petak, 10.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 13.05.2017. u 21:21 Miloš Lazić
O ZABORAVLjENOM PRIJATELjSTVU

Čudan neki narod

Zašto seoski dom zdravlja nosi naziv po predsedniku Društva za pomaganje srpske dece, ogranka američkog Crvenog krsta
(Фото: С. Савовић)

U centru Pranjana, malo ispod Čedove kafane, s leve strane druma, stoji stamena prizemna zgrada: po izgledu bi se reklo da je građena između dva rata. U njoj je seoska ambulanta, a kako ni ona ne može bezimena, to nad ulazom lepo piše „Dom zdravlja Džon Kingzburi”.

I to ćirilicom!

Ko je taj Džon i čime je zadužio žitelje pitomih obronaka Suvobora da po njemu nazivaju tako važne ustanove?

Pričaju meštani da je tokom Velikog rata ovuda tumarao predsednik Društva za pomaganje srpske dece, ogranka američkog Crvenog krsta, upravo mister Džon Kingzburi. Ko zna kako ga je narod primio, sigurno domaćinski, jer nikom se i nikad nije požalio. Dok je špartao okolnim selima opazio je da su seljaci zdravi kao dren, ali i da kada se neko, ipak, razboli, pa ako mu narodna medicina i ostale vradžbine ne pomognu, mora da prti put do Čačka. Zbog toga je, pre povratka u Ameriku, u sveščicu po kojoj je povazdan nešto žvrljao, pribeležio i ovo: „Zanela me lepota ovog mesta vodom, pogledom i romantikom tako da ću baš ovde po završetku rata podignuti ambulantu u znak sećanja na ovaj dragi saveznički narod, kao i radi ponovnog viđenja sa ljudima i lepotom ovog kraja”.

Obećano – ispunjeno! Preko mora su stigli dolari, planovi i oprema, taman da se započne, Miloš Prodanović i braća Mihajlo i Dragiša Bralić darivali su plac, a ostali kuluk, pa je već 1930. godine zgrada stavljena pod krov, da bi dogodine ambulanta svečano bila otvorena. Nažalost, ne zna se da li je Džon Kingzburi ispunio i drugi deo zaveta, da li je došao u Srbiju „radi ponovnog viđenja sa ljudima i lepotom ovoga kraja”, ali na Suvoboru nije zaboravljen.

Jer, samo desetak godina docnije, upravo sa improvizovanog aerodroma kraj Pranjana, na Galovića polju, započela je operacija „Helijard” (Operation Halyard). Uz pomoć Jugoslovenske vojske u otadžbini ustanovljen je vazdušni most, najveća akcija spasavanja američkih avijatičara koji su tokom Drugog svetskog rata oboreni nad okupiranim teritorijama širom Evrope!

U Pranjanima, ali i u okolnim selima – u Bogdancima, Koštunićima, Braićima, Brezni, Družetićima, Gojnoj Gori, Srezojevcima, Leušućima, Kamenici, Teočinu... – piloti su se družili s domaćinima plandujući, ali i pomažući im dok su čekali na evakuaciju i po nekoliko meseci, a neki su se, bogme, i podgojili! Po pričama meštana koji su docnije odlazili u SAD, a neki i ostajali onde, neki od tih pilota su na jarbole pred svojim kućama, uz američki, s ponosom i poštovanjem redovno kačili i naš, srpski barjak!

Iako se priča da je odatle put Barija odletelo čak sedamsto pilota, i to mahom Amerikanaca, vojna povest i spiskovi vele da ih je bilo tačno 520. Nekoliko ih je u međuvremenu dolazilo u Srbiju, pa su s generalom Jovanom Čekovićem i Udruženjem domaćina Srbije skovali plan da se onaj aerodrom obnovi, da bude rečit spomenik prijateljstvu i savezništvu, ali džaba. Jeste da je pored puta postavljena bronzana tabla da podseća, ali tu livadu je već kupio neki preduzimljiv čovek iz Gornjeg Milanovca kome nije mnogo stalo ni do avijacije, niti do uspomena... ili je samo ljut na negdašnje saveznike?

Jer, posle su oni nas bombardovali, a mi njih obarali s neba, ali to je već nešto drugo... mada smo se svi nadali srećnijem završetku. Ono, ko zna, valjda su im Albanci, a naročito balisti sa Kosova i Metohije, bili mnogo odaniji saveznici, kako gotovo dve decenije ponavlja mister Vilijam Voker, čuveni stručnjak za Balkan i Latinsku Ameriku ugledne američke agencije.

Komentari1
4f5a5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nebojsa Joveljic
Nije istina da je John A. Kingzbury tumarao tokom Velikog rata po Pranjanima. On je zadnje dvije godine rata proveo u Francuskoj, a u Srbiju je došao u službenu posjetu tek 1920. god. Ako je vjerovati fotografiji koja se nalazi na internetu, te iste godine je, a ne deset godina kasnije, napravljen “Zadružni dom zdravlja Džon Kingsburi” koji je tema ovog članka. Vrijedi spomenuti da je Kingzbury dugo godina bio sekretar Američko Jugoslovenskog Udruženja, u vrijeme dok je Mihajlo Pupin bio počasni predsjednik tog udruženja. Zbog svojih čestih posjeta zemljama Socijalističkog bloka i učešća u Svjetskim kongresima mira, u dubokoj starosti, 1956. morao je da se brani pred Komitetom za anti-američku djelatnost od optužbi da je agent komunizma. Umro je 1960. Definitivno se radi o vrlo naprednom i časnom čovjeku, tako da gradjani Pranjana trebaju biti ponosni da im Dom zdravlja nosi njegovo ime. Žalosno je da gradjani tog grada vrlo malo znaju o njemu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja