Da hra­na mo­že bi­ti lek, po­zna­to je još od vre­me­na Hi­po­kra­ta, an­tič­kog grč­kog le­ka­ra i oca me­di­ci­ne.

Mo­de­ran na­čin ži­vo­ta uti­cao je na to da lju­di sve ma­nje je­du vo­će, a po­seb­no po­vr­će, što se od­ra­ža­va i na zdrav­stve­no sta­nje gra­đa­na.

Za­to le­ka­ri na sve na­či­ne po­ku­ša­va­ju da pri­vo­le lju­de da obi­la­ze pi­ja­ce i bi­ra­ju na­mir­ni­ce ko­je im mo­gu bi­ti do­bri sa­ve­zni­ci u odr­ža­va­nju vi­tal­no­sti.

Pre­ma re­či­ma dr Sla­vi­ce Ste­fa­no­vić, sva­ka na­mir­ni­ca ima svo­je le­ko­vi­to svoj­stvo, a či­nje­ni­ca je da lju­di hra­nu do­ži­vlja­va­ju kao ne­što bez če­ga se ne mo­že u odr­ža­va­nju pra­vil­ne funk­ci­je or­ga­na. Ne­ke od na­mir­ni­ca na ko­je bi po­seb­no tre­ba­lo obra­ti­ti pa­žnju su ce­ler i cve­kla. 

– Ce­ler je svi­ma po­zna­ta bilj­ka s po­seb­nim nu­tri­tiv­nim i le­ko­vi­tim svoj­stvi­ma. Po­znat je od dav­ni­na, čak su osta­ci li­šća pro­na­đe­ni u Tu­tan­ka­mo­no­voj grob­ni­ci. Da­nas se uglav­nom ko­ri­sti kao za­čin ili pri­log. Spa­da u ni­sko­ka­lo­rič­no po­vr­će sa sa­mo 16 ka­lo­ri­ja na 100 gra­ma, a sa­dr­ži vi­ta­mi­ne Be gru­pe, vi­ta­min Ce, vi­ta­min A, vi­ta­min E, mi­ne­ra­le, kal­ci­jum, na­tri­jum, ete­rič­na ulja. Po­seb­no bi tre­ba­lo is­tak­nu­ti vi­ta­min Ka ko­ji je bi­tan za zgru­ša­va­nje kr­vi, zdra­vlje ko­sti­ju i krv­nih su­do­va, kao i stva­ra­nje ener­gi­je – po­ja­šnja­va dr Ste­fa­no­vić.

Le­ko­vi­to de­lo­va­nje ce­le­ra naj­vi­še sa­dr­ži ko­ri­snih ma­te­ri­ja u si­ro­vom, sve­žem so­ku iz ko­re­na, li­sto­va i sta­blji­ke. Ko­ri­stan je kod upa­la mo­krać­nih pu­te­va i sti­mu­li­še rad bu­bre­ga. Na­ša sa­go­vor­ni­ca na­po­mi­nje da je u stu­di­ja­ma do­ka­za­no da sma­nju­je raz­mno­ža­va­nje bak­te­ri­ja i či­sti or­ga­ni­zam od tok­si­na, a do­bar je i za one ko­ji že­le da smr­ša­ju jer sma­nju­je po­tre­bu za pre­je­da­njem.

– Va­žan je i za­to što sni­ža­va krv­ni pri­ti­sak jer de­lu­je na opu­šta­nje krv­nih su­do­va, ali i na hor­mo­ne stre­sa jer kroz opu­šta­nje do­pri­no­si sni­ža­va­nju pri­ti­ska kod lju­di gde je pro­blem sa psi­hom uzrok sko­ka pri­ti­ska. Do­bar je i jer po­ma­že u bor­bi pro­tiv kan­ce­ra, zbog to­ga što sa­dr­ži 18 raz­li­či­tih gru­pa an­ti­kan­ce­ro­ge­nih spo­je­va. Kod lju­di ko­ji ima­ju čir na že­lu­cu pre­po­ru­ču­je se da sva­ko­dnev­no pi­ju svež sok od ce­le­ra i da je­du nje­gov plod. Tre­ba­lo bi po­me­nu­ti i stu­di­ju gde su pa­ci­jen­ti sa oste­o­ar­tri­ti­som, oste­o­po­ro­zom ili gih­tom uzi­ma­li 34 mg eks­trak­ta ce­le­ra dva pu­ta dnev­no, a po­sle tri ne­de­lje kod jed­nog bro­ja is­pi­ta­ni­ka bol se sma­njio od 60 do 100 od­sto – do­da­la je dr Ste­fa­no­vić.

Svi oni ko­ji su ima­li pro­blem sa ma­lo­krv­no­šću, si­gur­no su ne­ka­da pro­ba­li ra­zna je­la ili sa­la­te gde je cve­kla glav­ni sa­sto­jak. Cve­kla po­ti­če iz se­ver­ne Afri­ke, a u po­čet­ku su se je­li sa­mo nje­ni li­sto­vi sve do tre­nut­ka ka­da sta­ri Ri­mlja­ni ni­su po­če­li da je­du i ko­ren cve­kle. Vr­lo je bo­ga­ta hran­lji­vim sa­stoj­ci­ma, mi­ne­ra­li­ma man­ga­nom, mag­ne­zi­ju­mom, gvo­žđem, ba­ka­rom, fos­fo­rom ka­li­ju­mom i vi­ta­mi­nom Ce. 

– Gvo­žđe iz cve­kle je moć­no sred­stvo za či­šće­nje or­ga­ni­zma od tok­si­na i iz­grad­nju kr­vi. Po­seb­no se pre­po­ru­ču­je trud­ni­ca­ma zbog vi­so­kog sa­dr­ža­ja fol­ne ki­se­li­ne. Vlak­na, ko­ja sa­dr­ži cve­kla, mo­gu da sma­nje ni­vo ho­le­ste­ro­la do 40 od­sto. Njen sok je zna­ča­jan jer sti­mu­li­še rad je­tre i žu­či i spre­ča­va za­tvor. Po­zna­to je ko­ri­šće­nje ove bilj­ke u spre­ča­va­nju po­ja­ve kar­ci­no­ma – na­gla­si­la je dr Ste­fa­no­vić.