subota, 07.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:08

„Vikipedija” na srpskom dostigla 350.000 članaka

Najposećeniji prilozi u poslednjih mesec dana su o Lenki Dunđerski, Lazi Kostiću i „Pesmi Evrovizije”
Autor: Jelena Kavajaponedeljak, 29.05.2017. u 22:00
Ленка Дунђерски (Фото Википедија)

„Vikipedija” na srpskom jeziku, jedno od najvećih južnoslovenskih izdanja popularne onlajn enciklopedije, dostigla je ovih dana 350.000 članaka. Jubilarni tekst, o američkom hokejašu na ledu Broku Nelsonu, napisao je dugogodišnji urednik Nikola Božić, koji ispisuje stranice domaće „Vikipedije” skoro od jula 2011.

„Sećam se kao da je bilo juče, prvi je bio članak o Rusiji na ’Pesmi Evrovizije’. Od tada je nastalo mnoštvo novih i dopunjeni su brojni već postojeći članci. Uglavnom je reč o člancima koji imaju veze sa geografijom, a kada se zasitim geografije, onda malo uskočim na polja muzike ili hokeja na ledu, moje omiljene sportske razbibrige”, rekao je Božić za blog „Vikimedije Srbije”, neprofitne organizacije koja se brine o „Vikipediji” na srpskom.

On smatra da je najveća snaga „Vikipedije” širenje znanja, koje je nekada bilo duboko zakopano na prašnjavim bibliotekarskim policijama, a danas je slobodno i dostupno svima, a ljudi samo treba da shvate da i oni mogu da budu protagonisti.

„Nemoj biti kivan ako ne možeš da pronađeš neki sadržaj na internetu, napiši članak o željenoj temi na ’Vikipediji’ i učini ga dostupnim svima širom sveta. Velika je stvar kada se i tvoje ime nađe među uređivačima”, poručuje Božić.

Vredni urednici, njih nešto više od hiljadu aktivnih, na mesečnom nivou unose oko 1.300 članaka na srpskom ili u proseku između 40 i 50 dnevno.

Srpska „Vikipedija” nastala je 2003. godine, kada je preveden veći deo glavne strane sa engleskog jezika, a potom napisan i prvi članak – o GNU licencama. Samo tri godine kasnije imala je 100.000 članaka, a do 2013. godine duplo više.

Članci su na početku bili pisani samo ćirilicom, a od 2006. godine je uveden softver koji je preslovljavao tekst sa ćirilice na latinicu i obrnuto, pa je i latinično pismo postalo ravnopravno. Ovu enciklopediju je do danas uređivalo skoro 200.000 registrovanih korisnika. „Vikipedija” na srpskom jeziku danas ima više od 22,5 miliona pregleda i 37.500 izmena na mesečnom nivou.

Najposećeniji članci na srpskoj jezičkoj verziji u poslednjih mesec dana su o Lenki Dunđerski, Lazi Kostiću, „Pesmi Evrovizije”… Posećenost uglavnom zavisi od aktuelnih dešavanja u društvu.

Stvaraoci su ljudi svih godina i profila koji rado i često ispisuju članke u domenu svog interesovanja i struke. Drže se politike neutralne tačke gledišta – ne da kažu čitaocu šta je istina, već šta relevantne strane misle o nekoj temi. Svaku izmenu barem po nekoliko osoba pregleda i ako se radi o vandalizmu ili bilo kakvom neprimerenom unosu, to se jednim klikom poništava.

Nema glavnog urednika, već poslednju reč ima zajednica koja dileme raspravlja u diskusijama. Članke u kojima se vodi „rat izmena” administratori „zaključavaju” dok se sukob ne reši. Vandalizmu su najčešće podložni članci o političarima i LGBT temama.

Na globalnom nivou bilo je slučajeva da su nesavesni korisnici izmišljali „istorijske” ličnosti i raznih drugih obmana. Zato je princip da se ovaj sajt koristi samo kao polazna tačka.

Konkursima koje organizuje poslednjih godina „Vikimedija Srbije” daje priliku zaljubljenicima u fotografiju da doprinesu promociji prirodnih lepota i kulturnih dobara Srbije i da istovremeno obogate multimedijalni sadržaj „Vikipedije”.

Reč je o takmičenjima „Viki voli Zemlju” i „Viki voli spomenike”. Trenutno je u toku četvrti konkurs „Viki voli Zemlju” sa ciljem prikupljanja fotografija zaštićenih prirodnih dobara.

Prošle godine je zabeležen veliki uspeh kada je fotografija Stopića pećine autora Čedomira Žarkovića osvojila prvo mesto na svetskom konkursu, dok je Vladimir Mijailović sa fotografijom kanjona Rače zauzeo 15. mesto.


Komentari3
7ce4c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Čitalac
"... najveća snaga "Vikipedije" je širenje znanja,koje je nekad bilo zarobljeno na prašnjavim bibliotekarskim policama..." Eeee, zemljo... najveća snaga i jeste baš u tim bibliotekama! "Prašnjavim"? Reče neko ko ne znam kad je zadnji put bio u toj biblioteci.Vikipedija je gomila netačnih podataka ,samo ja sam naišla na nekoliko,a to deca gutaju. Bože sačuvaj da nešto pročitaju. Kopiraju sa Vikipedije i gotov pismeni rad za školu.
Vladija Sarac
Izuzetno dostignuce za jezik kojim govori relativno malo ljudi! Treba zaista cestitati onima koji kao dobrovoljci, o svom ruhu i kruhu, grade Vikipediju na srpskom. Jos lepse bi bilo kad bi oni koji pisu na srpskohrvatskom (a pretpostavljam da su vecina Srbi) doprinosili srpskoj vikipediji - imali bismo oko 800,000 clanaka!
Boza Faca
Трипут ура за Википедију... Путовали смо као група из ЈАР преко Анголе за Португал, и зауставили су нас јер "нисмо имали визе за Португал". Како доказати да нам не требају визе за Шенген (и где/шта је то Србија)? Пошто на интернету нигде не стоји доступна званична информација о томе да ли визе требају или не, ситуација је била, у најмању руку, напета. Али зато је информација писала на Википедији, енглеској, а ја сам имао иштампано... И одмор није пропао... Незванично, а званично...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja