četvrtak, 25.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 06.05.2017. u 20:40 Branko Pejović

Pešačenje ćirinom prugom

Neo­bič­na knjiga strip sce­na­ri­ste Dra­ga­na R. Fi­li­po­vi­ća
Снимак са корица књиге „Пецајући старом пругом од Ужица до Вишеграда” (Драган Р. филиповић)

Uži­ce – Zr­no do­bre vo­lje, ra­nac na le­đa i ja­ke ci­pe­le na no­ge jer se ide ka­njo­nom, uz osma­tra­nje una­o­ko­lo sa oslu­ški­va­njem dav­nih i sa­vre­me­nih pri­ča, i eto no­ve knji­ge „Pe­ca­ju­ći sta­rom pru­gom od Uži­ca do Vi­še­gra­da”. Njen autor Uži­ča­nin Dra­gan R. Fi­li­po­vić pi­sac je fan­ta­sti­ke, TV i strip sce­na­ri­sta či­jih je pre­ko 800 ta­bli krat­kih stri­po­va ob­ja­vlje­no u ne­mač­kim strip-pu­bli­ka­ci­ja­ma.

Ali u toj vred­noj knji­zi sve je ži­vot­no i do­ku­men­to­va­no, bez fan­ta­sti­ke, s er­skom do­mi­šlja­to­šću i da­rom za za­pa­ža­nje.

Po­du­hva­tio se Dra­gan te­me dra­ge Uži­ča­ni­ma: sta­re „ći­ri­ne” pru­ge, či­jom tra­som i tu­ne­li­ma uz Đe­ti­nju mno­gi ra­do pe­ša­če i uži­va­ju. Opi­sao s do­brom do­zom me­re, uz vred­ne fo­to­se i ilu­stra­ci­je, pro­šlost i sa­da­šnjost tih pre­de­la po­čev od Uži­ca ka­njo­nom re­ke pre­ko se­la Sta­pa­ri, Bi­o­ska, Krem­na i Mo­kre Go­re sve do Vi­še­gra­da. Ne kao isto­ri­čar, već kao pe­šak, ho­do­ljub, pe­ca­roš, pu­sto­lov, pri­vid­no ne­am­bi­ci­o­zni vo­dič ko­ji zna i pam­ti, ume iz bo­ga­te ba­šti­ne upe­ča­tlji­vo da pro­be­re i um­no na­glas raz­mi­šlja.

To knji­žev­no pe­ša­če­nje ovom pru­gom (du­gom 74 ki­lo­me­tra) svo­je­vr­sna je oda spo­sob­nim i ume­šnim da po­sta­ve cilj, is­tra­ju u nje­mu i stvo­re traj­nu vred­nost.

„Ovo ni­je knji­ga o pe­ca­nju. Ni o že­le­zni­ci. Od pe­ca­nja je po­zaj­mi­la ti­ho di­vlje­nje le­po­ti, obra­ća­nje pa­žnje na sve ži­vo i ne­ži­vo, upor­no tra­ga­nje za bo­ljim me­stom... Ovo je knji­ga o lju­di­ma ko­ji od­re­de cilj, u na­pre­do­va­nju pro­đu što se pro­ći mo­ra, i kad stig­nu shva­te da su bez­raz­lo­žno ze­bli i bri­nu­li. I gle­da­ju na­vi­še, u no­ve vr­ho­ve”, pi­še autor.

U tom pi­sa­nom ho­do­lju­blju kre­će se od Uži­ca, nje­go­vih vred­no­sti i sa­sta­ja­li­šta, lju­di za­slu­žnih. Oda­tle, iz čar­ši­je i be­to­na, put vo­di uz­vod­no ka­njo­nom Đe­ti­nje gde či­sta re­ka hu­či i or­lo­vi ca­ru­ju, me­đu br­za­ke i li­ti­ce. Ta­mo gde se ču­je sa­mo mir i iz ste­nja vi­di ne­bo. Me­đu Raj­ske oto­ke, ka­ko se na­zi­va jed­no br­di­ma opa­sa­no iz­le­ti­šte na re­ci. Ku­da je „ći­ra” uz tut­nja­vu i dim sve do 1974. go­di­ne pro­la­zio.

Tra­sa pru­ge, na ko­joj ne­ma ši­na, da­lje vo­di pre­ko Sta­pa­ra i ba­nje, po­red ne­ka­da­šnjeg se­la Vrut­ci ko­je je osta­lo pod je­ze­rom za vo­do­snab­de­va­nje („u ča­ši vo­de is­pi­je­no”), kroz Bi­o­sku i Krem­na: sve uz pri­če o ču­va­ri­ma klan­ca (der­ben­dži­ja­ma), pre­ci­ma Ka­ra­đor­đa u ovom kra­ju, pro­ro­ci­ma Ta­ra­bi­ći­ma, ka­tra­nu, ma­sov­nim pla­ni­na­re­nji­ma pod vođ­stvom gim­na­zij­skog pro­fe­so­ra Mi­la­na Po­po­vi­ća...

„Pro­fe­sor je po­lo­vi­nom pro­šlog ve­ka is­pred ka­fa­ne u Krem­ni­ma osta­vio ’fi­ću’ da ra­di dok po­pi­je čaj. Pa kad su put­ni­ci iz ’Ra­ke­ti­nog’ auto­bu­sa po­ska­ka­li da na­sta­ve put za Uži­ce, ugu­rao se s nji­ma i ot­pu­to­vao. Taj ’fi­ća’, pri­ja­te­lji dra­gi, i da­nas pre­de u Krem­ni­ma: daj­te mu go­ri­va, ulja i vo­de, ne daj­te da se uga­si. Dok on ra­di, ima na­de. Bi­la su to vre­me­na ot­kri­va­nja no­vog, i onog iz­no­va ot­kri­va­nog. Kao ova”, pi­še u knji­zi.

Pru­ga oda­tle na­sta­vlja kroz Kre­man­sko po­lje pa „osmi­com” si­la­zi niz Šar­gan u Mo­kru Go­ru. Ona je ov­de se­dam­de­se­tih uz na­rod­ne su­ze ski­nu­ta, kao „ne­ren­ta­bil­na”. Ali ni­je se da­lo da to že­le­znič­ko odva­ja­nje Sr­bi­je od is­toč­ne Bo­sne bu­de traj­no. Na raz­me­đu dva mi­le­ni­ju­ma en­tu­zi­ja­sti iz Mo­kre Go­re po­du­hva­ti­li su se da usku pru­gu ob­no­ve, pred­vo­đe­ni Ra­do­va­nom Gli­be­ti­ćem ko­ji je „u sva­koj ak­ci­ji gu­rao kad je za­pi­nja­lo”. On­da se i srp­ska že­le­zni­ca u ob­no­vu uklju­či­la, te je „Šar­gan­ska osmi­ca” po­sta­la svet­ska atrak­ci­ja. Uz nju je, pi­še Fi­li­po­vić, ostao i Emir Ku­stu­ri­ca, za­ve­den nje­nom le­po­tom to­kom sni­ma­nja fil­ma „Ži­vot je ču­do”. 

Pi­še i da je Zo­ran Đin­đić kao pre­mi­jer, kad se ovim mu­zej­skim vo­zom pro­vo­zao, za­di­vlje­no re­kao: „Ovo je Švaj­car­ska!”

Iz mo­kro­gor­ske pru­ga na­sta­vlja Rzav­skom do­li­nom, pro­la­zi po­red ka­me­nog Spo­me­ni­ka srp­skom voj­ni­ku na vr­hu tu­ne­la u Ko­tro­ma­nu, se­če gra­ni­cu pred Var­di­štem. Kri­vu­da kroz Do­brun po­red ma­na­sti­ra, pa se spu­šta na Dri­nu, ula­zi u Vi­še­grad. I tu su pri­če o pro­šlo­sti i na­šim na­ra­vi­ma, ću­pri­ji na Dri­ni i no­be­lov­cu, nje­mu po­sve­će­nom An­drić­gra­du, ba­nji kod ko­je ra­ste vi­li­na vlas, tur­skom ha­ma­mu... 

Komеntari0
f0eea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja