nedelja, 29.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 08.05.2017. u 21:31 Anica Telesković

Privredni rast – razočaravajući jedan odsto

U prvom tromesečju podbacili poljoprivreda i energetika. Pod znakom pitanja prognoza da će BDP porasti tri odsto do kraja godine
Ове го­ди­не под­ба­циће во­ћар­ство, пре свега малине и купине, ко­је имају ве­ли­ку до­да­ту вред­ност на при­вред­ни раст (Фото Пиксабеј)

Kako sada stvari stoje, samo od Boga i Milorada Grčića, v. d. direktora EPS-a, zavisi da li će premijer Aleksandar Vučić treću godinu zaredom pogoditi koliko će do kraja decembra iznositi privredni rast. Jer, upravo su poljoprivreda i energetika bile dve glavne prepreke ekonomskom rastu u prvom tromesečju.

Zvanična statistika je nedavno objavila da je realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom kvartalu 2017. godine, u odnosu na isti period lane, iznosio razočaravajući jedan odsto.

Predsednik vlade prognozirao je da će ekonomska aktivnost ove godine porasti za najmanje tri odsto. Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana izjavio da će u preostala tri kvartala međugodišnji rast BDP-a morati da budi veći od 3,7 odsto da bismo na kraju godine ostvarili planirana tri odsto.

Nije slučajno što je predsednik vlade 1. maj proveo sa radnicima „Kolubare”. Tom prilikom je rekao da je cilj da EPS dostigne nivo proizvodnje iz 2016. godine, ali je najavio i 250 miliona evra investicija u energetski sistem Srbije.

Bilo je to samo nekoliko dana pošto je video saopštenje Republičkog zavoda za statistiku u kome se navodi da je u prvom kvartalu ostvaren međugodišnji rast industrijske proizvodnje od 0,9 odsto. U istom saopštenju video se i dramatičan pad u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom i parom od čak 22,9 odsto.

Takođe, vremenske prilike u prvom tromesečju ozbiljno prete da ugroze ovogodišnji poljoprivredni rod, pa se već sada prave kalkulacije o tome koliko će nas koštati loša poljoprivredna godina. U ovoj privrednoj grani u Srbiji gotovo sve zavisi od vremenskih prilika, koje nam od početka godine, zbog nekoliko ledenih i gradonosnih talasa, ne idu naruku.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, smatra da je teško ponoviti rezultat koji je prošle godine ostvaren u poljoprivredi kada su nam vremenske okolnosti išle naruku. U tom sektoru, svakako se ove godine očekuje pad.

– On, međutim, može da se nadoknadi rastom u uslužnom sektoru, koji će ove godine ostvariti nešto bolji rezultat, jer su plate i penzije povećane. Po tom osnovu, porašće i promet u trgovini na malo. Ono, što će, kada je o privrednom rastu reč, ove godine biti od presudnog značaja jeste proizvodnja u sektoru energetike, koja je podbacila u prvom tromesečju. Ako se ona stabilizuje u drugom kvartalu planirana tri odsto privrednog rasta je moguće ostvariti. Dobra vest je da prerađivačka industrija sada beleži stabilne stope rasta.

Zahvaljujući tom sektoru, industrijska proizvodnja je bila u plusu u prva tri meseca ove godine. Međugodišnji rast u prerađivačkoj industriji iznosio je 10,3 odsto – podseća Nikolić.

U sektoru rudarstva takođe je zabeležen međugodišnji pad proizvodnje od 12,5 odsto. To je usko povezano sa padom proizvodnje u EPS-u, objašnjava Nikolić. On dodaje da rast BDP-a od jedan odsto nije razočaravajući, već je „niži od očekivanog”.

Sa druge strane, za Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta, ostvareni rezultat je „gotovo nesporno razočaravajući”.

– To dovodi u pitanje da li je do kraja godine moguće dostići očekivane stope rasta od tri odsto, a možda i više odsto – kaže Arsić.

On potvrđuje premijerovu računicu da je neophodno da međugodišnji privredni rast u preostala tri kvartala bude znatno veći od tri odsto. I Arsić, takođe, smatra da su energetika i poljoprivreda glavne prepreke za srpski BDP.

– Kada je o poljoprivredi reč, osnovni problem je to što će ove godine podbaciti voćarstvo, koje ima veliku dodatu vrednost na privredni rast. Zbog hladnog talasa stradalo je voće, najviše maline – kaže Arsić.

Ono što njega mnogo više brine je proizvodnja u energetskom sektoru, koja nije pala zbog objektivnih okolnosti, već lošeg upravljanja u EPS-u.

– U ovoj kompaniji pad proizvodnje pravdaju hladnim januarskim talasom. To je samo izgovor, jer je u istom periodu, proizvodnja struje u susednoj Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini porasla. Takođe, kada je veća potrošnja trebalo bi da bude veća i proizvodnja struje. Čini mi se da u konkretnom slučaju nije bilo dovoljno uglja na rezervama, što samo govori o lošoj organizaciji posla – smatra Arsić.

Premijer i julske kiše

Prošle godine, nebo i vremenske prilike, bile su blagonaklonije prema srpskom BDP-u. Tako je 14. juna 2016. godine tada mandatar za sastav nove vlade Aleksandar Vučić rekao da je Srbiji „potrebna jedna dobra kiša oko 25. jula” kako bi prinos kukuruza bio dobar i kako bi privredni rast bio veći od 2,5 odsto. Nebo iznad Srbije otvorilo se tačno tog dana. Kao naručena, kiša je počela da pada baš u ponedeljak 25. jula i sve do vikenda su njive sa kukuruzom kvasili kišni oblaci. Na kraju godine, privredni rast je iznosio 2,8 odsto.

Komentari10
d274e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dejan R.Tosic
Država bez ekonomske strategije razvoja i uvoza industrijske svojine i tehnologija,prava,licenci,i patenata, uobličene na 5 godišnji i 10 godišnji period,nema nikakve praktične ekonomske mogućnosti za ostvarivanje realnog rasta BDP , države koja nema realni spoljno trgovinski suficit,a koja ima buđetski suficit od 0,02 % u odnosu na BDP od 3% samo obezbeđuje redovno sevisiranje javnog duga od 25.000,000,000 evra i ne može da smanjuje javni dug.Javni dug se povećava u trenutku kada glavni dug dolazi na naplatu svake godine za 2.500 000 000 evra. Jednom rečju privredna mašina Srbije ne stoji,ona ide unazad !
Славиша Гавриловић
Ви господине Трифуне лијепите етикете и лијево и десно, а мало обраћате пажње на чињенице. Суфицит буџета само значи да су приливи и одливи средстава такви да обезбјеђују ликвидност државе. То не значи ни већи привредни просперитет нити смањење дуга. А, то је оно што занима оне који непосредно не зависе од пуњења буџета. Је ли вама јасно да буџетски расходи чине цца 70% друштвеног производа. То вам отприлике значи да ми сви морамо у години радити 9 мјесеци да нахранимо буџет, а три мјесеца за себе. А, да вам право кажем не вјерујем вам ја ни у ту вашу причу о суфициту. Како суфицит када држава дугује силне паре путарима, субвенције пољопривреди... То су све доспјеле обавезе па када њих платимо јавите радосну вијест - Србија смањила задуженост јер је остварила суфицит из редовних тј. пореских прихода. Ово друго је бацање прашине у очи - варање неуког плебса.
Trifun
@Славиша Гавриловић Uporno komentarisete nesto u sta se ne razumete..Osnovni zadatak moderne drzave je da vodi racuna i da ima uravnozen budzet.Deficit budzeta znaci da su veci rashodi od prihoda.Deficit se mora pokriti,a kako drugo nego uzimanjem kredita i povecanjem zaduzenosti(stampanje novca i inflacija je druga alternativa).Suficit budzeta znaci veci prihodi(povecanje naplate poreza,povecanje BDP-a i sl),a manji rashodi(kontrolisana potrosnja,stednja i sl.)...Suficit budzeta daje drzavi objektivnu i zdravu osnovu za povecanje investicija,plata i standarda gradjana.Zasnovano na zaradjenom,a ne na kreditima i zaduzenjima,sto su radile prethodne vlasti,dovodeci Srbiju na rub bankrotstva...Suficit i ostale pozitivne ekonomske pokazatelje u Srbiji potvrdjuju sve relevantne medjunarodne i domace institucije":Od MMF,"Svetske banke"...do "Fiskalnog saveta Srbije".Zar mislite da bi oni zalegli svojim autoritetom i kredibilitom iza "falsifikovanih" pokazatelja "da bi varali neuki plebs"?
Trifun
@Vladislav Panajotovic Vasa konstatacija nema veze sa stvarnoscu:"Drustvo koje vise trosi nego sto zaradjuje drugo i ne moze da ocekuje nego da ide nadole"Kad bi se,makar malo informisali,spoznali bi da je upravo aktuelna vlast zaustavila taj negativni trend.To pokazuju egzantni podatci o suficitu drzavnog budzeta.To priznaju sve relevantne domace i medjunarodne institucije!Razocaravajuce,po Srbiju,je likovanje na i najmanji pokazatelj negativnog trenda u ekonomiji Srbije...U svojoj ostrascenosti,koja prelazi u mrznju,prema aktuelnoj vlasti,mnogi prizeljkuju propast Srbije,da bi imali alibi protiv aktuelne vlasti.To nije ni normalno ni zdravo ni za jedno drustvo,pa ni za Srbiju!Ovaj "Привредни раст – разочаравајући један одсто" je sezonskog karaktera,koga treba shvatiti kao posledicu losih klimatskih uslova i nista vise..Siguran sam da ce se taj negativni trend popraviti do kraja godine.Rano je za likovanje "opozicije Srbiji"!
Trifun
@Славиша Гавриловић Suficit budzeta je TREND u kontinuitetu !Potvrdjeno od MMF-a,Svetske banke i domacih relevantnih institucija. Savetovah ja vama da se,pre komentarisanja,informisete,ali vi ne slusate,pa se javno blamirate!Ali vi po onoj "sto je babi milo,to joj se i snilo"!Samo,zalosno je prizeljkivati lose svojoj zemlji Srbiji,samo zato sto ste protiv aktuelne vlasti,za koju glasa ogromna vecina gradjana Srbije
Славиша Гавриловић
Извините, а тај суфицит буџета, да није и он сезонског карактера?
Sasa Trajkovic
Ekonomija je ili bi trebalo da bude egzaktna nauka ali... kada se kao u slučaju Srbije pomešaju ekonomija i politika strada razum i pragmatičnost dakle EKONOMIJA . Tako se i nama štimuju ekonomski pokazatelji kroz analitiku i statistiku koje uvek daju željeni rezultat. Ekonomija mora da se planira dugoročno jer je to proces a ne periodično od izbora do izbora uostalom naša javna preduzeća ne vode ekonomisti već partijski kadrovi dakle za i na račun partija a ne firmi i društva.
Боривоје Банковић
Економија је наука само мало више од хороскопа. За кризу и рецесију у свету нису одговорни српски партијски кадрови, већ неолиберална економија. Немам добро мишљење о "стручњацима" из СНС-а и сателитских странака, али бих рекао да ни много способонији од њих не би могли ништа више у ситуацији која влада у свету, Европи и на Балкану, као и са ЕУ и ММФ-ом који нам дахћу за врат.
Vladislav Panajotovic Pale
Drustvo koje vise trosi nego sto zaradjuje drugo i ne moze da ocekuje nego da ide nadole .Niti jedna vlast ne resava problem prekomernog zaposljavanja u drzavnom sektoru nego kako se docepa vlasti zaposlavaju svoj kadar do mile volje .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja