subota, 24.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:46

Godina Ive Andrića – našeg večitog savremenika

Govoreći o Andrićevoj pripadnosti srpskoj književnosti, akademik Miro Vuksanović navodi da je imao samo 34 godine kad je na predlog Slobodana Jovanovića i Bogdana Popovića postao član Srpske kraljevske akademije
Autor: Marina Vulićevićponedeljak, 08.05.2017. u 22:00
Но­бе­ло­вац Ор­хан Па­мук недавно је у СА­НУ ре­као да му је Ан­дрић узор (Фотодокументација „Политике”)

Jubileji su podsticaji i opomene za jednu kulturu. Da li će tako biti i ove godine, kada se navršava 125 godina od rođenja Ive Andrića, odgovor će, pored ostalih institucija, dati i Srpska akademija nauka i umetnosti i Zadužbina Ive Andrića u Beogradu.

SANU je osnovala Počasni odbor na čijem čelu će biti njen predsednik Vladimir S. Kostić, kao i Organizacioni odbor, kojim predsedava književnik i akademik Miro Vuksanović, inače i predsednik Upravnog odbora Andrićeve zadužbine.

Povodom ove godišnjice našeg nobelovca, akademik Vuksanović kaže za naš list:

– Jubilej Ive Andrića prilika je da pažljivije posmatramo i tumačimo njegove knjige, da ih imamo u što više dobro priređenih izdanja, da se povećava broj istraživača u SANU, Muzeju i Zadužbini gde je piščeva zaostavština, da poštujemo njegovu oporuku. Možda će Beograd svoju „najcrnju” kuću u centru, u Prizrenskoj ulici, da sredi i obeleži tako da se zna da je u njoj, u ratnom dobu, Andrić napisao svoje najpoznatije romane. Možda će i Višegrad, gde je Andrić dobio svoj grad, uspeti da povrati Andrićevu kuću, koju je Višegradu pred smrt poklonio, a Višegrad kuću prodao čim je Andrić otišao...

Politikini dodaci posvećeni Andriću
Medijski pokrovitelji obeležavanja Andrićeve godišnjice su „Politika” i RTS. Naš list nedavno je objavio dva dodatka: Andrićev ogled „Njegoš kao tragični junak kosovske misli” i Andrićevu doktorsku disertaciju „Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine”.

Na koji način ćemo obeležavati godišnjicu Andrićevog rođenja? SANU i njegova Zadužbina pripremaju svečanu akademiju u Narodnom pozorištu 13. oktobra, istoga datuma i istoga sata, na istom mestu gde je 1974. godine, sa Crnjanskim, Selimovićem, Ćopićem, Vučom, Matićem, Popom i Raičkovićem, Andrić poslednji put javno čitao odlomke svojih pripovedaka, pred odlazak u bolnicu odakle se nije vratio. Srpska akademija nauka i umetnosti krajem ove godine, tačnije 13. i 14. decembra, prirediće veliki naučni skup, na koji je pozvano četrdesetak istoričara književnosti i književnih kritičara, sa katedri i instituta na kojima se izučava srpska književnost, kako naglašava Miro Vuksanović.

– Namera je da Andrića tumačimo kao srpskog pisca koji je preveden na 49 jezika, čija dela u dugom nizu godina izlaze u inostranstvu. Birali smo stručnjake da pristup Andrićevim knjigama bude svestran, od veza sa srpskom usmenom tradicijom i usmenom književnošću do proricanja događaja čiji smo savremenici, od likova koji se ne zaboravljaju do pojedinačnih slika u rečenicama, od istorijskog do književnog, o razlozima zašto je stalno imao pred očima Vuka i Njegoša. Sa skupa ćemo objaviti zbornik i dostaviti ga na stotine adresa ustanova u svetu s kojima SANU razmenjuje izdanja. Knjižara u Palati SANU, na uglu Kneza Mihaila i Đure Jakšića, dobiće ime Ive Andrića. To je i prilika da podsetimo zaboravne da je ceo novčani deo Andrićeve Nobelove nagrade, u iznosu od 1,2 miliona dolara, darovan za kupovinu knjiga. Naš nobelovac znao je gde su temelji svake kulture, a da može čuti ne bi verovao da smo to smetnuli s uma i da na sajmove knjiga u svetu Srbi idu bez knjiga, primetio je Vuksanović.

Akademik Miro Vuksanović:
Možda će Beograd svoju 'najcrnju' kuću u centru, u Prizrenskoj ulici, da sredi i obeleži tako da se zna da je u njoj, u ratnom dobu, Andrić napisao svoje najpoznatije romane. Možda će i Višegrad, gde je Andrić dobio svoj grad, uspeti da povrati Andrićevu kuću, koju je Višegradu pred smrt poklonio, a Višegrad prodao čim je Andrić otišao...

O davnašnjoj povezanosti Srpske akademije i Andrića i njegovoj pripadnosti srpskoj književnosti, naš sagovornik navodi činjenice: imao je samo 34 godine kada je, na predlog Slobodana Jovanovića, postao član Srpske kraljevske akademije, u SANU je delovao bezmalo pola veka, sačuvane su lične isprave u kojima je upisao da je Srbin.

Andrićeva zadužbina u Beogradu priprema objavljivanje kritičkog izdanja njegovih dela, o čemu se govori već neko vreme. Kao predsednik Upravnog odbora ove zadužbine Miro Vuksanović napominje da ni jedan pisac nije u celosti izučen, ako nije napisana istorija njegovih rukopisa i knjiga, ako nisu naporedo objavljene i sravnjene sve verzije teksta, ako nije ustanovljena autentičnost štiva.

– Zadužbina je obavila glavne pripreme. Imamo celovitu bibliografiju, kataloge ličnog fonda i rukopisa. Prošle godine je u Zadužbini imenovan Odbor za kritička izdanja, usvojena su načela i pravila za rad, angažovano je pet mladih stručnjaka koji priređuju pet knjiga Andrićevih pripovedaka. Istraženi su arhivi, okupljena građa i knjige očekujemo do oktobra, do dana Andrićevog rođenja. Doduše, Ministarstvo kulture i informisanja, iz formalnih razloga, nije podržalo taj projekat, ali je podržalo jubilarni broj godišnjaka „Sveske”, kao važan izvor za izučavanje Andrića. I što je najvažnije: izaći će veliki broj Andrićevih knjiga u Srbiji i izvan nje. Andrićeve knjige redovno izlaze na stranim jezicima. Recimo, u Turskoj ove godine će se pojaviti 23. izdanje romana „Na Drini ćuprija” – dodaje Vuksanović osvrćući se i na tumačenja Andrićeve misli kao neprijateljske u odnosu na muslimanski svet.

– Nedavno je turski nobelovac Orhan Pamuk u SANU rekao da mu je Andrić uzor. U Zagrebu kažu da nemaju ni trg, ni ustanovu, ni školu s Andrićevim imenom, a u desetak najboljih hrvatskih romana biraju tri Andrićeva napisana na srpskom jeziku. Ne vide da je Andrićeva volja njihova nevolja. Sumnjiči se i Andrićeva oporuka, a sve je čisto. On je svoje četiri predsmrtne želje saopštio svojim prijateljima Milanu Đokoviću i Gvozdenu Jovaniću 5. decembra 1974, pred odlazak u bolnicu. O tome je sastavljen zapis i overen u sudu, pa je Andrićeva zadužbina osnovana 1976, a u njenoj upravi su do rasparčavanja Jugoslavije bili i predstavnici onih koji posle rasparčavanja tvrde da se toga ne sećaju. I Andrićevu nagradu za pripovetku Zadužbina dodeljuje kao jedinu takvu po oporuci našeg nobelovca, tvrdi naš sagovornik, koji se i kao čitalac stalno vraća Andriću, a uz uzglavlje, među probranim knjigama drži dela „Znakovi pored puta” i „Prokletu avliju”, kao zbirku znanja, iskustva i veštine i kao metaforično ime za zbrku i nepočinstvo u svakom vremenu. Zbog te univerzalnosti misli, kako kaže, jedino Andrić ima četiri knjige u Antologijskoj ediciji „Deset vekova srpske književnosti”.


Komentari1
87a99
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Raca Milosavljevic
... hvala Andricu sto je gospodski pisao na srpskom jeziku ... sto nam je osvetlio na lep nacin mnoge stranice istorije dogadjanja na Balkanu ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja