sreda, 19.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:30
70. KAN

Početnička noćna mora

Razočaravajući „Ismaelovi duhovi” Arnoa Deplešena, izbeglički aktivizam Vanese Redgrejv, festivalsko obezbeđenje pojačano antidron sistemima i poluatomatskim oružjem
Autor: Dubravka Lakićsreda, 17.05.2017. u 19:20
Марион Котијар и Шарлот Гејнсбур у филму отварања „Исмаелови духови” (Фото: Кански фестивал)

Kan – U Kanu je osvanuo lep i sunčan dan i ptičice cvrkuću. Tačnije, odomaćeni galebovi kriče i larmaju nadjačavajući zvuke pneumatskih čekića kojima zakivaju čuveni crveni tepih duž stepeništa koje vodi do ulaza u veliki Teatar Limijer. Ili do toliko željenog zvezdanog filmskog neba. Jubilarni festival počinje za koji sat, a novinarima i filmskim profesionalcima radni dan odavno je već počeo.

Privilegija je videti film otvaranja satima pre zvanica 70. Kanskog festivala.

I otuda znam da se oni večeras uz film neće baš naročito provesti. Francuski film odabran za svečano otvaranje – „Ismaelovi duhovi” Arnoa Deplešena, najblaže rečeno je razočaravajući. Početnička noćna mora 70. Kana. I to ne samo zato što ovo i jeste film o noćnim morama glavnog junaka – filmskog reditelja koji piše scenario za svoj novi film mešajući san i javu (Matje Amalrik), tugujući za izgubljenom ženom koja se vraća iz mrtvih (Marion Kotijar), u trenutku kada se u njegovom životu pojavljuje nova ljubav (Šarlot Gejnsbur), već i zato što ovo mistifikatorsko Deplešenovo delo vrlo brzo postaje i noćna mora gledaoca, nekako postiđenog što ovo uopšte gleda.

Iako se delimično uklapa u taj neki novi trend francuskog spiritualističkog filma (setite se nedavnih filmova Olivijea Asajasa), Deplešenov film ima neki mali iskorak bliskiji stvarnosti. Takav se utisak stiče uglavnom zahvaljujući punokrvnoj ovozemaljskoj glumi Matjea Amalrika, Marion Kotijar i Šarlot Gejnsbur koje je uvek milina gledati na filmskom platnu. Amalrika i ispred i iza kamere, jer se već duže bavi i režijom, a usput rečeno, sa njegovim novim rediteljskim filmom „Barbara” svečano će biti otvoren i drugi kanski takmičarski program – „Izvestan pogled”. Ovom vodećem trojcu na crvenom tepihu baš kao i u samom filmu pridružuje se i Džesika Alba. Tjeri Fremo je tako obezbedio dovoljan broj francuskih zvezda za svečani početak proslave sedamdesetog rođendana velikog francuskog ponosa – Kanskog filmskog festivala.

Među zvanicama je i legendarna britanska glumica i politička aktivistkinja Vanesa Redgrejv, koja u 80. godini debituje kao reditelj dugometražnog dokumentarnog filma „More tuge”, posvećenog izbeglicama. Tačnije, odnosu Velike Britanije prema izbeglicama u najvećoj kriznoj situaciji od Drugog svetskog rata i aktivnostima lorda Alfreda Alfa Dabsa u borbi za donošenje amandmana u Dablinskom sporazumu s kojim bi se obezbedilo otvaranje vrata ove zemlje za dolazak napuštene dece-izbeglica koja su donedavno boravila u kampu „Džungla” u Kaleu.

Redgrejeva u ovom tematski, ali ne i rediteljski, značajnom filmu istražuje izbegličke sudbine od godina pre Drugog svetskog rata (kada je i lord Dabs kao šestogodišnjak, bežeći od nacista u Čehoslovačkoj, stigao u Englesku), pa do danas, ukomponovavši i arhivske snimke govora Elenor Ruzvelt u Ujedinjenim nacijama povodom Deklaracije o ljudskim pravima. Jednakim za sve ljude i sve nacije. Film svedoči i o Vanesinom i Dabsovom boravku u Kaleu, o rezultatima njihove zajedničke akcije, o ostrvskim medijima koji kontinuirano pišu i govore užasne stvari protiv izbeglica čineći tako da se brojka od jednog procenta primljenih, od oko 65 miliona ljudi dislociranih iz svojih domova, ne mrda sa mrtve tačke. Vanesinom aktivizmu na ovu temu u filmu se kao učesnici pridružuju i njene kolege glumci, među kojima je i Ema Tompson...

 Treći film viđen u prvom novinarskom radnom danu jeste „Nevoljeni” ruskog reditelja i višestrukog kanskog povratnika i slavodobitnika Andreja Zvjaginceva. Porodična drama o razvedenoj ženi i napuštenom detetu, o kojem će biti više reči u sutrašnjem nastavku kanske filmske razglednice.

Ovom prilikom možda nije zgoreg pomenuti da su ove godine na najveći stepen podignute festivalske mere bezbednosti. Postavljeni su skeneri na svim ulazima u festivalske dvorane, posle čega na red dolazi i ručni pretres. Opštinske vlasti su obelodanile da mere bezbednosti podrazumevaju i antidron sisteme za sprečavanje terorističkih napada, kao i naoružavanje lokalnih policajaca 9-milimetarskim poluatomatskim pištoljima sa 17 metaka u kolutu. Svi hoteli imaju posebna obezbeđenja, prilazi morem, baš kao i svaka od mnoštva u luci ukotvljenih luksuznih jahti su pod budnim okom policije s mora, kopna i vazduha. Duž Kroazete su postavljene i rampe za sprečavanje prolaska kamiona. Iskustvo iz Nice, uz ona pariska iskustva, kažu, zabrinulo je, ali i opametilo Kan. Svi tvrde da smo ovde apsolutno bezbedni.


Komentari0
272b1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja