subota, 21.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:44

Biseri Muzeja grada Beograda virtuelno pred publikom

Od osnivanja 1903, ova kuća, koja baštini bogatu istoriju naše prestonice, nije imala svoju matičnu zgradu sve dok rešenje nije pronađeno u oronulom ali atraktivnom zdanju u Resavskoj 40b
Autor: Milica Dimitrijevićponedeljak, 08.05.2017. u 21:51
Идеј­но ре­ше­ње бу­ду­ћег из­гле­да Му­зе­ја гра­да Бе­о­гра­да (ен­те­ри­јер) / Бе­о­град­ско че­тво­ро­је­ван­ђе­ље, 1552. (Фотографије МГБ)

Neverovatno je ali istinito: poslednji put stalna postavka Muzeja grada Beograda mogla je da se vidi daleke 1961, i to u zgradi u Zmaj Jovinoj ulici, jednom od nekoliko raštrkanih prostora koji pripadaju ovoj kući. I od tada nikada više nije bila pred publikom.

Jer, od osnivanja, 1903. godine, ovaj muzej, koji baštini bogatu istoriju naše prestonice, nije imao svoju matičnu zgradu sve dok rešenje nedavno nije pronađeno u oronulom ali atraktivnom zdanju nekadašnje Vojne akademije u Resavskoj 40b, čije je kompletno renovinarnje u planu.

Upravo na tom mestu (koje je do sada ugostilo i nekoliko Oktobarskih salona), odvija se i deo programa ovogodišnje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (Bina), posvećen baš ovoj instituciji i njenoj potrazi za smeštajem. Ova zanimljiva storija ispričana je kroz postavke „Biseri Muzeja: buduća stalna postavka Muzeja grada Beograda” i „Školjka Muzeja: tri konkursa za zgradu Muzeja grada Beograda”, koje traju do 25. maja. Mali deo obilja materijala koji se čuva u depoima ove kuće efektno je projektovan u elektronskoj formi na ekranima i zidovima i može se virtuelno doživeti u šetnji kroz hodnike zgrade u Resavskoj.

– Anticipirajući novu stalnu postavku, prezentovali smo, kroz pet celina, oko sedamdesetak najreprezentativnijih, najlepših i najvrednijih od ukupno 130.000 predmeta koliko muzej poseduje iz perioda od praistorije do savremenog doba. Ukazali smo na praistorijske kulture koje su se razvijale na teritoriji Beograda, dragocenosti iz perioda antičkog Singidunuma i srednjovekovnog Beograda, ali i predmete iz perioda austrijsko-turskih ratova za Beograd i istorije Zemuna, kao i iz doba oslobađanja od osmanlijske vlasti, devetnaestovekovnog razvoja Beograda i dela nekih od najpoznatijih umetnika 20. veka. Da pomenemo neke: figurine Vinčanske kulture, Nadvratnik Despota Stefana, graviru iz 1521, jednu od najstarijih predstava Beograda, Beogradsko četvorojevanđelje, škrinju vožda Karađorđa, „Proglašenje Dušanovog zakonika” Paje Jovanovića (muzej ima jednu od sedam verzija slike), „Difrakcija” Lazara Vozarevića, „Zora nad Beogradom” Petra Lubarde – otkriva Angelina Banković, jedna od tri autorke postavke „Biseri Muzeja” (zajedno sa koleginicama Draganom Stojić i Zlatom Vuksanović Macurom), ujedno i kustoskinja Muzeja grada Beograda.

Među hiljadama artefakata koji se čuvaju u muzeju neki su u neposrednoj vezi sa Beogradom, a neki u vezi sa ljudima koji su bili značajni za razvoj, život i duh grada. Arhitektama, književnicima, likovnim umetnicima… Nespornu važnost imaju legati Ive Andrića, Jovana Cvijića, Tome Rosandića, Bete Vukanović, Branislava Ćosića, Petra Konjovića, Josifa Marinkovića, Stevana Mokranjca. U sklopu njihove zaostavštine nalaze se umetnička dela, lični predmeti, prepiska, razna dokumenta. U slučaju Paje Jovanovića, pa primer, sačuvan je njegov kompletnan bečki atelje, ističe naša sagovornica.

Iako je još uvek rano dobiti definitivan odgovor na pitanje koliko će predmeta imati i kako će izgledati idejno rešenje nove stalne i, imajući u vidu ceo kontekst, ekskluzivne postavke, zna se da će to doći na dnevni red kada radovi na zgradi, novom domaćinu muzeja, budu pri kraju. Prema rečima tri kustoskinje, na projektu za izvođenje radova na objektu, čiji su idejni tvorci Jelena i Goran Vojvodić sa njihovim timom, radiće se u narednih godinu i po ili dve. Potom će se otvoriti i samo gradilište. Zamisao koja će biti izvedena takođe je ovom prilikom prikazana posetiocima kroz podsetnik na tri dosadašnja konkursa na temu rešavanja problema koji je ova institucija imala sa prostorom – prvi je održan 1954, drugi 1976. i treći 2016. U prva dva slučaja koncept je počivao na ideji podizanja nove zgrade muzeja u bloku između ulica Knez Mihailove, Kralja Petra, Uzun Mirkove i Pariske, ali nijedan od tih projekata nije realizovan, dok se prošlogodišnji konkurs pozabavio upravo palatom u Resavskoj.

– Kada se muzej bude preselio u ovu zgradu, koja mu je dodeljena, biće dovoljno prostora za sve. Po tri ili četiri hiljade kvadratnih metara biće iskorišćeno samostalno za postavku i samostalno za prostor za odlaganje predmeta. U zgradi će biti i prateće kancelarije, a biće dovoljno mesta i za organizaciju zahtevnijih gostujućih izložbi – zaključuje Angelina Banković.


Komentari0
3e1b4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja