subota, 26.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 13.05.2017. u 22:00 Marina Vulićević
Dosije – sudbina srpskih lektorata u svetu

Na značajnim slavističkim katedrama bez srpskog jezika

Bili smo pod sankcijama, drugi su bili nametljivi i ofanzivni, pa su lektorati srpskog jezika postajali lektorati BHS (bosanskog/hrvatskog/srpskog) jezika, hrvatskog, crnogorskog, a srpski je ostajao na margini
Драган Стојановић

Srbija je 2000. godine na inostranim univerzitetima imala 47 lektorata za učenje srpskog jezika i književnosti, a sada ih ima dvadesetak. Nekada su naši lektori bili poznati pisci, od Kiša do Danojlića, a sada se lektori srpskog jezika bore za opstanak na ovoj poziciji.

Jedan od glavnih razloga za gašenje lektorata nalazi se u činjenici da se srpska država nikada nije sistemski pozabavila ovim problemom, kao i to što su se ministarstva prosvete i nauke i kulture i informisanja međusobno „žonglirala” odgovornošću i izdvajanjem novca iz budžeta za finansiranje lektorata.

Lektorat na stranom univerzitetu je najbolja promocija našeg jezika i naše kulture – prevode se dela naših pisaca, gostuju naši umetnici, jača kulturna saradnja, stvaraju se uslovi i za privrednu saradnju. Poređenja radi, Hrvatska ima oko 60 lektorata u svetu, a Slovenija više od 50.

Lektorati predstavljaju kulturne centre u pravom smislu te reči, a sada umesto srpskih lektorata u inostranstvu primat imaju oni za hrvatski i BHS jezik. Iako situacija izgleda beznadežno, neke skorije izjave ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića govore o tome da podržava ozbiljniji pristup ovom problemu.

Ministarstvo prosvete i nauke, bar do sada, nije odgovaralo na dopise lektora. Lektor u Katovicama Srđan Papić, koji je u više navrata pokretao razgovor o položaju svojih kolega i koji je ukazivao na to da je naše Ministarstvo prosvete i nauke očekivalo da Poljska poveća plate našim lektorima, dok u sopstvenoj zemlji finansira 60 lektorata, kaže da polako od svega odustaje…

– Lektorat nije u nadležnosti jednog ministarstva, mada je, mora se priznati najbliži Ministarstvu prosvete i nauke. Posredi je državni posao u pravom smislu te reči. Ipak, raduje da neki univerziteti pokazuju interesovanje za srpski jezik. U Kini imamo lektore u Pekingu i Harbinu, Kinezi pokazuju otvoren interes za otvaranje novih lektorata. Raduju i najave iz Ministarstva kulture i informisanja za rešenje ovih problema. Verujem da će posle ozbiljne stagnacije uslediti pomaci i da će srpski jezik naći svoje mesto i na slavističkoj mapi sveta. Srbija i Beograd će 2018. godini biti domaćini Svetskog kongresa slavista, prvi put u istoriji. Tada će u naš glavni grad doći više od hiljadu slavista iz celog sveta i to će biti dobra prilika da se osnaži ova priča, da ojačaju kontakti i da naši gosti, učesnici kongresa pokažu dodatan interes za srpski jezik, srpsku književnost i srpsku kulturu – kaže za naš list Veljko Brborić, šef Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Po njegovom mišljenju, nekada je srpskohrvatski jezik dobro „stajao” na svim slavističkim katedrama u celom svetu. Negde je bio studijska grupa, negde izborni (pomoćni) predmet.

– Međutim, od kraja osamdesetih polako opada interesovanje za slavistiku, negde je to rađeno i planski, de ne kažemo s lošim namerama... Posle je srpskohrvatski jezik „rastočen” na nacionalne jezike i tu je, po pravilu, srpski jezik loše prošao. Mi smo bili pod sankcijama, drugi su bili nametljivi i ofanzivni pa su lektorati srpskog jezika postajali lektorati BHS (bosanskog/hrvatskog/srpskog) jezika, hrvatskog, crnogorskog, a srpski je ostajao na margini. Tako smo danas na značajnim slavističkim katedrama bez srpskog jezika. Nemamo lektore tamo gde se bez njih bi smelo, skoro da ih nemamo u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Italiji, Španiji... Nekada je u Francuskoj srpskohrvatski izučavan na 11 univerziteta, srpski je danas sveden na dva univerziteta, pa i to sa nesigurnom budućnošću...

– Nemamo lektora u Petrogradu i mnogim važnim slavističkim centrima i značajnim kulturnim metropolama. Mala je uteha ako kažemo da se srpski jezik dobro drži u Bugarskoj, Rumuniji, Poljskoj i još ponegde. Danas u Ljubljani ima dosta Srba, ali tamo srpski jezik drži hrvatski lektor, mi u Sloveniji nemamo lektora, ali Slovenci u Beogradu imaju lektora za slovenački jezik. Nije tajna koliko je Srba u Sloveniji i Slovenaca u Beogradu – ističe još profesor Brborić.

Upravo je taj slovenački model organizacije lektorata koji odlično funkcioniše, gde su lektori dobro umreženi i opskrbljeni dovoljnim brojem knjiga, a sastaju se jednom godišnje o trošku svoje zemlje kako bi razmenili iskustva, posebno je istakla Rajna Dragićević, profesorka Katedre za srpski jezik na Filološkom fakultetu Beogradskog univerziteta, koja nam se javila sa Karlovog univerziteta u Pragu.

– Kao gostujući profesor, držala sam predavanja u Berlinu, Gracu, Mariboru, Vroclavu, Katovicama, Brnu i Pragu i na univerzitetima u svim ovim gradovima primetila sam da Slovenija više od svih zemalja našeg regiona vodi računa o svojim lektoratima. Ako nam je zaista stalo do lektorata, ne treba da smišljamo nove modele – dovoljno je da u potpunosti prekopiramo slovenački – kaže Rajna Dragićević.

Kako ona primećuje, dva su razloga zbog kojih se gase lektorati za srpski jezik širom sveta: prvi je nebriga naše zemlje o njima, a drugi je činjenica da se gasi interes studenata, a zatim i brojnih univerziteta, za humanističke nauke, uže – za jezike, i još uže – za slovenske jezike.

U sutrašnjem broju

Srpski se uči uz albanski i rumunski

Komentari14
0f513
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Д. Збиљић
Anи Danić: Ништа ја не бркам, госпођице, него Ви не схватате колико је писмо неодвојиво од језика и колико је баш српско (ћириличко писмо) врло битно за језик срба.
Драгољуб Збиљић
Српско језик, а српска ћирилица поготово, најпре су уништени у Србији и ту се највише уништавају преко српске лингвистике у инститцијнма. Како може да се (са)чувају језик и писмо који су нормирани беспримерно у свету. Наши лингвисти су нормрали српски језик у четири лика: српски језик на екавском, српски језик на ијекавском, српски језик наа ћирилици и српски језик на латиници. И сваки би други језик био тако уништен, а писмо затрто. У таквој трагичној ситуацији главни човек за нормирање језика Срба није србистичар, него италијаниста академик Иван Клајн који је ових дана потписао политичку Декларацију о заједничком језику без српског имена и без српског ћириличког писма. Тај председник Одбора за стандардизацију српског језика има тезу да је најбоље да је српски језик именован као "југословенски језик", а да се за једно писмо не изабере српска ћирилица, него хрватска абецеда. Сумануто. Али није крив Клајн. него непостојање нормалне србистике.
Ana Danić
Godpodine, brkate pojmove jezik i pismo. Da bi se o jeziku ragovaralo mora se imati precizna pojmovna aparatura.
Миле ТОМИЋ
Као професор универзитета у Констанци, Румунија, основао сам и водио 15 година у Руммунији прву Катедру за балканску филологију где се српски учио са новогрчким и бугарски са албанским. Годинама сам тражио и преко српске амбасаде у Букурешту, и преко Министарства наставе у Београду, имао сам и разговор у Политици на ту тему, свуда тражио лектора за српски језик. Пред моје пензионисање на 70 година, морали смо затворити катедру. Нико ми се од никуда није јављао. Лајао сам у ветар. Имали смо по 2 групе студената по 15 полазника који су још студирали један међународни језик или румунски језик и књижевност. Сви су лепо запослени, били су одлични студенти, али Србијанце то није интересовало. Многи су од њих и докторирали код мене из балканологије. Ја водио три норме а плаћали ми само једну пуних 15. Пред само пензионисање јавио ми се неки господин који је био лектор у Кини па жели радно место за своју супругу, место у енглеској школие за свог сина и све тако.Срдачно, и никад више.
Јована Катић
Како је то могуће?! У Бугарској раде лектори за 200 евра месечно, бар би неко од њих прешао тамо... Вероватно нико није ни чуо за то. Управе факултета понекад и блокирају те позиве.
Перица
Срамота! Не неговање српске културе и његово брисање ИЗНУТРА је највећи криминал.
Raca Milosavljevic
... prosto je tragikomicno da od 2000-te na ovamo sva elita koja je kao prvu Boziju zapovest izgovarala ime Milosevica kao krivca za sva zla ovoga sveta toliko pedantno radi na urusavanju i brisanju Srpskog identiteta,naravno svaki govor pocinju da ce svom snagom boriti se za dobro Srpske drzave ... od sve te nesebicne ljubavi i zrtve ostaje pustos u drzavi i debeli kontoi na privatnim racunima ...narodu ostaju krediti,kojih je svakim danom sve vise ...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja