petak, 26.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 20.05.2017. u 20:36
Počela 14. Noć muzeja

Frojd i(li) Jung u Doktorovoj kuli

(Фото Танјуг/Д. Кујунџић)

Veliku pažnju posetilaca manifestacije „Noć muzeja” privukla je izložba u Doktorovoj kuli, prvoj psihijatrijskoj bolnici na Balkanu „Frojd i(li) Jung na kojoj se između ostalog prikazuje sudbinski susret njih dvojice, ali i dramatičan razlaz.

Reč je o nastavku izložbe priređene u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković” u saradnji sa Filozofskim fakultetom u Beogradu, a povodom više jubileja - 120 godina od psihoanalitičkih početaka, kao i godišnjice rođenja i smrti Sigmunda Froda i Karla Gustava Junga.

„Napravili smo tridesetak postera koji prate njihov život i rad, karakteristične isečke iz života i dostignuća Frojda i Junga, njihove izjave o sebi, svojoj sudbini, a naročito su zanimljive njihove izjave o budućnosti što je naša sadašnjost gde se vidi jedna zanimljiva predikcija”, rekla je Tanjugu jedna od autorki Vuka Jeremić.

Kaže da se publika jako zanima za rekonstruisane sobe, koje prikazuju načine na koje su Frojd i Jung vršili terapije.

„Stavili smo čuveni Frojdov ležaj, iza njega je Frojdova stolica sa prepiskom i tu pacijent nije u dodiru sa lekarom. Kod Junga sede za stolom i razgovaraju oči u oči, tako da rekonstrukcija sobe pokazuje različitost terapija”, dodala je ona.

Jung je u tehnici svojih analiza koristio fotelju umesto kauča, smatrajući da se na taj način izbegava preterana pasivnost i infantilizacija kod pacijenta.

Na video bimu prikazivani su segmenti jednog od mnogih Jungovih intervjua, kao i video zapis u kojem Ana Frojd govori o svom ocu.

Takođe, prikazana je njihova saradnja i razlaz, odabrani odlomci iz sedmogodišnje prepiske (1906-1913), fotografije čuvenih pacijentkinja, saradnica i kolega.

Budući da je tema ovogodišnje Noći muzeja revolucija u najširem smislu, izložba, kažu autori, odgovara temi, jer su revolucionarna učenja Frojda i Junga dala pečat misli 20. veka.

Izložene knjige iz fonda Univerzitetske biblioteke su prevodi ključnih dela dvojice osnivača dubinske psihologije na naš jezik, među kojima i nedavno objavljen prevod Jungove Crvene knjige.

Izložba je, kako navode autori, prilika da se javnost podseti na činjenicu da je umetnost nadrealizma direktno inspirisana psihoanalizom, koja afirmiše kategoriju nesvesnog i nastoji da prikaže ono potisnuto, skriveno, neuhvatljivo, sadržaj naših snova.

Najadekvatniji prostor za izložbu je Doktorva kula, smatraju autori uz podsećanje da je i Jung imao svoju kulu - svojeručno je gradio u Bolingenu i ona je takođe prikaza na jednom od postera. (Tanjug)

(Foto Tanjug/D. Kujundžić)

Šešir Karla Maldena i Olivera Marković u Kinoteci

Jugoslovenska kinoteka bogatija je za neke lične predmete i uspomene iz karijere slavnog američkog glumca, oskarovca Karla Maldena, među kojima je i šešir iz serije „Ulicama San Franciska”, a to su večeras mogli da pogledaju i posetioci manifestacije „Noć muzeja”.

Oskarovskim sjajem u Kinoteci sija i Olivera Marković, po svemu jedinstvena srpska glumica koja je imala raskošnu karijeru koja je čini bezvremenskom.

Inicijativa da se predstavi Oliverin rad nastala je u jednom razgovoru sa njenim sinom Goranom Markovićem, filmskim i pozorišnim režiserom, kaže za Tanjug upravnik muzeja Marjan Vujović.

„Ona je bila jedna svestrana umetnica, koja je imala sjajnu filmsku, televizijsku, pozorišnu i izuzetnu muzičku karijeru. Pokušali smo da obradimo sve aspekte njene karijere”, rekao je Vujović, ističući da će javnost moći da pogleda izložbu do kraja avgusta, a ne samo u Noći muzeja.

Marković je, kaže on, dao nekoliko dobrih saveta, sugestija, izuzetnih fotografija, a onda je izložba objedinjena zahvaljujući Narodnom pozorištu, njihovom muzeju, arhivi Kinoteke sa zanimljivim artefaktima iz njenog života.

Posetioci izložbe mogli su i iz njenih intervjua, čiji su isečci deo postavke, da saznaju koliko je Olivera Marković volela svoj posao.

„Ono što je možda najznačajnije kad je Olivera Marković u pitanju jeste raznovrsnost i raskošnost njenog talenta u više različitih medija. Mislim da su posetioci prijatno iznenađeni, neki se sećaju nekih uloga, neki otkrivaju, a neki se prvi put susreću sa njima”, rekao je Vujović.

On je dodao da predstavljene Oliverine fotografije iz pedesetih i šezdesetih godina izgledaju impresivno.

Vujović napominje da je izuzetno ponosan što Kinoteka može publici da predstavi i legat Karla Maldena, jednog od najvećih američkih glumaca, predsednika Američke filmske akademije, koji je poreklom bio Srbin, i to je, kaže, uvek isticao.

„Iako rođen u Americi naučio je prvo srpski jezik i zahvaljujući prijateljstvu njegove porodice sa Den Tanom uspeli smo da dobijemo od njih predmete iz njegovog života koji su zapravo pravi veliki muzej”, rekao je on.

Naveo je da posetioci mogu da vide zaista ekskluzivne predmete, među kojima je i legendarni šešir iz serije „Ulicama San Franciska” po kome ga svi na svetu prepoznaju.

Malden je rođen je 22. marta 1912. u Čikagu od oca Petra Sekulovića, emigranta iz malog hercegovačkog mesta Bileće i majke Marije češkog porekla.

Karijeru je započeo u pozorištu, prvo u Čikagu, potom u Njujorku, a od 60-ih godina živeo je u Kaliforniji.

Na filmu je debitovao 1940. i tokom višedecenijske karijere ostvario 72 uloge na velikom i malom ekranu.

Uz osvojenog Oskara imao je i jednu nominaciju, 1954. za takođe čuveni film „Na dokovima Njujorka”. (Tanjug)

Počela 14. Noć muzeja

Zvukom fanfara sa Vojnog muzeja na Kalemegdanu počela je 14. „Noć muzeja”, koja se u Beogradu održava na 68 lokacija i obuhvatiće 136 dešavanja.

Kao i svake godine Noć muzeja” će otvoriti veličanstvena zdanja i prikazati ekskluzivne lokacije.

Noć muzeja počela i u Tanjugu, 70-e kroz fotografije
Noć muzeja počela je i u Novinskoj agenciji Tanjug koja je primila već prve posetioce i predstavila im, kao svojevrsni hroničar, odabranu zbirku fotografija iz svog arhiva, uz, za ovu priliku, pripremljen ambijent i muziku 70-tih.Prvi posetioci mogu, kao i uostalom tokom trajanja čitave manifestacije do 1 čas iza ponoći, videti i upoznati se sa svedočenjima Tanjuga o svim velikim, ali i „malim” događajima, koji su menjali svet. Sedamdesete godine druge polovine 20. veka, u tadašnjoj Jugoslaviji, a naročito Beogradu, deo su tih velikih preobražaja koje je zabeležio Tanjug i čije fragmente čuva u svojoj bogatoj foto arhivi sa oko 3.5 miliona negativa.„Kosa” koja je s Brodveja stigla pravo u Atelje 212, Fest koji je doneo svetski glamur u Beograd, Zastavin „stojadin”, računari koji su krenuli da osvajaju svet , samo su neki od velikih društvenih preobražaja koji su zabeleženi kamerom Tanjugovih fotoreportera, a ekskluzivno će moći da se vide u zdanju na Obilićevom zoni u 14. „Noći muzeja”.Kroz više od 60 fotografija Tanjug, koji je sada već tradicionalno učesnik manifestacije i njen je nezaobilazan deo, iz svog arhiva prikazuje duh doba upamćenog kao vreme društvenog preobražaja, novih ideja - u kulturi, umetnosti boljeg standarda i nade.Uz fotografije i propratne tekstove uz njih, posetiocima su na raspolaganju i novinari Tanjuga za šire informacija o događajima koji su predstavljeni na izložbi.Zvukom fanfara sa Vojnog muzeja na Kalemegdanu počela je 14. „Noć muzeja”, koja se u Beogradu održava na 68 lokacija i obuhvatiće 136 dešavanja, a ta manifestacija održava se u 44 grada i mesta Srbije.Sve do jedan sat iza ponoći, pored Srbije, šetaće posetioci u 120 gradova, 30 država i 3.000 muzeja širom Evrope. (Tanjug)

Posetioci će moći da zavire u Sinagogu i Crkvu Svetog Ante Padovanskog, da se upoznaju sa učenjima Frojda i Junga, da pogledaju kako je na fotografijama oživeo roman „Majstor i Margarita”, podsete se sedamdesetih godina kroz fotografije iz bogatog arhiva agencije Tanjug, saznaju kakav je bio odnos Nikole Tesle i Karađorđevića, čuju priču o istorijatu trolejbusa, sete se avantura najpoznatijeg stanovnika Zoo vrta Samija i još mnogo toga.

„Noć muzeja” se održava u 44 grada i mesta Srbije, sa 390 sadržaja, a sve pod sloganom „Velike i male revolucije”.

Sve do jedan sat iza ponoći, pored Srbije, šetaće posetioci u 120 gradova, 30 država i 3.000 muzeja širom Evrope.  (Tanjug)

Noć muzeja u Tanjugu, posetioci kroz fotografije u 70-e

Noć muzeja počela je i u novinskoj agenciji Tanjug, a posetioci kažu da su kroz postavku fotografija iz 70-ih i muziku tih godina mogli da osete delić atmosfere tog, po mnogo čemu, revolucionarnog vremena.

Tanjug je za posetioce Noći muzeja pripremio, kao svojevrsni hroničar, odabranu zbirku fotografija iz svog arhiva, uz, za ovu priliku, pripremljen ambijent i muziku 70-tih.

Dva prijatelja iz Beograda, od kojih je jedan sa porodicom, došli su, kažu, u Tanjug, kao na jedno od obaveznih mesta koje žele da posete noćas.

Navode da su iz svega što su videli, fotografija, muzike, ambijenta pripremljenog za ovu priliku ali i „vođenje” kroz vreme i događaje novinara Tanjuga koji su tu da svima pomognu i daju potrebne informacije, jasno mogli da se vrate u te godine i osete duh tog vremena.

Kako su rekli, posebno su ih zainteresovale i na njih najveći utisak ostavile slike koje pokazuju da je kultura bila izuzetno cenjena i da se na nju mnogo polagalo u tim vremenima.

Filmske i muzičke zvezde koje su dolazile u Beograd, svetski priznati umetnici iz svih sfera stvaralaštva dolazile su na priznate i popularne manifestacije, što, kazu dva prijatelja, pokazuje život nekadašnje zemlje i koliko je bila cenjena a posebno Beograda kao svetske metropole.

Beograđanka Jana kaže da su joj najveću pažnju privukle slike koje pokazuju modu i film, ali i hipodrom i muzičke manifestacije koje su zabeležene okom Tanjugovih reportera.

Njena drugarica Milica pak ističe da su joj se posebno dopale slike beogradskih pijaca, posebno na Zelenom vencu.

„I muzika koju ste pustili je divna” dodala je Milica a obe drugarice su se zahvalile na gostoprimstvu i informacijama koje su mogle da ponesu iz Tanjuga.

Mladi bračni par kaže da je već treći put na Noći muzeja i u Tanjugu i da prosto očekuju da se na ovom mestu dobro provedu, nauče, vide...

„Zato stalno i dolazimo kod vas... super nam je” kažu.

Gosti Tanjuga u toku trajanja manifestacije do 1 čas iza ponoći, mogu videti i upoznati se sa svedočenjima novinske agencije o velikim, ali i „malim” događajima, koji su menjali svet.

Sedamdesete godine druge polovine 20. veka, u tadašnjoj Jugoslaviji, a naročito Beogradu, deo su tih velikih preobražaja koje je zabeležio Tanjug i čije fragmente čuva u svojoj bogatoj foto arhivi sa oko 3.5 miliona negativa.

„Kosa” koja je s Brodveja stigla pravo u Atelje 212, Fest koji je doneo svetski glamur u Beograd, Zastavin „stojadin”, računari koji su krenuli da osvajaju svet , samo su neki od velikih društvenih preobražaja koji su zabeleženi kamerom Tanjugovih fotoreportera, a ekskluzivno će moći da se vide u zdanju na Obilićevom zoni u 14. „Noći muzeja”.

(Tanjug)

Noć muzeja: Od korejske nošnje, Frojda i Junga do Samija

U 44 grada i mesta Srbije, 68 lokacija u Beogradu, sve skupa impresivnih 390 sadržaja spremno je za 14. „Noć muzeja”, koja će pod sloganom „Velike i male revolucije” biti održana danas od 17 časova do jedan sat iza ponoći.

Uz premijerno otvaranje veličanstvenih zdanja i ekskluzivnih lokacija, „Noć muzeja” će predstaviti više od stotinu zanimljvih sadržaja, među kojima i izložbu fotografija iz bogatog istorijskog arhiva novinske agencije Tanjug.

Tanjug koji je nastao na velikom društvenom i istorijskom preobražaju, svedočio je o velikim i malim događajima, koji su menjali svet i tako ga i sam menjao.

Sedamdesete 20. veka u tadašnjoj Jugoslaviji, a naročito Beogradu, deo su tih velikih preobražaja koje je zabeležio Tanjug i čije fragmente čuva u svojoj bogatoj foto arhivi sa oko 3.5 miliona negativa.

Fest koji je doneo svetski glamur u Beograd, „Kosa” koja je s Brodveja stigla pravo u Atelje 212, Zastavin „stojadin”, računari koji su krenuli da osvajaju svet, samo su neki od velikih društvenih preobražaja koji su zabeleženi kamerom Tanjugovih fotoreportera, a ekskluzivno će biti prikazani u 14. „Noći muzeja”.

Kroz više od 60 fotografija iz Tanjugovog arhiva biće prikazano doba koje za mnoge predstavlja vreme novih ideja u kulturi, umetnosti i celokupnom društvu, vreme preobražaja, boljeg standarda i nade.

Neispričana priča o Beogradskom sajmu biće predstavljena u Konaku kneginje Ljubice.

Od svog nastanka 1937. godine Beogradsko sajmište predstavljalo je „prozor u svet”, mesto na kojem su Beograđani mogli da vide najnovija industrijska i tehnološka dostignuća, aero-izložbe i izložbe automobila, nastupe kulturno-umetničkih društava i čuju simfonijske koncerte.

Kuriozitet ovogodišnje manifestacije biće otkriven u Šejh Mustafinom Turbetu, na Dorćolu, gde će biti predstavljen jedan od najstarijih Kurana na svetu, koji potiče iz 16. veka i samo za ovu noć stiže iz privatne kolekcije na razgledanje svim posetiocima.

U Belom dvoru pripremljena je izložba posvećena susretima Nikole Tesle i članova kraljevske porodice Karađorđević, uz priznanja, odlikovanja i diplome kojima su Karađorđevići nagrađivali ovog velikog naučnika.

U Kazamatima Vojnog muzeja na Kalemegdanu svi zainteresovani dobiće priliku da vide kako su izgledale i kako su se menjale policijske uniforme kroz vreme, koje se sve oružje koristilo, ali i ordenje koje se dodeljivalo.

Biće predstavljen i legat Miše Blama, sa njegovim pismima i fotografijama, uz džez uživo u novootvorenom džez kulturnom centru, a 50 godina od mjuzikla „Kosa”, simbola antiratnog bunta šezdesetih godina, biće obeleženo u prvoj diskoteci na Balkanu - „Kod Laze Šećera”.

Najčešća tema - vremenske prilike, dobija svoje odgovore na pitanja u „Noći muzeja” - kako je izgledao razvoj meteorologije i hidrologije u Srbiji, a kako dnevnik osmatranja Vladimira Jakšića iz 1848. godine, saznaće svi posetioci Prve srpske opservatorije u kojoj će biti izloženi originalni dokumenati i kopije iz 19. veka.

U Vespa muzeju će biti organizovana šetnja kroz istoriju vespe i predstavljena posebno napravljena „vespa Nol”, posvećena našem teniseru.

Za ljubitelje aviona i letenja Muzej vazduhoplovstva pripremio je izložbu „Srpska avijatika u Velikom ratu 1914-1918”, a ispraćanje Šabata sa rabinom Isakom Asielom kao i upoznavanje sa blagoslovom svetlosti zvanim Avdala, samo su delići onoga što očekuje posetioce beogradske Sinagoge.

Zemlja partner 14. „Noći muzeja”, Republika Koreja, premijerno će predstaviti u UK „Parobrod” izložbu „Tajno nasleđe” koja je prošle godine gostovala u depandansu najvećeg muzeja na svetu - Luvru, a koja obuhvata dela korejske umetnica He Sun Li, modele inspirisane hanbokom - tradicionalnom korejskom nošnjom.

Na 50. godišnjicu od objavljivanja u celosti romana „Majstor i Margarita” Mihaila Bulgakova u Ruskom domu je postavljena izložba „Rukopisi ne gore” o ovom „romanu nad romanima” i njegovom piscu, koju upotpunjuju fotografije Jelene Martinjuk inspirisane tim romanom.

Ljubitelji psihologije u Doktorovoj kuli dobiće priliku da upoznaju hronologiju života i revolucionarna učenja Sigmunda Frojda i Karla Gustava Junga.

„Noć muzeja” će obeležiti i stogodišnjicu Oktobarske revolucije iz ugla zanimljive priče burnih ljubavnih života vođa i revolucionara - od Lenjina, Trockog, Kastra i mnogih drugih obrađena je tema onih koji su se voleli u svim tačkama dok je svet goreo.

Jedna od najlepših žena svog vremena i po svemu jedinstvena pojava u našoj kinematografiji - velika glumica Olivera Marković biće predstavljena izbliza u Jugoslovenskoj kinoteci.

Sedamdeset godina od uvođenja prvog trolejbusa, jednu lepu beogradsku priču kroz retrospektivu originalnih fotografija i vozila ispričaće muzej „Kovačnica GSP”, dok će se na košarkaškim terenima Crvene zvezde na Kalemegdanu plesati u stilu ranih šezdesetih u prisustvu sportskih asova.

U Muzeju srpskog lekarskog društva biće predstavljena izložba „Veliki bum vibrato terapije”, a vođene ture kroz „krivi toranj beogradski” čekaju na prve posetioce Crkve Sv. Ante Padovanskog u „Noći muzeja”.

Beogradska Sinagoga biće specijalno otvorena samo 20. maja, a sve avanture velikog Samija, simbola Beogradskog zoološkog vrta ispričane ove majske noći.

Od 17 časova pa sve do jedan sat iza ponoći sutra će, pored Srbije, šetati posetioci u 120 gradova, 30 država i 3.000 muzeja širom Evrope. (Tanjug)

Komеntari0
1f3fe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja