sreda, 22.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:34

Uvozne lekove iz krvne plazme godišnje plaćamo 25 miliona evra

Autor: Olivera Popovićsubota, 27.05.2017. u 21:41
Трансфузиолошка струка годинама апелује да се нађе решење, због најмање три разлога: да се више не би бацала плазма наших давалаца крви која може да се искористи за прављење лекова, да би се смањила издвајања за увоз и да би пацијенти добили квалитетније лечење (Фото Драган Јевремовић)

Za uvoz lekova koji se proizvode iz krvne plazme svake godine potrošimo između 22 i 25 miliona evra. Reč je o albuminima i imunoglobulinima, koje moraju da prime mnogi operisani i teško bolesni. Uvoze se i koncentrati faktora koagulacija za obolele od hemofilije.

Ova praksa će se, po svoj prilici, nastaviti, jer se nedavno usvojeni Zakon o transfuzionoj medicini tim problemom nije bavio.

Transfuziološka struka godinama apeluje da se nađe rešenje, zbog najmanje tri razloga: da se više ne baca plazma naših davalaca krvi, već da se ona iskoristi za izradu lekova, da se smanji novac potreban za uvoz ovih derivata krvi i da pacijenti dobiju bolje lečenje.

Dr Branko Čalija, specijalista transfuziolog i predsednik Republičke stručne komisije za transfuziologiju, podseća da Srbija nikada nije mogla da reši ovaj problem bez uvoza, čak ni dok je Institut za transfuziologiju u Beogradu do pre 2000. godine proizvodio imunoglobuline i albumine. Naš sagovornik tvrdi da se tom proizvodnjom pokrivalo maksimalno do 20 odsto potreba zdravstva Srbije.

Iako za ove lekove odvajamo i do 25 miliona evra godišnje, u njihovom korišćenju lekari i dalje moraju da budu štedljivi i selektivni u odabiru pacijenata kojima će ih dati. Ovi preparati su skupi, a potrebe pacijenata za njima veće od uvezenih količina.

Dr Čalija objašnjava da je albumin neizostavan kod lečenja trauma, posle operacija kod kojih je pacijent izgubio mnogo krvi, kod hematoloških i onkoloških bolesti. Imunoglobulini su specifični proteini važni za imunološku odbranu organizma, potrebni u lečenju bolesti i stanja, nastalih posle teških i višestrukih povreda, ali i infekcija.

– Prema stručnim standardima potrebe za imunoglobulinom kreću se između 25 i 40 kilograma imunoglobulina na milion stanovnika. Sada naša država može maksimalno da kupi šest kilograma na milion stanovnika. Deset grama imunoglobulina, na primer, košta 80.000 dinara, a u proseku odraslom pacijentu treba 30 grama. To je razlog što su naši kriterijumi kome dati imunoglobulin sve oštriji – objašnjava dr Čalija.

Ovaj transfuziolog navodi i da je Srbija u Evropi u dnu lestvice po količini koncentrata faktora koagulacija, koji obezbeđuje obolelima od hemofilije, pacijentima sa deficitom antitrombina i drugih teškim oboljenjima krvi.

– Pokrivamo četvrtinu realnih potreba naših pacijenata. Plazma se kod nas, nažalost, često daje umesto albumina, kao iznuđeno rešenje i to nije uvek dobro – upozorava svoje kolege, lekare kliničare dr Čalija.

Predsednik Republičke stručne komisije za transfuziologiju otkriva da će prvi sledeći korak posle nedavno usvojenog propisa o transfuzionoj medicini biti donošenje zakona o dobijanju lekova. On se nada da će predlog koji priprema pomenuta stručna komisija biti razmatran tokom ove godine. Dr Čalija je uveren da i naša zemlja može konačno da počne da upotrebljava svoju plazmu za pravljenje lekova, ali je kategoričan: nemamo farmaceutsku kompaniju koja može da obezbedi proizvodnju lekova iz plazme. Rešenje je da primenimo

model kakav postoji u mnogim zemljama EU. Krvna plazma, prikupljena od davalaca na svojoj teritoriji se testira, a zatim ustupa proverenim farmaceutskim kompanijama u Nemačkoj, Austriji i Italiji. Naš sagovornik tvrdi da je jedini put da pod komercijalnim uslovima ubuduće i mi ustupamo našu plazmu.

– To je jedino racionalno i isplativo rešenje, ali je prethodno potrebno da u Srbiji izgradimo i opremimo pogone za pripremu plazme. To je investicija od približno 30 miliona evra. To jeste veliki novac, ali bi na taj način troškove za uvoz smanjili sa sadašnjih 25 miliona na 10 do 15 miliona evra – kaže dr Čalija.

Trenutno, od ukupno godišnje prikupljenih 240.000 kesa krvi, iskoristi se više od 85 odsto. Dr Čalija zato kaže da u Srbiji „ne bacamo krv, već plazmu”.


Komentari1
bea85
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zoran R.
A pre nekog vremena je bačeno, ako se dobro sećam, skoro 10 tona krvne plazme, da dobro ste pročitali, zbog pokvarenih frižidera, ili tako nekog nesuvislog objašnjenja, a niko nije odgovarao za to. E pa gospodo, zato sam prestao da budem dobrovoljni davalac krvi jer se u toj bačenoj gomili nalazila i moja krv. A vi punite džepove farmaceutskim kompanijama širom sveta, iništavajte institut ''Torlak'' Zavod za veterinu, Galeniku i ostale strateške firme. To dok svi ne pocrkamo, posle neće biti ni važno...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja