petak, 26.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 05.05.2017. u 20:00 Jovana Rabrenović

Bankari provizijama nadoknađuju pad kamata

Iako je Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga delom ograničio naknade, prihodi od njih čine 50 odsto zarade bankara

Vođenje računa 300 dinara mesečno, sms 50 dinara mesečno, elektronsko bankarstvo 70 dinara mesečno, vanredni upit 150 dinara.

Pomnožiti to sa sedam miliona. I moja baba bi tako mogla da zaradi pare. Nijedna banka ne daje kamatu na novac na tekućem računu. Na Zapadu je komitent bog. Ovde je komitent ovca za šišanje....

Ovo je komentar čitaoca sajta „Politike” na tekst „Bankama u Srbiji bolje nego ikada” i na činjenicu da su banke prošle godine zaradile 18,4 milijarde dinara što je dvostruko bolji rezultat nego godinu dana ranije, a da su se neke od njih pohvalile da im je 2016. godina bila najbolja od dolaska na naš prostor.

Komentaru našeg čitaoca nema se šta dodati. Osim možda toga da banke nisu neprofitne organizacije i da rade da bi zaradile. To je, biranim rečima, objasnio i iskusni bankar Marinos Vathis, predsednik Izvršnog odbora Vojvođanske banke, na „Kopaonik biznis forumu” i kasnije u izjavi za „Politiku” komentarišući aktuelni pad kamata svuda u svetu, pa i kod nas.

– Banke moraju da zarade i neko će morati da plati nedostatak profitabilnosti nastao zbog niskih kamata. To će biti mala i srednja preduzeća kojima je novac potreban i koji nemaju izbora nego da plate. Ako ne kamatama, banke će naći druge načine da ostvare profit. Mnogi bi mogli da pribegavaju naknadama i provizijama kako bi nadoknadili izgubljenu zaradu. U Srbiji 30 banaka jure mali broj klijenata. Definitivno imamo niske kamatne stope u Srbiji i po mom mišljenju te niske kamatne stope, slične onima u mnogo razvijenijim zemljama, ne odražavaju fundamente srpske ekonomije. One odražavaju izrazitu konkurenciju u bankarskom sektoru, koji se odlikuje viškom likvidnosti i nedostatkom kvalitetnih kredita. Banke nude neobezbeđene gotovinske kredite za šest odsto, a pre dve godine kamatne stope su iznosile 16 odsto. Da li je ekonomija toliko napredovala za dve godine – rekao je Vathis dodajući da smo po kamatama na kredite u evrima na istom nivou kao Nemačka u kojoj je kamatna stopa na potrošački kredit oko pet odsto, dok u Holandiji iznosi sedam odsto. Dinarske kamate su veće iz prostog razloga što je domaća referentna kamatna stopa četiri odsto.

Da u banci nema ništa besplatno znaju svi koji su u banku kročili. Spisku naknada, provizija kraja nema pa se onda bankari čude što nisu omiljeni i što njihovi klijenti kažu da banke treba zaobilaziti u širokom luku.

Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije kaže da je, nažalost, naša realnost postalo to da banke već godinama preko 50 odsto prihoda ostvaruju na raznim naknadama i provizijama što znači da su im nekamatonosni izvori značajan prihod.

– Odlika manje razvijenih tržišta je da banke zarađuju upravo na taj način. Banke će uvek naći način da zarade i na Zapadu postoji izreka – bankarima će uvek biti dobro. Nije sporno da treba da im bude dobro, ali neka u tome ne preteruju. Smatram da je naknada za prenos novca prilikom kupovine stana od 10.000 dinara visoka. Inače, i Narodna banka i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga su dali doprinos tako što su ograničili iznose naknada. Na primer, banke su ranije na svaku prevremenu otplatu kredita bilo stambenog bilo gotovinskog naplaćivale tri odsto preostalog iznosa, a sada na raniju otplatu keš kredita nema provizije, a na prevremenu otplatu stambenog zajma naknada je 0,5 i jedan odsto zavisno od iznosa i trenutka prevremene otplate – kaže Grubišić.

Komеntari8
25822
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

aleksandar dobric
Zaboravih da platim RACUN Ikoma.Rsd 175 dinara.Udjoh slucajno u prvu banku na koju naidjoh,Intesa banka.I platih proviziju rsd 100 dinara.Da,da rsd 100.Svaka cast ,rekoh, i poceh da blejim. Pogledah ,pre blejanja kursnu listu,sva sreca, i kad videh raspon izmedju kupovnog i prodajnog kursa poceh da njacem.Pobegoh iz banke pre nego sto pocnem da lajem......I moja baba bi tako vodila banke.
Stojan Jovic
Zaboravili ste kamate na dozvoljen minus od 30%., to je najveći izvor zarade. Ma, hoću da mi se plata da svakog meseca na ruke u kešu. Neću da imam ništa sa njima. Ne trebaju mi ni kartice ni čekovi.
Ljuba Kg
Od banke P.SH. sam trazio aneks , da me oslobode klauzole iz ugovora da se neusvojena reklamacija tarifira sa 1000 dinara, ili barem detaljno razjasne situacije na koje se ta klauzula primenjuje.Odgovor negativan.Upoznao sam i NBS i ona cuti.Hoshtapleri i jedni i drugi.Island jedino reshenje.
Svetlana
Банке јесу друштва основана ради профита. Међутим, то су и СВА ДРУГА ПРАВНА ЛИЦА, предузетници такође. Дакле, истицање у јавности да се банаке оснивају ради профита је апсурдно. Зарада банке је камата, све ван тога је обично шишање.
Siniša
Naše pare na tekućim račini ne podležu Bankarskoj kamati.???!!! Lepo to samo kod nas ima.Kakva je onda uloga kao korektora naše Narodne banke?Imali Zakona za to ili nema?Ako nema neka se donese Zakon.Građani za svaki dinar, koji po bilo kom osnovu ,podignu pare od Banke plaćaju debele kamate.Floskula je da su kamate pale,još uvek su visoke za naše standarde a i davno je već vreme prošlo da smo rizično područje što je dokaz zidanje i dolazak novih ino banaka.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja