petak, 13.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:46

„Švajcarci” najavili protest ispred Vrhovnog suda

Samo još Srbija, Poljska i BiH imaju nerešen problem kredita indeksiranih u švajcarskim francima. – Najviši sud još nema stav o dve kontradiktorne presude Apelacionog suda u Novom Sadu.-Sudska taksa na tužbu protiv banke iznosi 97.500 dinara
Autor: Aleksandra Petrovićsubota, 27.05.2017. u 21:30
Адвокати Је­ле­на Па­вло­вић (Фото лична архива) и Сла­вен Бил­чар(Фото А. Петровић), иначе обоје корисници кредита у швајцарцима

Građani Srbije koji imaju stambeni kredit indeksiran u švajcarskim francima pripremaju protest ispred zgrade Vrhovnog kasacionog suda (VKS) u Nemanjinoj 9, rečeno je „Politici” u Centru za zaštitu korisnika bankarskih usluga „CHF Srbija”.

Nezadovoljni su što najviši sud u Srbiji još nije doneo odluku ni u jednom pojedinačnom sporu između klijenta i banke, niti pravni stav koji bi mogao biti putokaz za više od 20.000 korisnika ovih kredita u Srbiji.

Advokat Jelena Pavlović iz Beograda, član Upravnog odbora „CHF Srbija”, upravo se vratila sa šeste Konferencije o indeksiranim kreditima, koja je održana prošle nedelje u Barseloni, u Španiji. Najavljuje da bi sledeća konferencija evropskih zemalja o problemu „švajcaraca”, mogla biti održana u Beogradu.

– Samo još Srbija, Poljska i BiH imaju nerešen problem kredita u „švajcarcima”. U drugim zemljama odredbe ugovora o planu otplate kredita stavljene su van snage, a glavnica je preračunata u domaću valutu. U Španiji i dalje postoje lekari specijalizovani da prate zdravstveno stanje korisnika ovih kredita – kaže Jelena Pavlović za „Politiku” po povratku iz Barselone.

Grčki sudovi poništili su valutnu klauzulu. Ustavni sud Hrvatske proglasio je ugovore nepoštenim zbog vezanosti glavnice za franak, a u Španiji i Rumuniji izvršena je konverzija u domaću valutu.

– Građani Srbije teško se odlučuju za pojedinačne tužbe, jer su finansijski iscrpljeni, pa nemaju novca ni da plate sudsku taksu na tužbu, koja iznosi 97.500 dinara, a isto toliko košta i taksa na presudu. Poređenja radi, u Italiji sudska taksa na tužbu protiv banke iznosi 200 evra. Naš je predlog da država vrati mogućnost kolektivne zaštite za korisnike ovih kredita, kako bi svi mogli da se obrate sudu jednom tužbom, a ne da se pojedinačno upuštaju u spor sa bankom – kaže Jelena Pavlović.

„CHF Srbija” okuplja pravnike i ekonomiste koji argumentuju da su stambeni krediti u švajcarcima potpuno nezakoniti i nepravični, a to znači i ništavi. S druge strane, mnogi pravnici i bankari govore o mogućnosti raskida i revizije ugovora, ali je najveći problem to što se Vrhovni kasacioni sud još nije oglasio.

– Najviši sud saopštio je da će do kraja februara doneti pravni stav. Sada je kraj maja, a taj stav još nije izašao iz VKS. Umesto toga, najavljeno je da će obrazloženja pojedinačnih odluka u konkretnim sporovima građana i banaka biti ujedno i stavovi najvišeg suda – kaže advokat Slaven Bilčar iz Beograda, takođe član Upravnog odbora „CHF Srbija”.

Na skupu Udruženja pravnika u privredi Srbije, održanom prošle nedelje na Zlatiboru, moglo se čuti da VKS još nije odlučio o dve kontradiktorne presude Apelacionog suda u Novom Sadu, protiv kojih su najvišem sudu izjavljene revizije. Prof. dr Vladimir Kozar i advokat dr Nemanja Aleksić iz Novog Sada analizirali su ove presude.

Sud je u jednom slučaju obrazložio da je „nakon zaključenja ugovora došlo do velikog skoka švajcarskog franka, usled čega je i visina obaveze korisnika kredita uvećana u toj meri da otežava ispunjenje njihovih ugovornih obaveza, pa je samim tim dovedena u pitanje i svrha ugovora”.

– Sud je izrekao raskid ugovora o dugoročnom stambenom kreditu „usled bitno promenjenih okolnosti”. U drugoj odluci zauzet je suprotan stav – da „povećanje kursa švajcarskog franka ne predstavlja opravdan razlog za traženi raskid ugovora” – naveo je dr Kozar.

Dakle, dva sudska veća jednog istog suda donose dva sasvim različita stava. Kad presuđuje u korist banke, sud kaže da je tužilja „svesno prihvatila rizik”, kao i da je kupovinom kuće „ostvarila svrhu ugovora”, pa nagli skok švajcarskog franka „ne predstavlja opravdan razlog za raskid ugovora zbog otežanog ispunjenja obaveze”.

U slučajevima raskida ugovora nije jasno kako će klijent i banka međusobno „prebiti” svoje obaveze, ukazali su pravnici na Zlatiboru.

Očigledno je da rešenja nema bez Vrhovnog kasacionog suda, koji ima obavezu da ujednači sudsku praksu. U najvišem sudu najavili su da će tokom naredne nedelje odgovoriti na naša pitanja da li su prve odluke donete i zbog čega još nisu poznate javnosti.

Kocka ili prevara

– U svim zemljama u okruženju ovi ugovori su proglašeni nezakonitim, pa zato ne treba govoriti ni o njihovom raskidu, jer su ništavi. Međutim, kod nas se korisnici ovih kredita proglašavaju „kockarima” i „pametnjakovićima”. Ni bankarski službenici nisu umeli da im objasne da će glavnica kredita rasti onako kako raste kurs franka. Osnovni problem je što se stalno vrši preračunavanje glavnice duga u franke, pa tako korisnici samo otplatom glavnice vraćaju banci mnogo više nego što su uzeli. Nisu bili informisani o rizicima, i to je dovoljan osnov za poništaj ugovora – naglašava advokat Jelena Pavlović.


Komentari2
6b84b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marija
VKS je odluku, odnosno stav vezan za RASKID, trebao da donese u februaru 2017.godine. Zasto razvlace, odnosno ne zauzimaju stav je "velika enigma"...
Radovan
Cekaju da im dodje misljenje. Pa secate se svi valjda kako je Ustavni sud obrazlagao svoju odluku o penzijama politickim t.j. ekonomskim argumentima,a ne po zakonu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja