/ Gleda naime sa onog sveta/ Lestvice kojima se penje/ Onamo iz dana u dan/ Pod jezikom krije.

Aleksa Đilas ga je nazvao Vermerom iz Titove Jugoslavije. I prizivajući mistiku brojeva naveo da je rođen 1932. godine tri veka posle Vermera, a umro 15. decembra u isti dan u koji je Vermer sahranjen.

Umro je u 38. godini kao i Puškin i Njegoš, kao i Kafka, Majakovski i Apoliner.

Našeg Vermera su izgladnjivali i hapsili, a to gladovanje i tamnovanje  još nije uknjiženo u nedela Titoslavije.

Biti metafizik, okultist, ezoterik, mistik u marksističkoj eri bilo je gotovo isto što i baviti se neprijateljskom delatnošću. Odricati marksizam kod Sovjeta je značilo biti neuračunljiv, a ni kod nas nije mnogo odmicalo od takve dijagnoze. Šejka je slikao moleći se, a biće da se reči fantastika, mistika, simbolika, metafizika i slika ne rimuju slučajno.

Već sam negde rekao da je na razglednicama koje je Dušan Radović slao prijateljima bilo više poezije nego u ponekim pesničkim zbirkama. I u onome što je Šejka crtao na šibicama i kutijama od cigareta bilo je više umetnosti i vere u umetnost nego na tolikim gigantskim platnima. Maljevićev beli kvadrat iscrtao je gde god ga je ugledao.

Teško da imamo slikara koji je teže živeo a mirnije i staloženije slikao. A slikao je jedino svoju duboku, spokojnu, blagu, izvedrenu dušu, staru milione godina.

Oni koji nisu imali sreću da ga poznaju mogu ga videti i na ovim slikama i crtežima. Ko tako slika ne može naslikati mnogo, ali je Šejka i u tom pogledu izuzetak. Koliko je naslikao i kolika je njegova ostavština videlo se tek na njegovoj posthumnoj retrospektivi u Muzeju savremene umetnosti. Pošto je silno vreme provodio u kafani pomislio sam da nikad nije spavao. Ako je i spavao te slike nije slikao već sanjao. Snovi su se ovaplotili i obistinili. Brana Petrović je te kafanske dane ovako opevao: „Marija Čudina i Leonid Šejka / Duboko iza ponoći / U dubokom podrumu Francuske 7/ Na stolu pred njima mislim crno vino/ Skromna količina/ Ja sam onaj koji se bez pitanja svaljuje na njihov astal/ I oni mi se obraduju/ Verujte.“

Ovo je doba antiumetnosti. Ali i ono će proći. Kad se ismeju i omalovaže sve prave vrednosti, a malo ih je još ostalo, krenuće sve ispočetka. I opet će jedan od čelovođa te kolone biti, ne moram ni da kažem, Leonid Šejka.

Kad sam dobio prvi krov nad glavom, Šejka je na naselje doneo jedan crtež koji je i sada među ikonama u mom domu. Bilo mi je žao da se sa njim rastanem i prilažem čak ni za ovu izložbu iz privatnih kolekcija – koju imam čast da otvorim.

(Reč na otvaranju izložbe Leonida Šejke u galeriji Uroboros u Beogradu 28. aprila 2017. godine )


Komentari4
3a7be
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nikola Nesic
Nije jasno zasto je Sejka poredjen u ovom slucaju sa Vermerom? Od 1900. ima mnogo svetskih pokreta i slikara sa kojima bi Sejka mogao biti u liniji, ili sa Medijalom, Vermer se tu nigde ne uklapa, sem ako autor clanka nije hteo da podidje sirokoj publici.
Сузана
Зато што је Шејка писао о Вермеру, погледајте Шејкине књиге, упоређивао се са Вермером, повезивао свој и Вермеров дан рођења... Немојте одмах критиковати, сам Шејка је волео да се пореди са Вермером.
Preporučujem 8
Milivoje Radaković
Zato, Nešiću, jer je akademik Bećković čovek skromnog obrazovanja i nije čuo za više od 5-6 slikara uopšte, a verovatno ne zna ni za jednog iz 20-og veka.
Preporučujem 21
Sasa Trajkovic
Kompliment Politici što prati i neguje lik. scenu i kritiku jer tužna je sudbina likovnih umetnika skrajnutih na margine društva u totalnm medijskom mraku i borbi za golu egzistenciju. Šejka je jedan od kultnih ličnosti sredine prošlog veka koji se nije eksponirao ali je bio duša Medijale slikao je tiho i otišao tiho za neke u zaborav ali istorija umetnosti će pokazati i u večnost umetničkog identiteta jednog vremena zemlje koje više nema.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja