nedelja, 06.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 20.05.2017. u 21:39 Jasmina Pavlović Stamenić

Grčki dug porastao na 326 milijardi evra

Novi paket mera štednje košta naciju dodatnih 5,5 milijardi evra, koje će biti naplaćene iz džepova građana uključujući i najsiromašnija
Може ли Атина икада да врати дугове: министар финансија и премијер (Фото: Ројтерс/Алкис Константинидис)

Od našeg dopisnika
Atina – Za dve i po godine otkako je na vlasti, koaliciona vlada Siriza-Anel ugovorila je pakete mera štednje od preko 14 milijardi evra. U tom zbiru je i novi aranžman štednje koji će Grčku koštati dodatnih 5,5 milijardi evra i to isključivo iz džepa građana, pre svega penzionera, slobodnih profesija pa čak i onih sa najnižim primanjima.

Grci su ogorčeni, razočarani i ponovo na uličnim protestima, u štrajkovima.

Opozicija koja je odbila da glasa za nove restrikcije optužuje Ciprasovu vladu da je pristala na „sramni sporazum sa poveriocima”. Premijer Aleksis Cipras, međutim, veruje da je učinjen korak napred ka okvirnim pregovorima o postupku smanjenju ogromnog duga koji je prema poslednjim pokazateljima dostigao 326 milijardi evra i koji pod sadašnjim uslovima Atina, nikada ne može da vrati.

Posle ove nove žrtve od 5,5 milijardi evra Cipras očekuje da će već u ponedeljak na zasedanju Evrogrupe poverioci, kako je rekao posle pozitivnog ishoda glasanja u parlamentu, početi da ispunjavaju svoj deo dogovora. Dakle, da završe ocenjivanje sprovedenih reformi, uplate zadržane kredite iako ne u ponedeljak, onda do juna otpočnu pregovore o načinima smanjenja grčkog duga.

Za sada, Evropska komisija zvanično samo pozdravlja odluku grčkog parlamenta i vrlo oprezno, bez obećanja Atini, nagoveštava moguću dalju strategiju. Izvesno je da ima pitanja koja su ostala otvorena, pre svega između Berlina i MMF i da, kako saopštavaju dobro obavešteni izvori u Briselu, neće biti isplate naredne tranše sve dok ne bude izvesno učešće Fonda u paketu pomoći Grčkoj. Međutim, MMF ne otvara karte pa je ponovo neizvesno kako će se stvari odvijati.

Navodno, postoje tri scenarija koja će se sutra naći na pregovaračkom stolu i za sve njih je zajedničko da primarni suficit mora da bude 3,5 posto BDP i to do 2022. godine. Razlike postoje u pogledima na procenat privrednog rasta  gde Evropska komisija stoji na stanovištu da od ove godine mora da iznosi 2,1 posto, naredne i sve do 2018,  a možda i do 2060. da bude 2,5 posto. Ukoliko se to postigne onda bi usaglašene reforme omogućile i suficit koji bi grčki dug učinio održivim.

Prema drugom scenariju, ako bi se zacrtani privredni rast smanjio na jedan posto  na duži period, onda bi bile neophodne dopunske mere kako bi dug bio održiv. Sličan je i treći scenario koji prihvata mogućnost da rast bude u okvirima do 1,5 posto BDP. Istovremeno, uslov za sve ovo je da se sprovedu sve dogovorene reforme, ponovo oceni stanje i tek onda donese konačna odluka o održivosti duga.

U svakom slučaju, novi memorandum kako dopunski paket mera od 5,5 milijardi evra zove opozicija, bitno će otežati život Grka. Ukupno, zaposleni će izgubiti oko 650 evra dok će neke penzije biti smanjene i do 30 posto. Jedan deo mera vredan 500 miliona biće aktiviran 2018, a preostalih 4,9 milijardi u vidu štednje od 2019. do 2021.

Do sada, od ukupno 14,1 negativnih mera na koje je kroz dva memoranduma pristala Ciprasova vlada, do sada je kroz poreze razrezano 7,5 milijardi, dok je ukupno smanjenje penzija Grke koštalo 6,5 milijardi sa smanjenjima koja će biti realizovana u 2019. Pozitivne takozvane kontramere biće primenjivane tek od 2021. godine pod uslovom da Grčka ispuni fiskalne ciljeve.

Novi paket mera je pretežak za slobodne profesije koje su kroz rane namete izgubile 59 miliona evra, a ukinut je i veliki broj beneficija za porodice sa malim primanjima. Nešto bolje su prošli pripadnici vojske koji su dobili kompenzaciju za noćni rad od 2,77 evra po satu.

U svakom slučaju, Grcima sleduje novo stezanje kaiša, neizvesnost i samo nada da će kreditori bar jednom ispuniti data obećanja bez postavljanja novih uslova.

Komentari5
e3111
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Radoslav Jovanovic
Samo EU fanatici veruju u čudo. Svojim delovanjem oni kupuju danas a uskraćuje sutra. Svojim insistiranjem na "ustedi" polako ali sigurno uništavaju Grčku. To je drastičan primer kako zaslepljenost plemenitim idejama pretocenih u korist za elitu dovodi do katastrofe.
Aleksandar Mihailovic
Braća Grci nisu jedini koje su uništili EU i MMF. EU je veštačka nadnacionalna tvorevina u kojoj najveće koristi imaju birokratija i svi u službi novog svetskog neporetka. Ako ćemo poštenu analizu, ni jednoj državi članici EU nije bolje od kako je postala član, naprotiv, dugovanja ukupna su im već blizu 23.000 milijardi evra. Bude li neko tražio da se dugovi vrate svi idu u stečaj, čak i Nemačka koja kao najjača duguje oko 2.300 milijardi evra. Da nije bila mudra i ulagala u jaku i veliku proizvodnju sada bi njeni građani bili na ulicama. Mi kao već zaduženi i ojađeni ako uđemo u EU za najviše 5g ćemo doći do cifre zaduženja od 70 milijardi evra a tada će biti pitanje šta će još biti naše, posebno od ključnih resursa. Ne prave se Englezi Tošama ni Englezima iz hira, shvataju da kao jednima od privilegovanijih u toj EU NATO bratiji ako i dalje ostanu pod jarmom istih uskoro će imati strahovite socijalne nemire. Ipak, mislim da su ishitreno odlučili, bez pripreme i koštaće ih jako puno.
nikola andric
Problem grckog duga vazi za obe strane. Nijedan ministar finansija iz Evro-grupe ne sme svojim gradjanima ni da pomene dodatne zajmove Grckoj dok za Grke nema drugog resenja nego dodatni zahavti od sopstvenih gradjana. Grci zaboravljaju da su odgovorni za politicare koje su izabrali. Kad bi se protestima i strajkovima mogli otplacivati dugovi mnogim zemljama bi bilo mnogo lakse. Da je Grcka ostala u Evro-grupi se lako moze shvatiti kad se uporede kamate trzista kapitala sa kamatama evro-grupe.
Vladimir
Jasta ..
Petar
osim nekoliko država niko a ne samo Grčka više ne može da vrati svoje dugove. Kada bi to pokušali to da urade kompletna svetska ekonomija pala bi ne u recesiju nego u totalni haos.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja