Od našeg specijalnog izveštača
Venecija - Žiri 57. bijenala u Veneciji, međunarodne izložbe savremene umetnosti dodelio je Zlatnog lava za najbolji paviljon Nemačkoj, tačnije umetnici Ane Imhof za izložbu, odnosno performans pod nazivom „Faust”.
Već po redovima koji su se odmah prvog dana formirali ispred paviljona Nemačke moglo je se naslutiti da je reč o intrigantnoj postavci.
Pre svega, reč je o performansu što nije čest slučaj na paviljonskim predstavljanjima. Ispred glavnog ulaza žicom su ograđena dva dobermana u ulozi čuvara zgrade koji se prilično mirno igraju dok ih bijenalska publika fotografiše. Prostor paviljona takođe ima posebnu arhitektonsku strukturu. Pregrađen je na dva nivoa, zidove čine dupla stakla a pod takođe čini providno staklo. Iza stakala se odvijaju performansi, po dvoje ili troje umetnika koji su u odnosima nasilja, intime, u svakom slučaju odnosima koji potenciraju naglašavaju poziciju tela , njegovu moć i nemoć u hladnom staklenom prostoru koji asocira na izgled neke korporacije. Sve je vidljivo i svaki subjekt je pod kontrolom. I izvođači i posetioci. Dok se iz pozadine čuje vrisak, posetioci su zapravo suočeni sa doživljajem moći, nasilja, otpora, a cilj imitacije seksualnog čina nije uživanje nego biti vidljiv i viđen.
Ovaj koncept preisputuje položaj i tretman individue u snažnom korporativnom svetu , svetu gde svaki pojedinačni život diktira tržište, gde je novac mera svega i kao u Faustu „prodajemo nešto što ne postoji. Duša ne postoji, proizvodi finansijskog sektora ne postoje, ali sistem funkcioniše” navela je komesar paviljona Suzan Fefer.
Žiri u sastavu Manuel Boirja Vijel (Španija, predsednik) Frančeska Alfano Miljeti (Italija), Emi Čeng (Tajvan), Ntone Edjube (Kamerun), i Mark Godfri (Velika Britanija) u obrazloženju nagrade je istakao da je reč o „snažnoj instalaciji koja postavlja urgentna pitanja današnjice. Ona gura posmatrača u stanje uznemirenosti. Originalno arhitektonsko rešenje paviljona takođe precizno pozicionira objekte, slike, telo i zvuk“., navedeno je u obrazloženju nagrade.
Zlatnog lava za najboljeg umetnika dobio je takođe nemački umetnik Franc Erhard Valter (1939). On je u prostoru Arsenala izložio zidnu instalaciju koja je negde na pola puta između slike i skulpture. Reč je zapravo o velikim zidnim platnima, spuštenih poput pamučnih zavesa, a posetiocu je omogućena namerno zbunjujuća igra ulsaka odnosno nemogućnosti ulaska u ovu instalaciju, pri čemu nam autor namerno i ne daje uputstva kretanja. Po oceni žirija rad ovog umetnika simboliše način života i stalnog kretanja.
Srebrni lav za najboljeg mladog umetnika pripao je Hasanu Kanu iz za instalaciju „Kompozicija za javni park” a, specijalna nagrada za nacionalnu prezentaciju pripala je Sintiji Marsel iz Brazila. Dve specijalne nagrade dobili su Čarls Atlas (SAD) i Petrit Halilaj rođen na Kosovu, živi i radi između Bozole (Italija), Berlina i Prištine.
O nagrađenim i drugim radovima sa ovogodišnjeg venecijanskog bijenala biće više reči u Kulturnom dodatku naredne subote.
