utorak, 26.09.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:44
Intervju: Bernar Anri Levi, filozof

Napad tortom za mene je fašizam

Autor: Ana Otaševićčetvrtak, 11.05.2017. u 22:00
(Фото Анђелко Васиљевић)

Sa Bernarom Anrijem Levijem, francuskim filozofom u beloj košulji, razgovaramo dan nakon što su ga gađali tortom u dvorani Kulturnog centra Beograda.

Nekoliko mladića iz publike je bučno protestovalo zbog Levijevog prisustva u Beogradu, gde je na poziv festivala Beldoks došao da predstavi dva dokumentarna filma o borbi Kurda u Iraku, „Pešmerga” i „Bitka za Mosul”.

U restoranu hotela Mažestik, gde je bio ugovoren intervju, Levi se pojavio u istom crnom odelu na kome su se videli tragovi „napada”. Ovo nije prvi put da mu je bačena torta u lice. Čak osam puta je bio meta belgijskog pisca, filmskog kritičara i satiričara Noela Godena i njegove družine, koji u njemu vide „otelotvorenje moći u svom svom užasu”. Levija su gađali u Belgiji, Nici, na filmskom festivalu u Kanu 1994. godine, na predstavljanju dokumentarnog filma „Bosna!”…

Na „atentate” tortom francuski intelektualac najčešće reaguje provalom besa, uz udarce i pretnje. U Beogradu se trudio da zadrži hladnokrvnost, iako se ipak nije uzdržao od komentara da je to dokaz da u Srbiji nema demokratije.

Šta vam je prolazilo kroz glavu nakon što su vas pogodili tortom?

Pomislio sam kako je ovaj mali incident verovatno slika onoga što moji srpski prijatelji već godinama preživljavaju.

Nazvali ste demonstrante „malim fašistima”. Ali niste nazvali fašistima one koji su to isto uradili u Kanu ili u Belgiji…

Uvek je za mene to fašizam. Napasti čoveka u lice, bilo u Kanu, u Belgiji ili Srbiji, to je fašizam.

Kada vam se slično desi u Kanu ili Briselu da li je to dokaz da u ovim zemljama nema demokratije?

Ne. Primer da nema demokratije, to jest da ima elemenata koji još nisu shvatili šta se desilo u Srbiji na kraju 20. veka, jeste slogan na transparentu koji je iza mene razvio aktivista.

Mislite na antiimperijalističke parole? To imamo i u Parizu i na drugim mestima…

Da, ali taj antiimperijalizam, bilo da je u Parizu ili u Srbiji, isti je. To je socijalizam budala.

Kada ste ste obraćali demonstrantima na trgu Majdan u Kijevu, govorili ste pred publikom u kojoj su bili i predstavnici fašističkih organizacija.

Ne, ne, govorio sam…. pred ljudima i ženama koji su unuci fašista.

Televizijske ekipe na Majdanu koje su snimale vaše obraćanje uhvatile su i pripadnike fašističkih grupa koji su nosili jasna obeležja…

Ne, ne. Znate, Majdan je bilo mesto potpune slobode, mogli ste da pišete na zidovima sve što ste hteli, da kažete šta želite, da kažete sve gluposti koje vam padnu na pamet. Bilo je fašističkih, antisemitskih gluposti koje nisam čuo. Ekstremna desnica sa Majdana na izborima je dobila neznatnu podršku. Grupa „Desni sektor” je dobio manje glasova nego ekstremna desnica u Francuskoj. Fašizam u Ukrajini u vreme Majdana je bio šest puta manje izražen nego u Francuskoj i Srbiji.

Demonstranti u Beogradu vam pripisuju da predstavljate interese najmoćnijeg vojnog saveza na svetu, NATO saveza.

Ja sam se 1999. stavio na stranu najslabijeg naroda u tom trenutku na svetu, srpskog naroda. Bio sam za oslobođenje srpskog naroda, za demokratiju u Srbiji.

Tako što se pozivali na bombardovanje…

Ne, pozivao sam na svrgavanje Miloševića. Rekao sam da je Milošević imao na savesti stotine hiljada mrtvih, da drži svoj narod pod jarmom, da je njegov režim apsolutno totalitaran. Rekao sam da treba upotrebiti sva sredstva da se pomogne srpskom narodu da se oslobodi.

Uključujući i bombardovanje…

Sva politička, diplomatska, humanitarna sredstva… U vreme rata u Bosni sam tajno došao u Srbiju da govorim studentima univerziteta koji su štrajkovali.

Bila sam tamo, u to vreme sam studirala na Filološkom fakultetu u Beogradu. Zar to nije bio pokušaj političke manipulacije studentskim pokretom?

Nije manipulacija, nije političko prisvajanje, jer je napokon doveo do pada Miloševića šest godina kasnije. Možda sam mu pomogao, možda sam privukao pažnju mog predsednika Miterana, Evrope, Amerike na to da Srbija nije zemlja koju čine nostalgičari za 30-im, već zemlja u kojoj je ogroman broj stanovnika, svakako omladina, na strani demokratije.

Često vam zameraju da ste uvek na strani onog dela Zapada koji je za intervencionizam, za menjanje režima koji im se ne sviđaju…

Ne, veliki deo života sam proveo na mestima koja nemaju veze sa Zapadom, u Bangladešu, Pakistanu, u afričkim zemljama, kraj civila od kojih je stotine hiljada masakrirano u zaboravljenim ratovima u Africi.

Govorimo o ratovima u Libiji, Siriji, Iraku…

To je druga stvar. Kažete da sam branio Zapad. Dešavalo mi se da branim Zapad kada mi se činilo da brani vrednosti koje su bolje od vrednosti diktatura, od nasilja i kršenja ljudskih prava. U Iraku sam bio protiv toga da se mešamo.

Danas pozivate na vojnu intervenciju u Iraku, u ime vojnih ciljeva Kurda koje podržavaju Sjedinjene Države…

Da, na strani Kurda. Radikalni islamisti su čitavom svetu, ne Zapadu, svetu objavili totalni rat – Iračanima, ženama u tom regionu, stanovnicima Mosula. Nažalost, nema izbora do suprotstaviti se i pobediti. Kada Hitler objavi rat Evropi šta treba da činimo? Da pognemo glavu ili da odgovorimo? Isto je danas sa Islamskom državom, uz sve ograde, situacija je podudarna.

Kada podržavate Kurde, podržavate takođe i njihovu borbu za kurdsku državu, dakle za novu državu – naciju.

Da, da…

Zar to nije bio slučaj i u Bosni…

Da, da…

To znači razbijanje multinacionalnih država poput Iraka danas, Jugoslavije u ono vreme?

Ja sam pragmatičan. Zalažem se za institucionalna rešenja koja omogućavaju da se ne vrši pokolj nad narodima. Kada pripadnost državi koja se urušava vodi do toga da je narod ugrožen, treba ga izvući odatle. Tako je i sa Kurdima. Kada ih pripadnost Iraku stavlja u opasnost, postoji samo jedno rešenje, da razumno, smireno osmislimo drugačiji institucionalni okvir koji će im omogućiti da budu van i unutar zemlje. Sa Bošnjacima je u ono vreme bila ista stvar. Kada se JNA pod komandom Miloševića, pod komandom bosanskih Srba, Karadžića i Mladića, okrenula protiv Sarajeva, nije bilo drugog rešenja...

U Sarajevu danas gotovo da nema Srba…

Ima manje Srba i manje Hrvata, nažalost, to znači da je bošnjački san okrnjen, ali nije mrtav, još uvek je živ. U Sarajevu treba podržati one koji su još uvek verni ovom snu.

Pripadnici radikalnih islamista koji su se u Bosni borili na strani Izetbegovića preteča su današnje Islamske države…

Nekoliko boraca…

Tačnije dve hiljade.

Šta?

Između dve i tri hiljade radikalnih islamista se prema procenama borilo u Bosni i Hercegovini za vreme građanskog rata.

To je mnogo, previše. Možete da pronađete sve tekstove koje sam pisao u to vreme. Za mene je to bila smrtna opasnost za Bosnu i nisam prestajao da na to ukazujem. Izetbegoviću na čast je što nije hteo da bude njihov talac. Do poslednjeg trenutka je tražio pomoć Zapada zato što nije želeo da ga oslobode islamisti.

Na video snimcima iz tog vremena vidi se kako sedi sa pripadnicima islamista iz raznih zemalja koji se bore u redovima njegove vojske. Znao je i prihvatio ih je…

Naravno da je znao da ima islamista. Možda vi imate video-snimke, ja znam istorijski kontekst. Do poslednje sekunde Izetbegović je govorio da želi da ga oslobodi Evropa čije vrednosti deli, ne Iran čije vrednosti ne ceni.

Znači lagao vas je?

Nije… Ceo svet je to znao. Sigurno mu se dešavalo da bude napolju, moguće je. Ali to nije bila većina boraca u Bosni. Kažete dve hiljade… treba proveriti. U svakom slučaju to je bila neznatna manjina boraca u Bosni.

Ne mislite li da vaše akcije u Libiji, u Iraku i na drugim mestima doprinose produbljivanju sukoba…

Ne, one smanjuju sukob. U Libiji, na primer, jasno je da je postojala pretnja od masovnog pokolja u Bengaziju. Bio sam među onima koji su doprineli da se spreči pokolj.

Situacija u Libiji je danas gora nego ikada, vlada potpuni haos…

Ne vlada potpuni haos. Šta to znači? Da li je situacija gora? Samo uporedite Libiju sa Sirijom. U Siriji može da se govori o potpunom haosu.

Situacija u Libiji je van kontrole. Sirija je posledica haosa koji je prethodno napravljen u Iraku, sa američkom intervencijom…

Na koji način?

Američka intervencija u Iraku je dovela do jačanja Islamske države.

Ali sve je počelo sa ratom koji je Bašar el Asad objavio svom narodu, Islamska država je stvorena tek dve godine kasnije.

Već je postojala u Iraku…

Islamska država? Ne. Islamska država je nastala od onih koje je Bašar el Asad pustio iz sirijskih zatvora.

Islamska država je nastajala u Iraku još od 2006. godine, od različitih islamističih grupa koje su se udružile sa Al Kaidom. Osnažila je u američkim zatvorima gde su joj se priključili i pripadnici Sadamove vojske koji su se radikalizovali…

Kakva je danas situacija u Siriji? Imate radikalizovane grupe koje se zovu Al nusra, Daeš, sa druge strane je Bašar el Asad, u sredini su Sirijci. Tu je haos, apsolutno varvarstvo. Sirijska populacija je u čeljustima ova dva monstruma.

Sugerisali ste Nikoli Sarkoziju da pokrene vojnu intervenciju u Libiji?

Da.

Tri godine ranije Gadafi je bio u zvaničnoj poseti Francuskoj, razvio je šator ispred Jelisejske palate. Šta se promenilo?

To treba pitati Sarkozija.


Komentari71
25291
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bora
Bravo za autorku! Inače, Levi je predmet sprdnje u francuskim intelektualnim krugovima. Forsira ga neoliberalni, korporativni lobi jer zastupa njihove interese.
Милош Мељанац
Бацање торте у лице је фашизам, а бацање више хиљада тона бомби на цивилне циљеве по Србији (укључујући и касетне и оне са осиромашеним уранијом и графитне) је огледало демократије.
Данко Б. Марин
Јадни комплексаш је мерило : чега?
Luka Novacki
Sebe naziva filozofom? Jeftine floskule i frizura prevazidjenog Holivuda. Trazi medijsku paznju. Ne bi me uznenadilo da se jednoga dana pojave priznanja ukljucenih u "operaciju torta" da je sve bilo namesteno po instrukcijama menadzera samoljubivog gospodina Levia.
Mladen
FAŠISTA! Toliko. I neko to treba javno i u lice da kaže.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja