nedelja, 28.05.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:28

Vjačeslav Volodin 5. juna u Srbiji

Predsedavajući Komiteta za međunarodne poslove Državne dume Rusije Leonard Slucki i premijer Srbije Aleksandar Vučić razgovarali o unapređenju saradnje dve zemlje
Autor: Bojan Bilbijapetak, 19.05.2017. u 20:00
Вјачеслав Володин и Владимир Путин (Фото Ројтерс)

Premijer Srbije Aleksandar Vučić primio je predsedavajućeg Komiteta za međunarodne poslove Državne dume Rusije Leonida Sluckog, sa kojim je razgovarao o unapređenju političke i ekonomske saradnje dve zemlje.

Tom prilikom Slucki je za 5. jun najavio zvaničnu posetu Srbiji predsednika Državne dume RF Vjačeslava Volodina, uz ocenu da odnosima dveju zemalja poseban doprinos daje parlamentarna saradnja i najavu jačeg povezivanje u ovoj oblasti.

Vučić je zahvalio na razumevanju koje Rusija pokazuje za stavove i politiku Srbije, ne odstupajući od principijelnog stava da poštuje teritorijalni integritet i ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Vučić i Slucki razmotrili su situaciju u regionu i izrazili brigu zbog ideje „velike Albanije”, ukazavši na opasnost koju ona nosi po stabilnost zapadnog Balkana. Premijer Srbije naglasio je opredeljenje naše zemlje za politiku koja donosi regionalni mir i saradnju. „Predsednik vlade istakao je da Srbija, s obzirom na ostvareni ekonomski napredak, želi da unapredi ekonomsku saradnju sa Rusijom i da se očekuje da učešće srpskih ministara na Sanktpeterburškom forumu početkom juna bude prilika za razgovore o konkretnim oblicima saradnje”, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

Poseta Volodina Srbiji ima veliki značaj, ako se zna da je praktično reč o „čoveku broj tri” u državnoj hijerarhiji Rusije.

Posle Vladimira Putina i Dmitrija Medvedeva, predsednik donjeg doma parlamenta, Državne dume, predstavlja najvišu vlast u zemlji. Posebno zbog toga što je i sam Volodin politička figura od posebnog autoriteta. Nasledivši 5. oktobra prošle godine na mestu predsednika dume Sergeja Nariškina, koji je prešao na mesto direktora Spoljne obaveštajne službe, analitičari su istakli da ovo postavljenje predstavlja ozbiljnu promenu u državnom vrhu i da je Vjačeslav Volodin čovek sa kojim u budućnosti treba najozbiljnije računati.

Mnoge je to podstaklo i na spekulacije da bi Volodin mogao da bude i kandidat za predsednika Rusije 2024. ili čak 2018, ukoliko se Putin ne bi kandidovao. Dvanaest godina mlađi od aktuelnog predsednika Rusije, 53-godišnji Volodin idealno se uklapa u profil političkih „teškaša” mlađe i srednje generacije koji konkurišu za najviše funkcije u narednom periodu. Ovog doktora pravnih nauka poznavaoci prilika često nazivaju „političkim genijem”, jer je od 2011, sa mesta prvog zamenika šefa predsedničke administracije – zadužen za rad sa partijama – praktično bez greške oblikovao političku scenu u Rusiji, pretvorivši je u orkestar koji svira po njegovim notama. Volodin je u ovom trenutku sigurno najveća zvezda u usponu ruske politike i slovi za čoveka čija se reč veoma sluša u Moskvi. I u Kremlju, i u opoziciji.

Poseta ovako visokopozicioniranog funkcionera Srbiji, u trenucima dok se region nalazi na prekretnici kada je reč o političkoj stabilnosti, treba razumeti kao signal pojačanog interesovanja Moskve za ukupne prilike u Srbiji i na Balkanu. Posle okončanih predsedničkih izbora u Srbiji, i uoči izbora premijera i formiranja vlade, a posebno u kontekstu intenzivnih diplomatskih aktivnosti Aleksandra Vučića, dolazak u Beograd jednog od glavnih kreatora ruske politike ne bi trebalo nikoga da iznenadi.

Nakon više puta odlagane posete premijera Dmitrija Medvedeva, upravo bi Volodin mogao da bude adekvatna „kompenzacija”, praktično na najvišem nivou. Imajući u vidu višekratno ponovljene izjave američkih zvaničnika poslednjih dana o tome da Srbija treba pažljivo da vaga kada je reč o statusu rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, kao i najava srpskog šefa diplomatije Ivice Dačića da ovo pitanje treba hitno rešiti – nije isključeno da bi i ta tačka mogla da se nađe u beogradskoj radnoj agendi Volodina.


Komentari53
c7085
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Branko
Rusi vrse najjaci moguci pritisak na nasu drzavu i narod i traze da otvore u Nisu spijunski centar, jer humanitarcima, naravno nije potreban diplomatski status a jos manje im je potreban diplomatski status prostorija i opreme koju ce koristiti. Rusi bi spijunirali antiraketni stit u Rumuniji a mi bi izvukli deblji kraj. Ponovo hiperinflacija, smanjenje i kasnjenje plata i penzija, nestasice, raspad ekonomije i drzave. Otvaranje tog centra nije u interesu drzave Srbije, to je guranje prsta u oko najjacoj vojnoj sili na svetu i samo neprijatelji Srbije i oni kojima je Srbija moneta za potkusurivanje u sukobu sa Zapadom, mogu da traze otvaranje takvog centra.
Зорана (Минесота)
Србија мора да се свим снагама одупре свим врстама руског притиска, којих ће бити све више. Русија покушава да подстиче нестабилност свуда где може, маскирајући то речима као што су "стабилност". Али ако нешто назовемо погрешно, не значи да је то истина. Лаж изговорена хиљаду пута и даље је лаж. Србија не сме да следи тај пример, већ да пружи руку помирења свим земљама региона, што није никада искрено учинила. Једино уласком у ЕУ могуће је заштитити мале земље од предаторских најезди из Азије (Русија, Кина, Турска). Далеко од тога да је ЕУ идеална, само је много више скројена по мери обичног човека и место где Србија природно, културно и географски, припада. Азијске земље ипак имају другу историју и друге вредности, и далеко мање поштовања за људски живот.
Jovanka (Beograd)
Daleo vi zivite da biste znali sta se ovde desava. A izgleda i da vam je samo CNN dostupan? Naime, za nestabilnost celog sveta odgovorna je samo Amerika. Samo njima uvek nesto smeta i samo oni "znaju" koja drzava nije demokratska, koji predsednik je "diktator". Nikom mi nemamo nameru nista da oprastamo niti ruku pomirenja vise da pruzamo. Nama su nasi susjedi nebrojeno puta pokazali njihove nasilnicke namere tako da smo naucili, Takođe pamtimo ko nas je bombardovao 1999 a to nisu Rusija i Kina. Pogotovu Kinu nemozete optuziti nizasta! Oni sisteme i predsednike ne menjaju vec grade i trguju. O ruci pomirenja poricajte sa Haradinajem i slicnima!
Preporučujem 27
pera stajic
ako se dozvoli albaniji da formira veliku albaniju onda u evropi ima izgleda da to i neke druge zemlje pokusaju da ostvare jer su u evropi vec vodili ratovi o tome ( sar ) i dr.
dr Slobodan Devic
Albanija je prvi put dobila drzavnost posle Prvog balkanskog rata, na zdusno insistiranje Austro-Ugarske, koja je bila produzena ruka Vatikana ...
Игор Г.
На Лондонској конференцији о стварању самосталне кнежевине Албаније одлуку су донеле: В. Британија, Аустро-Угарска, Русија и Француска.
Preporučujem 10
Lenka
Umesto politike mira i saradnje Albanija potencira teritorijalne pretenzije prema susedima.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja