četvrtak, 22.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 10.05.2017. u 21:01 Danijela Davidov-Kesar

Saveznici za dobro zdravlje

Ce­ler je ko­ri­stan kod upa­la mo­krać­nih pu­te­va, dok se cve­kla sa­ve­tu­je lju­di­ma ko­ji ima­ju pro­blem sa ma­lo­krv­no­šću
(Фото Пиксабеј)

Da hra­na mo­že bi­ti lek, po­zna­to je još od vre­me­na Hi­po­kra­ta, an­tič­kog grč­kog le­ka­ra i oca me­di­ci­ne.

Mo­de­ran na­čin ži­vo­ta uti­cao je na to da lju­di sve ma­nje je­du vo­će, a po­seb­no po­vr­će, što se od­ra­ža­va i na zdrav­stve­no sta­nje gra­đa­na.

Za­to le­ka­ri na sve na­či­ne po­ku­ša­va­ju da pri­vo­le lju­de da obi­la­ze pi­ja­ce i bi­ra­ju na­mir­ni­ce ko­je im mo­gu bi­ti do­bri sa­ve­zni­ci u odr­ža­va­nju vi­tal­no­sti.

Pre­ma re­či­ma dr Sla­vi­ce Ste­fa­no­vić, sva­ka na­mir­ni­ca ima svo­je le­ko­vi­to svoj­stvo, a či­nje­ni­ca je da lju­di hra­nu do­ži­vlja­va­ju kao ne­što bez če­ga se ne mo­že u odr­ža­va­nju pra­vil­ne funk­ci­je or­ga­na. Ne­ke od na­mir­ni­ca na ko­je bi po­seb­no tre­ba­lo obra­ti­ti pa­žnju su ce­ler i cve­kla. 

– Ce­ler je svi­ma po­zna­ta bilj­ka s po­seb­nim nu­tri­tiv­nim i le­ko­vi­tim svoj­stvi­ma. Po­znat je od dav­ni­na, čak su osta­ci li­šća pro­na­đe­ni u Tu­tan­ka­mo­no­voj grob­ni­ci. Da­nas se uglav­nom ko­ri­sti kao za­čin ili pri­log. Spa­da u ni­sko­ka­lo­rič­no po­vr­će sa sa­mo 16 ka­lo­ri­ja na 100 gra­ma, a sa­dr­ži vi­ta­mi­ne Be gru­pe, vi­ta­min Ce, vi­ta­min A, vi­ta­min E, mi­ne­ra­le, kal­ci­jum, na­tri­jum, ete­rič­na ulja. Po­seb­no bi tre­ba­lo is­tak­nu­ti vi­ta­min Ka ko­ji je bi­tan za zgru­ša­va­nje kr­vi, zdra­vlje ko­sti­ju i krv­nih su­do­va, kao i stva­ra­nje ener­gi­je – po­ja­šnja­va dr Ste­fa­no­vić.

Le­ko­vi­to de­lo­va­nje ce­le­ra naj­vi­še sa­dr­ži ko­ri­snih ma­te­ri­ja u si­ro­vom, sve­žem so­ku iz ko­re­na, li­sto­va i sta­blji­ke. Ko­ri­stan je kod upa­la mo­krać­nih pu­te­va i sti­mu­li­še rad bu­bre­ga. Na­ša sa­go­vor­ni­ca na­po­mi­nje da je u stu­di­ja­ma do­ka­za­no da sma­nju­je raz­mno­ža­va­nje bak­te­ri­ja i či­sti or­ga­ni­zam od tok­si­na, a do­bar je i za one ko­ji že­le da smr­ša­ju jer sma­nju­je po­tre­bu za pre­je­da­njem.

– Va­žan je i za­to što sni­ža­va krv­ni pri­ti­sak jer de­lu­je na opu­šta­nje krv­nih su­do­va, ali i na hor­mo­ne stre­sa jer kroz opu­šta­nje do­pri­no­si sni­ža­va­nju pri­ti­ska kod lju­di gde je pro­blem sa psi­hom uzrok sko­ka pri­ti­ska. Do­bar je i jer po­ma­že u bor­bi pro­tiv kan­ce­ra, zbog to­ga što sa­dr­ži 18 raz­li­či­tih gru­pa an­ti­kan­ce­ro­ge­nih spo­je­va. Kod lju­di ko­ji ima­ju čir na že­lu­cu pre­po­ru­ču­je se da sva­ko­dnev­no pi­ju svež sok od ce­le­ra i da je­du nje­gov plod. Tre­ba­lo bi po­me­nu­ti i stu­di­ju gde su pa­ci­jen­ti sa oste­o­ar­tri­ti­som, oste­o­po­ro­zom ili gih­tom uzi­ma­li 34 mg eks­trak­ta ce­le­ra dva pu­ta dnev­no, a po­sle tri ne­de­lje kod jed­nog bro­ja is­pi­ta­ni­ka bol se sma­njio od 60 do 100 od­sto – do­da­la je dr Ste­fa­no­vić.

Svi oni ko­ji su ima­li pro­blem sa ma­lo­krv­no­šću, si­gur­no su ne­ka­da pro­ba­li ra­zna je­la ili sa­la­te gde je cve­kla glav­ni sa­sto­jak. Cve­kla po­ti­če iz se­ver­ne Afri­ke, a u po­čet­ku su se je­li sa­mo nje­ni li­sto­vi sve do tre­nut­ka ka­da sta­ri Ri­mlja­ni ni­su po­če­li da je­du i ko­ren cve­kle. Vr­lo je bo­ga­ta hran­lji­vim sa­stoj­ci­ma, mi­ne­ra­li­ma man­ga­nom, mag­ne­zi­ju­mom, gvo­žđem, ba­ka­rom, fos­fo­rom ka­li­ju­mom i vi­ta­mi­nom Ce. 

– Gvo­žđe iz cve­kle je moć­no sred­stvo za či­šće­nje or­ga­ni­zma od tok­si­na i iz­grad­nju kr­vi. Po­seb­no se pre­po­ru­ču­je trud­ni­ca­ma zbog vi­so­kog sa­dr­ža­ja fol­ne ki­se­li­ne. Vlak­na, ko­ja sa­dr­ži cve­kla, mo­gu da sma­nje ni­vo ho­le­ste­ro­la do 40 od­sto. Njen sok je zna­ča­jan jer sti­mu­li­še rad je­tre i žu­či i spre­ča­va za­tvor. Po­zna­to je ko­ri­šće­nje ove bilj­ke u spre­ča­va­nju po­ja­ve kar­ci­no­ma – na­gla­si­la je dr Ste­fa­no­vić.

Komеntari0
f2541
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja