ponedeljak, 21.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:45

Svetozar Miletić gradsku kuću želeo da podigne u Almaškom kraju

Autor: Snežana Kovačevićnedelja, 28.05.2017. u 21:48
Градска кућа у Новом Саду (Фото С. Ковачевић)

Novi Sad – Da je krajem 19. veka ispunjena želja Svetozara Miletića, na Trgu slobode u Novom Sadu ne bi bilo Gradske kuće, već bi se nalazila u Almaškom kraju, na mestu gde je danas Matica srpska.

To je jedna od možda manje poznatih priča iz novosadske istorije o dva simbola grada – nekadašnjem Magistratu i spomeniku Miletiću, koji su se ipak smestili na trgu, jedan kraj drugog.

Trg se vremenom, kroz tri veka menjao, a prva gradska kuća nalazila se tu u ranom periodu, kada Novi Sad 1748. dobija status slobodne kraljevske varoši. Na trgu je bila i prva apoteka „Kod crnog Arapina“ (danas ulica Modene), prvi bioskop i prva sinagoga (dvorište hotela „Vojvodina“ a nekada „Carica Jelisaveta“ i „Carica Marija“).

Na mestu jedne od najlepših palata na trgu, gde je danas Vojvođanska banka, nalazila se gostionica „Zeleni venac“, a posle je tu podignut ekskluzivni hotel „Majer“, čuven po tome što je u njemu 25. novembra 1918. odlučeno o prisajedinjenju Bačke, Baranje i Banata Kraljevini Srbiji.

Na uglu sa Njegoševom ulicom je i danas kuća „Gvozdeni čovek“, a tu se pre nalazila katolička štedionica, u čijem prizemlju je bila prva gradska poslastičarnica – kasnije u 20. veku mlečni restoran „Zagreb“, a danas kafe-restoran „Atina“...

Kako je to nekada izgledalo, a koje građevine se danas tu nalaze, gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture je prikazao kroz izložbu „Trg slobode – srce Novog Sada“, pod vedrim nebom u centru grada. Izložba nije održana na Trgu slobode, zauzetog tezgama, već u Zmaj Jovinoj ulici.

„Želja Zavoda je da se ovom izložbom sugrađanima i turistima približi šta ima Novi Sad, koliko su objekti na trgu stari i značajni, ko ih je gradio, zašto ih je gradio i koji su se istorijski događaji dešavali na ovom prostoru“, kazao je direktora Zavoda Siniša Jokić.

Inače, spomenik vođi Srba u Ugarskoj i nekadašnjem gradonačelniku Novog Sada Svetozaru Miletiću na trg je stigao prvi put 1939. godine, skoro četiri decenije posle njegove smrti, a glavni inicijator izgradnje bili su Matica srpska i Demokratska stranka Ljube Davidovića. Otkrivanju spomenika prisustvovao je i predsednik jugoslovenske vlade Dragiša Cvetković.

Za vreme Drugog svetskog rata spomenik je bio uklonjen, da bi krajem 1944. bio vraćen na isto mesto. Kasnije je vajar Pavle Radovanović na postament isklesao „Svetozar Miletić 1826–1901, rad Ivana Meštrovića 1939”, s jedne strane ćirilicom, s druge latinicom, „jer je mnoge strance čudilo da su Vojvođani toliko veliki poštovaoci lika Karla Marksa!“, navodi se u knjizi „Novosadski magistrat“ Donke Stančić i Miška Lazovića.

U vreme gradonačelnika Miletića, formiran je odbor za izgradnju novog i većeg magistrata, sedišta varoške vlasti. Većinska skupština Magistrata, kao i Miletić, želeli su da gradska kuća bude u srpskom, Almaškom kraju, na placu Turskog hana. Sa tim se nije slagala manjina skupštine, pretežno Nemci i Mađari, koji su smatrali da je treba podići na glavnom trgu, na istom onom mestu na kome je Magistrat radio 64 godine, u Ferencijevoj kući.

Izgradnja je počela da se oteže, pa je Miletić u junu 1873. tražio hitnu vanrednu skupštinu. Tada nije znao da njegov naslednik na mestu gradonačelnika Pavle Mačvanski „javno zastupa volju skupštinske većine, a onda piše pismo ministarstvu (u Pešti) o tome da Miletićeva klika hoće da zida gradsku kuću na ’svinjskoj pijaci’ jer tu imaju svoje kuće“. U pismu se pominje i da Miletićevi žele da izgrade Srpsko pozorište, na mestu Ferencijeve kuće, „najlepšem mestu u gradu“.

Magistrat je tri godine kasnije i konačno odustao od gradnje na Hanskom placu i odlučio da je Ferencijev plac na Glavnom trgu praktičnije mesto. Tu je i podignut, ali tek dve decenije kasnije, krajem 1894. godine.

Istovremeno sa Gradskom kućom, završena je i gradnja neogotičke rimokatoličke crkve Ime Marijino, gde se i ranije nalazio katolički hram.


Komentari0
0170e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja