četvrtak, 04.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 18.05.2017. u 11:11

Kako srušiti stereotipe o Srbima kao lošim momcima

Srbija treba da brine o uređenju sopstvenog društva i elitama koje je predstavljaju u svetu, pa će onda i inostrani mediji da je izvedu iz stereotipa „kavgadžije, prznice i krivca za sve loše na Balkanu”, kažu istoričari Milan Protić i Čedomir Antić
Милан Протић и Чедомир Антић (фото Танјуг)

Srbi su već tri decenije taoci stereotipa o „lošim momcima”, na koji nas je nedavno podsetio Bernar Anri Levi, uprkos činjenici da je mnogo razloga da u svetu vide i naše „lepo lice”, a sagovornici Tanjuga, istoričari Milan St. Protić i Čedomir Antić, smatraju da će biti potrebno još dosta vremena, „kulturne politike” i strpljenja da izađemo iz toga.

Srbija, pre svega, treba da brine o uređenju sopstvenog društva i elitama koje je predstavljaju u svetu, pa će onda i inostrani mediji da je izvedu iz stereotipa „kavgadžije, prznice i krivca za sve loše na Balkanu”, saglasni su Protić i Antić.

Zasad, svetski mediji su, posle incidenta na Beldoks festivalu, kada je Levi pogođen tortom, požurili da Srbiju ponovo smeste u okvir „politički trusne periferije Evrope”, u kojoj ne postoje politička kultura, elementarno vaspitanje, disciplina i red.

Na stranu što je Levi dobio tortu u glavu kao reagovanje na dokumentarac u kojem su Srbi opet jedini krivci za užase devedesetih, ali taj se stereotip ponavlja već gotovo trideset godina.

A u tih se gotovo trideset godina mnogo toga dogodilo, mnogo je puta Srbija odreagovala uzdržano na takve ocene, trudeći se istovremeno da, ne odbacujući sopstvenu krivicu za stradanja i nevolju nanetu drugima, pokaže i predstavi i svoje evropsko, ljudsko, uređeno lice.

Istoričar i diplomata Protić ocenjuje da smo se u te tri decenije kao društvo kretali u potpunim ekstremima, od „zarđalih kašika” do neukusne snishodljivosti prema velikim silama.

„Nikako da pronađemo meru ponašanja u odnosu na spoljašnju sredinu. To je posledica nedovoljne učtivosti, znanja, vaspitanja i samopouzdanja ljudi koji nas predstavljaju”, uveren je Protić.

Podseća, naime, da je Srbija loš imidž stekla devedesetih godina prošlog veka u Miloševićevo vreme, kao i da mediji prosto obožavaju stereotipe.

Jednim delom smo, kaže, sami krivi za to što smo „rđavi”, ali „doprinosi” i površna i jednodimenzionalna slika svetskih medija.

U slučaju Levija, dodaje, reagovali smo pokazujući očaj i iskompleksiranost jedne sredine, uprkos činjenici da o njemu ni dobar deo Francuske ne misli dobro, jer je mnogo puta pokazao da nema ni uverenja, ni intelektualnu dubinu.

„On jednostavno ne zaslužuje da se mi njime bavimo”, smatra Protić, ali primećuje da ga je upravo to što je u Beogradu dobio tortu u glavu učinilo pobednikom u većini stranih medija, a mi smo se, dodaje, još jedanput pokazali kao gubitnici.

Proći će i Levi i torta i sve to... ali se još jednom potvrdilo da reagujemo impulsivno, nepromišljeno, agresivno, komentariše Protić i kaže da se tako još jednom potvrdila stara istina da što jedna štetočina uništi - posle sto pametnih ljudi ne može da popravi.

„Loša slika Srba i Srbije u svetu ne može da se promeni preko noći, iako je stvorena preko noći. Nama je potrebna sistematska akcija pristojnog ponašanja pogotovu onih ljudi koji su na glavnoj sceni u raznim profesijama i poslovima kojima se bave. Srbija mora pre svega da se brine o uređenju sopstvenog društva i elitama koje je predstavljaju u svetu, pa će onda i inostrani mediji da je izvedu iz stereotipa 'kavgadžije, prznice i krivca' za sve loše na Balkanu”, napomenuo je Protić.

Za istoričara je Čedomira Antića veoma bitna odrednica ta da u trci za približavanje Srbiji razvijenom svetu, svi ljudi koji se bave prosvetom, modernizacijom i uređenjem društva nisu saveznici predstavnika velikih sila, što objašnjava razlikom u odnosu elita u Francuskoj Engleskoj prema Nemačkoj nakon perioda vlasti fašista i istih tih elita prema Srbiji posle Miloševića.

„Suština razlike je u percepciji Nemaca kao naroda kulture, Getea, prijatelja, a Srbije i Srba u potpuno drugačijem konceptu”, objašnjava Antić.

Za Nemce, objašnjava, važi dogma „da su oni doživeli jedan incident i da je holokaust posledica patologije grupe kriminalnih pojedinaca”.

Uz to, insistira se, kako kaže, na dobrim stranama tradicije nemačkog naroda, kao što su filozofija ili umetnost, marljivost, ekonomija...

„A da li ste čuli da se igde i ikad na zapadu insistira na dobrim tradicijama srpskog naroda”, pita Antić i dodaje: „Možda su Zoran Đinđić i Dimitrije Davidović uz Broza izuzeci”.

Moramo, zato, napominje, da se suočimo sa tom percepcijom.

„Srbija mora pre svega da se brine o uređenju sopstvenog društva i elitama koje je predstavljaju u svetu”, odlučan je Antić.

Protić nudi sličan recept - strpljenje i vaspitanje onih koji nas predstavljaju, zbog čega i smatra da kada nam neko iz belog sveta dođe u posetu, poput Levija, trebalo bi da imamo malo više takta, malo više dostojanstva, bez obzira šta nam ti stranci govorili.

„Francuzi imaju izreku 'Ton je taj koji čini muziku'. Stvari mogu da se kažu na različite načine i onaj ko ume da razgovara, uspeće da i najtežu i najneprijatniju stvar kaže na najcivilizovaniji način”, primećuje Protić.

Antić, međutim, akciju neoskojevaca vidi kao dokaz da smo mi deo modernog sveta.

„Levija gađaju od 1986. godine. Što bi rekao jedan naš TV voditelj: to je sada već tradicionalno 'tortiranje'. Levi se nije iznenadio kada ga je torta strefila”, primetio je Antić, ali i dodao da je u tome nezgodno „što je kod nas, zahvaljujući političkim centrima u Briselu ili Vašintonu, nestala desnica, makar ona bila i građanska ili okrenuta centru”.

To je jedan problem, a drugi je, dodaje, što levica, koja se kod nas javlja, nije utemeljena na radništvu ili seljaštvu, već na nekim potpuno netačnim percepcijama naše prošlosti i tradicije.

„Naša anarhistička levica negira parlamentarnu demokratiju za razliku od levice na zapadu. Za našu levicu je prihvatljivo da ne budete trpeljivi prema tuđem mišljenju”, kazao je Antić.

Kad je o Leviju reč, Antić ga vidi kao kontroverznu ličnost koja se ogrešila o Srbiju i Srbe.

Slaže se, međutim, s Protićem da kad neko dođe u našu zemlju, država mora da mu garantuje ista prava, jer, kako objašnjava, naši su odnosi sa zapadom mnogo složeniji nego unutrašnji odnosi u Francuskoj.

„Mi moramo da gledamo svoje poslove i da kreiramo našu politiku i da štitimo ekonomska i svaka druga prava našeg naroda izvan Srbije”, poručuje Antić.

A u slučaju Levija, kako kaže, kod nas je sa zakašnjenjem došao jedan „isluženi intelektualac čiji su stavovi doživeli inflaciju i sada mi njemu moramo da se izvinjavamo što nam je oteto Kosovo i Metohija i što je naš narod proteran iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, što je obespravljen u Crnoj Gori i što smo van svakog pravnog okvira i povelje Ujedinjenih Nacija bombardovani 1999. godine”.

Sve nas to, smatra, uvodi u situaciju da trčimo za kulturom Zapada, a za Srbiju, kaže, to predstavlja trčanje za sopstvenom senkom.

„To je ona situacija koju je jedan od funkcionera Liberalno-demokratske partije definisao kao 'Srbija mora da se menja makar nestala'. Nama je potrebna kulturna dekontaminacija. Mi se nismo uklopili sa zapadom kada je bio u najvećoj euforiji posle Srednjeg veka, u periodu kada je Carska Rusija pod Romanovima bila u velikim problemima. Zapad u takvoj euforiji neće biti narednih nekoliko stotina godina. Čak i da smo se tada uklopili, ostali bismo evropska parija i kao narod moramo sa tim da se suočimo”, zaključio je Antić. (Tanjug)

Komеntari37
991e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Neša
Stereotipi o Srbima su konstrukcija njihovih protivnika. Srbi su dežurni negativci. Mišljenjem dobrog dela sveta upravljaju oni koji su npr. Miloševića od "Faktora mira i stabilnosti na Balkanu" preko noći pretvorili u "Balkanskog kasapina". Samo oni mogu da "sruše" stereotipe o Srbima koje sami stvaraju po potrebi.
Siniša
Mi i jesmo losi momci jer se nemoralno ponasamo. Poslednji primer je to sto jedini u Evropi nismo osudili rusku okupaciju Ukrajine sa objasnjenjem da imamo ekonomske interese i da nas veze prijateljstvo sa Rusijom. Danas kada ni jedan drzavnik ne ide u Moskvu nasi se utrkuju ko ce vise pa su Vucic i tNikolic vise puta bili tamo nego svi srpski politicari u poslednjih pedeset godina zajedno.Kada su nama uveli sankcije zbog agresije na Hrvatsku Rusi su normalno glasali za kao i ceo svet. Znaci da nije stvar u prijateljstvu nego u moralu koga mi ocigledno nemamo.
Јован К.
Прилишно сте неинформисани, или тенденциозни. Русија није окупирала Украјину, нити неки њен део. Чињеница је да нас са Русијом веже историјско пријатељство. У Москву одлазе државници и Путин посећује друге земље. Ми носмо извршили агресију на Хрватску. Управо због морала одржавамо пријатељство са Русијом.
Сима
”Mi i jesmo losi momci jer se nemoralno ponasamo. Poslednji primer je to sto jedini u Evropi nismo osudili rusku okupaciju Ukrajine” Некоме је ”неморално”, а поштеном човеку морално.
savremenik
na zapadu zabranjuju ulazak u zemlje izuzetno cestitim ljudima koji imaju svoje misljenje i sluze se onom nasom:"ni po babu ni po stricevima...",a mi pustolove i sarkasticne nakarade ugoscavamo i titramo im m...! vidio sam ocima svojim na zapadu,ako spomenes nas jezik kako ga je nazivao vuk karadzic,oni koriste samo drugi dio naziva...?pa imamo mi "levija" i u nasim sredinama u yugi pa i njima titramoooo...?ja se sjetih one cuvene iz gorskog vijenca:"otpisi mu na ferman vladiko i cuvaj mu obraz ka on tebi..."nama jedino preostaje,a to se vec nazire,da odaberemo prave prijatelje za saveznike a da se prema dugima ponasamo "trgovacki",kao i svi drugi-manje vise!!!
Игор Г.
Srbi su samo protiv onoga ko bi hteo da ih makar malo opameti, a oduševljeno kliču svakome ko ih još više zaglupljuje, unazađuje i unesrećuje. Žalosno je što su Srbi u civilizacijskom i kulturnom pogledu ostali na nivou na kome su bili pre sto godina. Oni nisu u sukobu sa svetom, već sa samima sobom. Srbin bolesna zadribanda i Srbenda po profesiji. Takvi su izdali i osramotili srpski narod.
aleksandar
E vala MiloseNS iskovao si biser. "Ne moze svako da nam soli pamet, pa cak i ako je u pravu." To skoro da je bolje od onog legendarnog "Ako ne umemo da radimo, umemo da se bijemo". Masala.
MilosNS
Zavisi ko i sa kakvim ciljem. Ne moze svako da nam soli pamet, pa cak i ako je u pravu.
nikola andric
Nijedan inteligentan zurnalista ili politicar nece kritikovati narod . Iskazi o Srbima imaju logicku formu univerzalnog iskaza: ''svi Srbi su A&B''. Taj iskaz nije (logicki) istinit ako postoji samo jedan Srbin koji nema osobine A&B. Osim toga takav iskaz pretpostavlja poznavanje svakog Srbina licno kako bi takav iskaz mogao biti verodostojan. To je naravno nemoguce. Stampa koja se krivi za takve ''sterotipove'' uglavnom misli na srpsku vladu i politicare koji se smatraju odgovornim za ''srpske greske''. Da ta stampa utice na ''obicne gradjane'' koji nisu dovoljno i objektivno obavesteni je druga stvar. Pogledajte sami sta Srbi tvrde o ''svim Hrvatima'' pa ce van slika ''stereotipa'' biti jasnija . Ja licno poznajem tri Hrvata koji su sva tri primerne osobe. Kako onda mogu ja da bilo sta tvrdim o svim Hrvatima?
Мирослав Јовановић
Хрвати су генерално примјерније особе од Срба - док је свјетло у балканској крчми упаљено. Проблем настаје кад се свјетло угаси, а њихови ножеви одмах почну да сијевају. Узмите 1914, 1941 или 1991. за примјер.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja