Spanać je povrće veoma visoke biološke vrednosti. Izrazito je bogat gvožđem, kalcijumom i karotinom u vitaminima Be1, Be2 i Ce. Međutim, sadrži nepoželjna jedinjenja: nitrate i oksalate. Iako je bogat gvožđem, u organizmu se veoma teško resorbuje jer je ono vezano za oksalnu kiselinu.

Zbog toga bi, u svakom slučaju, spanać trebalo spremati sa mlekom, da bi se oksalna kiselina vezala za kalcijum iz mleka. Poznata je činjenica da u stvaranju bubrežnog kamenca ulaze oksalati. Upravo to je razlog što ne bi trebalo preterivati u čestom i obilnom konzumiranju spanaća.

Ovih dana je upravo sezona prve godišnje berbe spanaća. To je ujedno povrće koje se lako nalazi na našim pijacama i u supermarketima. Kako se njegova nutritivna svojstva u svežem stanju mogu sačuvati tek nekoliko dana, radi dužeg čuvanja obično se zamrzava. U smrznutom obliku spanać je dostupan tokom cele godine.

U spanaću se osim značajne koncentracije gvožđa nalazi i značajan izvor kalcijuma, ali prisustvo oksalata takođe, baš kao i kod gvožđa, smanjuje resorpciju i kalcijuma. Zbog toga se kalcijum iz spanaća veoma teško resorbuje, samo pet posto, u odnosu, na primer, na brokoli kod kojeg je stepen resorpcije kalcijuma čak 50 posto.

Ispitivanja gubitka nitrata, vitamina Ce, magnezijuma i gvožđa u toku kulinarske obrade (kuvanje i pirjanje) pokazuje da dolazi do njihove razgradnje i to: nitrati (koji su nepoželjni, a kojima je spanać bogat) za 70–85 posto, vitamin Ce za 70–80 odsto, magnezijum 30–50 posto, dok do gubitka gvožđa nije ni došlo.

Jelo od spanaća se ne sme čuvati za naredni dan, nego se mora baciti ukoliko se ne pojede. Vodu u kojoj je kuvan spanać trebalo bi prosuti. Ona sadrži nitrate koji se pod dejstvom bakterija pretvaraju u nitrite.