sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:49
INTERVJU: SERGEJ LOZNICA, scenarista i reditelj

Vlast slabima ne veruje

70. KAN - Moj film jeste inspirisan „Krotkom” Dostojevskog i tim odnosom između mučitelja i žrtve. Kod Dostojevskog je to odnos između muža i žene, a moja je namera bila da istražim mitologiju ruskog, bivšeg sovjetskog društva
Autor: Dubravka Lakićsubota, 27.05.2017. u 22:00
Сергеј Лозница, трећи пут на Канском фестивалу (Фото: Дубравка Лакић)

Kan- Ukrajinski scenarista i reditelj Sergej Loznica (52), moskovski đak koji je internacionalnu scenu osvojio prvo kao autor dokumentarnih filmova, među među njima i „Majdana”, zbog kojeg je bio izviždan i u Beogradu, da bi ove godine bio nagrađen aplauzom za dokumentarac „Austerlic”, već treći put se takmiči na Kanskom festivalu sa dugometražnim igranim filmovima.

Prvi put bilo je to sa filmom „Moja sreća”, drugi sa remek-delom u „U magli”,  a na jubilarnom 70. Kanu u glavnom takmičarskom programu viđen je njegov najnoviji film „Krotka”, od dva sata i dvadeset i tri minuta, u koji su uložene i ruske pare.

O Lozničinoj „Krotki”, ukrajinsko-rusko-francuske produkcije, govori se u Kanu. Sa manje ili više razočaranja, ali nikako sa ravnodušnošću koja prati najveći broj filmova u ovogodišnjoj zvaničnoj kanskoj selekciji. Loznica i dalje ima visoke estetske domete, njegova priča je provokativna, glavna glumica Vasilina Makovceva snažna, i u užem izboru za nagradu, a sam reditelj, kako je to juče potvrdio u razgovoru za „Politiku”, zadovoljan je aplauzima posle sve tri projekcije...

Dobar deo vašeg filma je fascinantan, originalan, onda menjate stil, odvodite nas u snoliki Felinijev svet, zašto?

S moje tačke gledišta upravo od tog trenutka počinje pravi, istinski film. Jer, film je velika iluzija, fantazija, a ne nešto što treba da podseća na realnost. Mene je uvek interesovalo eksperimentisanje formom i filmskim jezikom i verujem da sam pronašao pravu eksperimentalnu formu za film „Krotka”.

Tako što ste pomešali stvarnost i veliku iluziju?

Prvi deo filma je imitacija stvarnosti, jer imamo tu priču o ženi i njenom problemu koji se u stvarnosti nikako ne može razrešiti. U prvom delu filma ja vodim tu ženu kroz prostor koji je poput Danteovog pakla, a vodeći je tako do spoznaje da za njen problem – a to je da joj ne dozvoljavaju da poseti muža u zatvoru – nema rešenja. Dolazimo, dakle, do tačke posle koje nema više progresa. To je  mrtav kraj. S te tačke gledišta sama priča prestaje i od filma ne bi bilo ništa. Kakve opcije bih imao? Mogao sam tu da završim film, ali bi onda to bio film o ženi koja se suočava sa nesavladivom mašinerijom moći.

A druga moguća opcija?

Recimo, da je i ona sama na kraju završila u zatvoru. To bi bila velika ironija, da je ona došla u zatvor da poseti muža, a da sama završi u istom. Postojala je i treća opcija, a to je da se ona posle neuspeha vratila kući ili da je nestala, ali kakav bi to onda bio kraj filma? Zato sam se opredelio da se u tom poslednjem delu filma, u tom snolikom delu kako kažete, posvetim njenoj podsvesti i metaforičnosti u onome što bi se njoj moglo dogoditi. To mi je otvorilo mogućnost da proširim temu sa individue na širi plan. Da progovorim o tipovima i prirodi vlasti, prirodi režima i njenom odnosu prema svim krotkim ljudima. Prema onima koji su potlačeni, iskorišćeni, ali koji su i sami čine deo tog režima.

Svi ljudi koje Krotka sreće tokom svog bezuspešnog putovanja, svako na svoj način, neodvojivi su, iako nesvesni, deo opresivnog režima?

Da, svaki i onaj najmanji lik koji se pojavljuje u filmu, deo je ćelija organizma vlasti...

A ne posledica delovanja vlasti na samrtne nevine?

Ne, jer svako od nas, svojim činjenjem ili nečinjenjem u svakodnevnom životu, pomaže vlasti. To je upravo ono što pokazujem u tim scenama sna, sa ljudima koji se ispovedaju za tim velikim stolom, među kojima je i lik pripadnice nevladine organizacije za ljudska prava. Svi su oni negde ponizni pred nosiocima vlasti koji ih stalno lažu, obmanjuju obećavajući nadu, čak i siluju. Ne jednom, već beskonačno. Kroz sve to ja pokazujem esenciju moći i vlasti.

Ruske ili ukrajinske?

Bilo koje. Ovo se može odnositi na bilo koju zemlju na svetu, jer svaka ima taj zatvorski sistem, sistem opresije i sile koji se mogu manifestovati na određeni način. To se odnosi i na takozvanu totalitarnu, autokratsku, ali i na ono što zovemo demokratskom, liberalnom vlašću. Sistem vlasti i njene zloupotrebe je svugde isti. U liberalnijim zemljama vi samo imate više individualnih sloboda i taj lažni osećaj da ste slobodni.

Naslov kratke priče Dostojevskog je i naslov vašeg filma?

U osnovi, moj film i jeste inspirisan „Krotkom” Dostojevskog i tim odnosom između mučitelja i žrtve. Kod Dostojevskog je to odnos između muža i žene, a moja je namera bila da istražim mitologiju ruskog, eks-sovjetskog društva, kulturološki kontekst, mentalitet ljudi koji naseljavaju čitavu ovu teritoriju čineći da u njoj vlast bude uvek tako moćna.

Dostojevski je priču napisao u devetnaestom veku, a u vašem filmu ruski prostori i ljudi koji u njima žive, kao da su zaglavljeni upravo u tom vremenu?

Mnogo sam filmova snimao u ruskim provincijskim oblastima istražujući ih i mogu zato ta kažem da sve to izgleda tako kao što ste videli u „Krotkoj”. U tim udaljenim, ogromnim prostorima vreme je stalo. Tehnološkog napretka ima veoma malo.

Ko je čovek koji u filmu tako zadivljujuće peva, glumac ili operski pevač?

To je Edin Dubovski! Završio je Kijevski konzervatorijum, bio je profesionalni pevač u Ukrajinskoj filharmoniji, ali od pevanja nije mogao da živi, pa je emigrirao u Ameriku, gde radi kao vozač kamiona. Sada peva dok vozi i to sve najpopularnije sovjetske pesme, ali  tako što menja reči, parodirajući prilagođava ih današnjici. Snima stalno sebe dok vozi i peva, postao je zvezda na Jutjubu i zovu ga raspevani kamiondžija. Video sam neke od tih njegovih snimaka i pozvao ga da učestvuje kao glumac u mom filmu, jer on ima tu neverovatnu, harizmatičnu, pojavu, ima velike glumačke sposobnosti i veoma je kreativan


Komentari0
d516c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja