U priči o tunelu od Savske do Dunavske padine, infrastrukturnom projektu koji se najavljuje decenijama, konačno je načinjen pomak.

Kako „Politika” saznaje, u četvrtak je doneta odluka o budućoj trasi ove beogradske saobraćajnice.

Za tunel od Savskog amfiteatra i budućeg „Beograda na vodi” do Palilule odabrana je varijanta idejnog rešenja sa dve razdvojene tunelske cevi.

One će imati po dve saobraćajne trake i ulaze odnosno izlaze u Ulici Gavrila Principa u zoni Kameničke i Bulevaru despota Stefana kod Policijske uprave Beograda.

Tunel će biti dužine 1.993 metra​, a njegova najveća dubina biće ispod Terazija i iznosiće oko 38 metara. Ukupna širina poprečnog profila u jednoj tunelskoj cevi biće 9,56 metara sa saobraćajnim trakama širokim po 3,5 metara i pešačkim od 0,93 metra. Predviđena su i dva evakuaciona izlaza za vozila.

Ovu varijantu idejnog rešenja ponudila je projektantska kuća „Ces Cowi” koja je na tenderu Direkcije za građevinsko zemljište dobila posao vredan 24,5 miliona dinara. Ono će biti osnov za izradu plana detaljne regulacije koji je ugovoren sa Urbanističkim zavodom Beograda. Taj dokument propisaće parametre za dobijanje lokacijskih uslova, izradu projekta za građevinsku dozvolu i za izvođenje radova.

​Izgradnja tunela, procene su, mogla bi da potraje 30 meseci​.

Kao i kod svih velikih infrastrukturnih projekata, na ulazima i izlazima tunela moraće da se poruše neki objekti – u ovom slučaju 21 ukupne površine 4.671 kvadratnog metra. Analize su pokazale, tvrde u gradu, da će primenom izabranog rešenja nadzemna mreža saobraćajnica na ovom potesu biti rasterećena za 3.120 vozila po satu. O svemu tome juče je gradonačelnik Siniša Mali razgovarao sa predstavnicima Direkcije za građevinsko zemljište, Urbanističkog zavoda i Sekretarijata za saobraćaj.

– Reč je o modernom tunelu koji će rešiti veliki saobraćajni problem i spojiti dva dela grada koji imaju veoma frekventan saobraćaj. Do kraja godine očekujemo usvajanje projekta da bi poslednjih meseci 2018. mogla da počne gradnja – rekao je gradonačelnik.

Ranije procene govorile su da bi ovaj projekat mogao da košta između 100 i 130 miliona evra, a poslednja je, tvrde u gradu, da će za tunel biti potrebno 78 miliona.

Uslov za gradnju je da se prošire Cvijićeva i Dunavska ulica kako bi se unapredila saobraćajna mreža u toj zoni.

Ako sve bude po planu, za četiri godine očekuje se da broj automobila u centralnom delu prestonice bude smanjen 10 do 15 odsto, a vreme putovanja i emisija ugljen-monoksida za desetak procenata.

Zamajac ovom tunelu dao je kontroverzni projekat od nacionalnog značaja „Beograd na vodi” sa 1,8 miliona kvadrata.

Stručnjaci Urbanističkog zavoda predložili su 12 varijanti veze Savske i Dunavske padine. U septembru prošle godine Mali je za naš list istakao da se najozbiljnije razmatraju dve opcije tunela. Osim juče izabrane, druga je na Dunavskoj padini predviđala da po dve saobraćajne trake izbijaju na Bulevar despota Stefana, a druge dve u Dunavsku ulicu. Za ulaz odnosno izlaz na Savskoj padini nije bilo dileme – oba predloga za trasu tunela videla su ga u zoni Kameničke ulice. U produžetku ka budućem mostu većeg kapaciteta koji će zameniti Stari savski most, jer mu predstoji rušenje, u Karađorđevoj ulici planiran je kružni tok. Urbanističko-arhitektonski konkurs za budući most juče je završen i na njega je, kako saznajemo, stiglo pet radova. Žiri ima rok do 15. juna da odabere najbolji.

Mere tunela

1.993 metra je dužina ​

38 metara biće najveća dubina ispod Terazija

9,56 metara prečnik tunelske cevi

3,5 metara biće široke saobraćajne trake

0,93 metra predviđena širina pešačkih staza