sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55
Dosije – sudbina srpskih lektorata u svetu

Na značajnim slavističkim katedrama bez srpskog jezika

Bili smo pod sankcijama, drugi su bili nametljivi i ofanzivni, pa su lektorati srpskog jezika postajali lektorati BHS (bosanskog/hrvatskog/srpskog) jezika, hrvatskog, crnogorskog, a srpski je ostajao na margini
Autor: Marina Vulićevićsubota, 13.05.2017. u 22:00
Драган Стојановић

Srbija je 2000. godine na inostranim univerzitetima imala 47 lektorata za učenje srpskog jezika i književnosti, a sada ih ima dvadesetak. Nekada su naši lektori bili poznati pisci, od Kiša do Danojlića, a sada se lektori srpskog jezika bore za opstanak na ovoj poziciji.

Jedan od glavnih razloga za gašenje lektorata nalazi se u činjenici da se srpska država nikada nije sistemski pozabavila ovim problemom, kao i to što su se ministarstva prosvete i nauke i kulture i informisanja međusobno „žonglirala” odgovornošću i izdvajanjem novca iz budžeta za finansiranje lektorata.

Lektorat na stranom univerzitetu je najbolja promocija našeg jezika i naše kulture – prevode se dela naših pisaca, gostuju naši umetnici, jača kulturna saradnja, stvaraju se uslovi i za privrednu saradnju. Poređenja radi, Hrvatska ima oko 60 lektorata u svetu, a Slovenija više od 50.

Lektorati predstavljaju kulturne centre u pravom smislu te reči, a sada umesto srpskih lektorata u inostranstvu primat imaju oni za hrvatski i BHS jezik. Iako situacija izgleda beznadežno, neke skorije izjave ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića govore o tome da podržava ozbiljniji pristup ovom problemu.

Ministarstvo prosvete i nauke, bar do sada, nije odgovaralo na dopise lektora. Lektor u Katovicama Srđan Papić, koji je u više navrata pokretao razgovor o položaju svojih kolega i koji je ukazivao na to da je naše Ministarstvo prosvete i nauke očekivalo da Poljska poveća plate našim lektorima, dok u sopstvenoj zemlji finansira 60 lektorata, kaže da polako od svega odustaje…

– Lektorat nije u nadležnosti jednog ministarstva, mada je, mora se priznati najbliži Ministarstvu prosvete i nauke. Posredi je državni posao u pravom smislu te reči. Ipak, raduje da neki univerziteti pokazuju interesovanje za srpski jezik. U Kini imamo lektore u Pekingu i Harbinu, Kinezi pokazuju otvoren interes za otvaranje novih lektorata. Raduju i najave iz Ministarstva kulture i informisanja za rešenje ovih problema. Verujem da će posle ozbiljne stagnacije uslediti pomaci i da će srpski jezik naći svoje mesto i na slavističkoj mapi sveta. Srbija i Beograd će 2018. godini biti domaćini Svetskog kongresa slavista, prvi put u istoriji. Tada će u naš glavni grad doći više od hiljadu slavista iz celog sveta i to će biti dobra prilika da se osnaži ova priča, da ojačaju kontakti i da naši gosti, učesnici kongresa pokažu dodatan interes za srpski jezik, srpsku književnost i srpsku kulturu – kaže za naš list Veljko Brborić, šef Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Po njegovom mišljenju, nekada je srpskohrvatski jezik dobro „stajao” na svim slavističkim katedrama u celom svetu. Negde je bio studijska grupa, negde izborni (pomoćni) predmet.

– Međutim, od kraja osamdesetih polako opada interesovanje za slavistiku, negde je to rađeno i planski, de ne kažemo s lošim namerama... Posle je srpskohrvatski jezik „rastočen” na nacionalne jezike i tu je, po pravilu, srpski jezik loše prošao. Mi smo bili pod sankcijama, drugi su bili nametljivi i ofanzivni pa su lektorati srpskog jezika postajali lektorati BHS (bosanskog/hrvatskog/srpskog) jezika, hrvatskog, crnogorskog, a srpski je ostajao na margini. Tako smo danas na značajnim slavističkim katedrama bez srpskog jezika. Nemamo lektore tamo gde se bez njih bi smelo, skoro da ih nemamo u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Italiji, Španiji... Nekada je u Francuskoj srpskohrvatski izučavan na 11 univerziteta, srpski je danas sveden na dva univerziteta, pa i to sa nesigurnom budućnošću...

– Nemamo lektora u Petrogradu i mnogim važnim slavističkim centrima i značajnim kulturnim metropolama. Mala je uteha ako kažemo da se srpski jezik dobro drži u Bugarskoj, Rumuniji, Poljskoj i još ponegde. Danas u Ljubljani ima dosta Srba, ali tamo srpski jezik drži hrvatski lektor, mi u Sloveniji nemamo lektora, ali Slovenci u Beogradu imaju lektora za slovenački jezik. Nije tajna koliko je Srba u Sloveniji i Slovenaca u Beogradu – ističe još profesor Brborić.

Upravo je taj slovenački model organizacije lektorata koji odlično funkcioniše, gde su lektori dobro umreženi i opskrbljeni dovoljnim brojem knjiga, a sastaju se jednom godišnje o trošku svoje zemlje kako bi razmenili iskustva, posebno je istakla Rajna Dragićević, profesorka Katedre za srpski jezik na Filološkom fakultetu Beogradskog univerziteta, koja nam se javila sa Karlovog univerziteta u Pragu.

– Kao gostujući profesor, držala sam predavanja u Berlinu, Gracu, Mariboru, Vroclavu, Katovicama, Brnu i Pragu i na univerzitetima u svim ovim gradovima primetila sam da Slovenija više od svih zemalja našeg regiona vodi računa o svojim lektoratima. Ako nam je zaista stalo do lektorata, ne treba da smišljamo nove modele – dovoljno je da u potpunosti prekopiramo slovenački – kaže Rajna Dragićević.

Kako ona primećuje, dva su razloga zbog kojih se gase lektorati za srpski jezik širom sveta: prvi je nebriga naše zemlje o njima, a drugi je činjenica da se gasi interes studenata, a zatim i brojnih univerziteta, za humanističke nauke, uže – za jezike, i još uže – za slovenske jezike.

U sutrašnjem broju

Srpski se uči uz albanski i rumunski


Komentari14
ae816
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Д. Збиљић
Anи Danić: Ништа ја не бркам, госпођице, него Ви не схватате колико је писмо неодвојиво од језика и колико је баш српско (ћириличко писмо) врло битно за језик срба.
Драгољуб Збиљић
Српско језик, а српска ћирилица поготово, најпре су уништени у Србији и ту се највише уништавају преко српске лингвистике у инститцијнма. Како може да се (са)чувају језик и писмо који су нормирани беспримерно у свету. Наши лингвисти су нормрали српски језик у четири лика: српски језик на екавском, српски језик на ијекавском, српски језик наа ћирилици и српски језик на латиници. И сваки би други језик био тако уништен, а писмо затрто. У таквој трагичној ситуацији главни човек за нормирање језика Срба није србистичар, него италијаниста академик Иван Клајн који је ових дана потписао политичку Декларацију о заједничком језику без српског имена и без српског ћириличког писма. Тај председник Одбора за стандардизацију српског језика има тезу да је најбоље да је српски језик именован као "југословенски језик", а да се за једно писмо не изабере српска ћирилица, него хрватска абецеда. Сумануто. Али није крив Клајн. него непостојање нормалне србистике.
Ana Danić
Godpodine, brkate pojmove jezik i pismo. Da bi se o jeziku ragovaralo mora se imati precizna pojmovna aparatura.
Preporučujem 3
Миле ТОМИЋ
Као професор универзитета у Констанци, Румунија, основао сам и водио 15 година у Руммунији прву Катедру за балканску филологију где се српски учио са новогрчким и бугарски са албанским. Годинама сам тражио и преко српске амбасаде у Букурешту, и преко Министарства наставе у Београду, имао сам и разговор у Политици на ту тему, свуда тражио лектора за српски језик. Пред моје пензионисање на 70 година, морали смо затворити катедру. Нико ми се од никуда није јављао. Лајао сам у ветар. Имали смо по 2 групе студената по 15 полазника који су још студирали један међународни језик или румунски језик и књижевност. Сви су лепо запослени, били су одлични студенти, али Србијанце то није интересовало. Многи су од њих и докторирали код мене из балканологије. Ја водио три норме а плаћали ми само једну пуних 15. Пред само пензионисање јавио ми се неки господин који је био лектор у Кини па жели радно место за своју супругу, место у енглеској школие за свог сина и све тако.Срдачно, и никад више.
Јована Катић
Како је то могуће?! У Бугарској раде лектори за 200 евра месечно, бар би неко од њих прешао тамо... Вероватно нико није ни чуо за то. Управе факултета понекад и блокирају те позиве.
Preporučujem 0
Перица
Срамота! Не неговање српске културе и његово брисање ИЗНУТРА је највећи криминал.
Raca Milosavljevic
... prosto je tragikomicno da od 2000-te na ovamo sva elita koja je kao prvu Boziju zapovest izgovarala ime Milosevica kao krivca za sva zla ovoga sveta toliko pedantno radi na urusavanju i brisanju Srpskog identiteta,naravno svaki govor pocinju da ce svom snagom boriti se za dobro Srpske drzave ... od sve te nesebicne ljubavi i zrtve ostaje pustos u drzavi i debeli kontoi na privatnim racunima ...narodu ostaju krediti,kojih je svakim danom sve vise ...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja