petak, 18.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58
INTERVJU: LIJU JUDžU, državni administrator za kulturno nasleđe NR Kine

Kineski zid je najvažnije blago

Kina ima oko 760.000 nepokretnih dobara kulturne baštine, uključujući i podzemne i podvodne lokalitete
Autor: Gordana Popovićutorak, 23.05.2017. u 22:00
Највише волим да цитирам Мао Цедунга, јер он је у различитим периодима користио врло кратке реченице да би дао преглед протеклог периода: Лију Јуџу (Фото Раде Крстинић)

Već smo razgovarali sa srpskim ministrom kulture i sa direktorkom Narodnog muzeja u Beogradu o organizovanju izložbe o kulturnom blagu Kine, kakve smo već priređivali u zemljama istoče Evrope, i verujemo da će to biti realizovano sledeće godine kada vaš Narodni muzej bude otvoren.

Takođe smo razgovarali i o izlaganju dobara srpske kulturne baštine u Kini, kaže Liju Judžu, državni administrator za kulturno nasleđe NR Kine koji je sa Vladanom Vukosavljevićem, ministrom kulture i informisanja Srbije, potpisao Memorandum o razumevanju.

Judžu je u Beogradu boravio povodom prvog Foruma o kulturnom nasleđu Kine i zemalja centralne i istočne Evrope (16+1), na čijem svečanom otvaranju prekjuče je govorio. Mehanizam saradnje „16+1” je ambiciozan projekat u kome kultura ima značajno mesto i koji na neki način pokazuje da Kina posle ekonomske ekspanzije kreće i u kulturnu, ali naš sagovornik nije hteo ovo da komentariše i ograničio se samo na oblast za koju je zadužen a to je kulturno nasleđe njegove zemlje. On kaže da je Forum uspešno organizovan i ističe da je važno za buduću saradnju što su stručnjaci iz Kine imali priliku da se sretnu i razgovaraju sa ekspertima iz evropskih zemalja.

Kad je reč o Memorandumu koji je juče potpisan u srpskom Ministarstvu kulture i informisanja, Judžu kaže da je reč o vrlo širokom sporazumu o budućoj saradnji u oblasti zaštite kulturnog nasleđa.

– On obuhvata mnoge konkretne oblasti kao što su arheologija, obrazovanje novih kadrova, međusobno posećivanje stručnjaka iz datih oblasti, saradnja u oblasti aplikacije za svetsku kulturnu baštinu, saradnju između muzeja dve zemlje, kao i zajedničko razumevanje o borbi protiv nezakonitih ilegalnih krijumčarenja kulturnih dobara – kaže Liju Judžu.

Kina ima izuzetno bogato kulturno nasleđe. Može li takvo bogatstvo da se opiše nekim brojkama ?

S obzirom na to da je zemlja ogromna sa vrlo dugom istorijom i civilizacijom koja traje pet hiljada godina, jasno je da je reč o ogromnom broju kulturnih dobara, kao i o dugoj tradiciji njegovog čuvanja. Na 9,6 miliona kvadratnih kilometara kopnene površine i negde oko tri miliona kilometara kvadratnih vodene površine, koliko Kina obuhvata, imamo oko 760.000 nepokretnih blaga kulturne baštine, uključujući i podzemne i podvodne lokalitete, i više od 100 miliona pokretnih dobara. To je, međutim, samo ono što je u nadležnosti države, a osim toga postoji i velika količina kulturnog blaga koje je u privatnom posedu, ali mi trenutno nemamo tačan popis onih kulturnih dobara koja su u posedu privatnih lica.

Kako se održava ono što je u nadležnosti države?

Zaštita se organizuje na tri najvažnija nivoa. Prvi se odnosi na obrazovanje i širenje znanja među narodom o važnosti i prepoznavanju te važnosti kulturnih dobara. To se sprovodi kroz školski sistem, medije i odnosi se na celo društvo. Drugi nivo odnosi se na političke odluke, odnosno na donošenja odgovarajućih zakona o kulturnim dobrima i ne samo donošenje nego i na njihovo konkretno sprovođenje. Ulaže se mnogo truda da bismo se osigurali da zakon i političke odluke budu poštovani. Treća stvar odnosi se na to da su za zaštitu kulturnih dobara odgovorne lokalne vlasti u svakom regionu. Centralna vlast, kao i lokalne uprave svake godine ulažu nekoliko desetina milijardi juana (jedan evro je 7,7 juana) ulaže se svake godine za očuvanje kulturnog nasleđa. Naravno, uprkos tome postoje neki izazovi sa kojima se suočavamo na tom polju, jer ipak se događaju neke ilegalne aktivnosti.

Koje, na primer?

Recimo, bespravno iskopavanje grobova. Mnoge odluke na tom političkom planu se različito tumače počev od toga šta se podrazumeva pod kulturnim blagom i kako treba sprovoditi zaštitu, pa se susrećemo i sa krijumčarenjem kulturnog nasleđa. To je razlog što Kina nastoji da sa vladama što više zemalja potpiše ugovore i sporazume o o zaštiti kulturnog nasleđa i borbi protiv krijumčarenja i bespravne prodaje i distribucije tih kulturnih dobara. Već je potpisala takve sporazume sa vladama više od 30 zemalja.

Kažete da se nekad zakoni različito tumače. Šta je suština kineskih zakona o kulturnom nasleđu?

Na prvom mestu je, naravno, čuvanje kulturnog nasleđa, sprečavanje njegovog propadanja, dakle njegovo spasavanje, a zatim upravljanje ovim dobrima, kako unaprediti menadžment u toj oblasti. Oko te dve osnove vrte se sve konkretne aktivnosti vlade i svih institucija koje se bave zaštitom kulturnog blaga.

Kao osoba koja je zadužena za kulturno nasleđe, koje bi drevne spomenike izdvojili kao najvažnije?

Recimo, Kineski zid, koji ima istoriju dugu 2000 godina, koja se prenosila iz dinastije u dinastiju različitih doba. Kada bi se spojili ti različiti delovi Kineskog zida imali bismo ukupno 22 hiljade kilometara. Neki delovi su pravljeni od zemlje, neki od cigala, a neki od kamenih ploča, ali u svetu je najpoznatiji taj kameni Kineski zid. Jedan od najpoznatijih spomenika je i carska palata u Pekingu, Zabranjeni grad, ali postoje tu i različiti ostaci palata i carskih građevina iz različitih perioda.

Mnogi citiraju drevne kineske mudrace, a u poslednje vreme je primećeno da te izreke koriste i političari u svojim govorima. Koga biste vi najradije citirali?

Sve te velike misli su, zapravo, koncentracija narodne mudrosti. Ja lično najviše volim da citiram Mao Cedunga, jer on je u različitim periodima koristio vrlo kratke rečenice da bi dao pregled proteklog perioda. On je govorio o tri sveta. Zemlje prvog sveta bile su SAD i SSSR. Zemlje Evrope i ekonomski razvijene bile su zemlje drugog sveta, a Kina koja je u to vreme bila nerazvijena, pripadala je trećem svetu. On je govorio o tome da je, kao što treba iskoristiti beli prazan papir i na njemu naslikati lepu sliku, na isti način mogućno izgraditi Kinu koja je tada bila siromašna. I naglašavao je da je snaga naroda najveća.


Komentari0
87fdb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja