subota, 23.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:09
INTERVJU: ANA KUZMINA, zamenica direktora u „Jandeksu”

Balkan između „Amazona” i „Alibabe”

Ovaj region je neiskorišćeno tržište za elektronsko poslovanje pa je zato primamljiv digitalnim gigantima i sa istoka i sa zapada
Autor: Dragan Vukotićčetvrtak, 18.05.2017. u 20:20
(Фото Д. Вукотић)

Beograd je ovih dana domaćin prestižne konferencije „xCEEd” o digitalnom poslovanju, koja se prvi put održava u nekoj od zemalja centralne i istočne Evrope.

Kako objašnjavaju organizatori, konferencija je namenjena društvu i pojedincima koji su krenuli putem digitalne transformacije, a o značaju događaja u svetu iz ove oblasti najbolje govori spisak učesnika.

Između ostalih tu su vodeći ljudi iz giganata digitalnog poslovanja na globalnom nivou poput kineskog „Ali ekspresa” i ruskog „Jandeksa”, kao i predstavnici britanskih banaka koji kontrolišu novac većeg dela planete.

Na marginama konferencije se moglo čuti da se na putu digitalne transformacije društva otvara podjednako važan prostor za takozvanu digitalnu diplomatiju, to jest upotrebu interneta za postizanje nekih diplomatskih ciljeva.

Ana Kuzmina, zamenica direktora za komercijalne poslove u ruskom „Jandeksu”, ističe da je neskrivene mogućnosti elektronskog poslovanja otkrila još na početku karijere, radeći u industriji video-igara namenjenih internet tržištu.

„Uvek me je impresioniralo sa kojom lakoćom proizvod, konkretno video-igrica, koji naprave programeri iz, na primer, Ukrajine ili Srbije, nađe put do korisnika na potpuno drugom kraju sveta. Radeći u toj oblasti otkrila sam da postoje nebrojeni načini poslovanja i plaćanja u onlajn zajednici i da je to oblast u kojoj bih mogla da nastavim svoj dalji profesionalni razvoj”, objašnjava u razgovoru za „Politiku”.

Na konferenciji smo čuli da je ovaj deo Evrope veoma zanimljiv svetskim investitorima iz oblasti digitalnog poslovanja. Zašto je to tako?

Mogu da govorim o ruskom iskustvu i kako bi ono eventualno moglo da posluži kao putokaz za razvoj ove oblasti u istočnoj Evropi. U mojoj zemlji je u jednom trenutku došlo do tačke na kojoj su inače tradicionalne bankarske usluge, koje su ranije obavljane isključivo na konvencionalan način na šalterima, polako počele da ustupaju mesto upotrebi digitalnih tehnologija za istu namenu. Banke su postepeno počele da uvode usluge elektronskog bankarstva i takozvanih elektronskih novčanika koje su, kako je vreme odmicalo, privlačile sve veći broj korisnika. U ovom domenu Rusija je naučila mnogo iz kineskog iskustva.

Veliki deo Evropljana bi na pitanje u vezi sa kineskim korišćenjem interneta najverovatnije iskazao određenu dozu sumnjičavosti. Šta ste vi naučili iz kineskog iskustva?

Pokušavamo da usvojimo njihov pristup po kojem su oni umesto običnog elektronskog bankarstva oplemenili ovu delatnost osmišljavanjem zanimljivih aplikacija. I to je upravo put kojim mi idemo jer ne želimo da se zadovoljimo samo najosnovnijim uslugama elektronskog bankarstva nego osmišljavamo aplikacije preko kojih je moguć transfer novca na druge račune, plaćanje računa, slanje faktura ako je reč o poslovnom korisniku i, naravno, nastojimo da se uvežemo i sa nekim popularnim servisima za komuniciranje, naročito među mlađim korisnicima, kao što je „votsap” i slično.

Kako procenjujete trenutni nivo iskorišćavanja interneta za poslovne mogućnosti na prostoru bivše Jugoslavije i uopšte ovog dela Evrope?

Ovo je u velikoj meri neotkriveno tržište i to je, čini mi se, razlog zbog kojeg je tako interesantno. Stanje u korišćenju prednosti elektronskog poslovanja u većem delu ovog regiona je i dalje na raskrsnici i ne može se sa sigurnošću tvrditi u kom smeru će se dalje razvijati. Meni deluje da je evropski uticaj u ovoj oblasti dominantan, ali istovremeno postoje giganti u Kini i Rusiji koji su takođe veoma zainteresovani za poslovanje kod vas. Nisam sigurna koja strana će prevagnuti jer je trenutno stanje negde na sredini – između naginjanja američkom „Amazonu” i kineskom „Alibabi”.

Šta vam se čini, koliku će ulogu za krajnji ishod tog poslovnog nadigravanja odigrati politička kombinatorika?

Čini mi se da ništa ne može biti dalje od politike jer će pravu odluku doneti građani. Oni se, naravno, rukovode sopstvenim interesom i na njih eventualno mogu da utiču jedino cena proizvoda i to koliko je on lak za korišćenje.


Komentari1
f898e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Боривоје Банковић
На Амазону купујем књиге и оно што не могу да нађем на Али Експресу. Није јефтино, поједине фирме не достављају у Србију, достава се наплаћује, није јефтина и траје десетак дана и обично ми оцарине робу на укупан износ: роба + достава. На Али Експресу купујем редовно. Роба је јефтина, квалитет је свакакав, достава је углавном бесплатна или је цена безначајна. Има и врхунског квалитета и бофла, обично се не царини, али се зато чека и по два месеца на доставу. Амазон је варијанта за оне са дубљим џепом, Али Експрес је за сиротињу. Гро робе је исти, а таква се продаје и по нашим трговинским ланцима по вишеструкој цени. Па ко како воли.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja