subota, 23.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:19
DOSIJE „POLITIKE”: MEDIALA – NAJZNAČAJNIJI LIKOVNI FENOMEN BIVŠE SFRJ

Veliko đubrište osvaja svet ideja

Šejkina porodica se navodno stidela njegovog slikarstva - kada im dolaze gosti, skidali bi njegove slike sa zida, jer to nije bila ona umetnost na koju su ljudi navikli
Autor: Mirjana Sretenovićponedeljak, 29.05.2017. u 21:45
Оља Ивањицки и Леонид Шејка / Рад Милована Видака (Фото архива П. Ристића)

Mediala je nastala na mom potkrovlju u Senjačkoj 3, kaže arhitekta Predrag Ristić (86) i objašnjava da su svi njeni umetnici bili različiti, dok im je jedino zajedničko bilo to što niko nije bio član Partije.

‒ Partija je ubacivala insajdera u naše društvo. Mi onda pričamo: Ti ćeš da nosiš bombe, ti ćeš ovo, ti ono ‒ samo da napravimo zabunu. Sećam se da je jedan političar u opštini Savski venac mnogo godina kasnije rekao da je bio član Mediale, iako po godinama to nije mogao da bude, i da je navodno postradao od nje kako bi izvukao neku korist. Čime su se sve ljudi služili, verujući u Medialinu moć! – ističe Predrag Ristić koji je u beogradskim legendama dobio nadimak Peđa Isus.

Leonid Šejka bio je idejni tvorac ovog pokreta, Milovan Vidak napisao je kodeks, a Miro Glavurtić dao naziv koji pokazuje dijalektičku suprotnost, večni sukob dobra i zla, reda i haosa. „Med” kao esencija kvaliteta, i „ala” kao simbol mraka i destrukcije.

„Svaki od umetnika Mediale imao je neku svoju temu, svoj motiv ‒ zajednička im je bila samo ideja opstanka kroz vreme. Neki su se detaljnije zadržavali u prošlosti, drugi nagoveštavali nove svetove, treći odlazili u vasionu, povezujući juče, danas, sutra”, kaže za naš list istoričar umetnosti Tijana Jovanović Češka, koja napominje da su se medialisti ugledali na velike majstore renesanse i dovodili ih u odnos sa ličnim senzibilitetom viđenja sveta. Povezivali su obožavane slike u prethodnim epohama sa šetnjama po đubrištima, okupljali su se na obalama Save i Dunava, Adi Međici, u sali Kinoteke i Grafičkom kolektivu. Pohodili su Klub književnika, Prešernovu klet, Ruskog cara i Tri šešira. Pravili hepeninge, pisali pesme, slikali đubrište u vreme kada politički komesari diktiraju način ponašanja i formiraju ličnosti mladih ljudi.

Slikar Miro Glavurtić je isticao da je Mediala bila veliko umetničko raskršće – „Ona magija ekstrema, koju nalazimo u modernom svetu, što je u permanentnim sukobima i polarizacijama, smeštena je u jednu grupu koju više karakteriše različitost, nego sličnost, pa tako sada jedna skupina umetnika postaje istinska laboratorija duha gde se najbolje usredsređuju konvergirajuće tendencije. Ako vidimo univerzalno đubrište, kao što je to vizionarski sagledao Leonid Šejka, možda bismo mogli sagledati i obrise jednog duhovnog zamka o kojem govore sve tradicije”, isticao je Glavurtić.

Postojala je čak priča da se Šejkina porodica pomalo i stidela takvih motiva. Kada im dolaze gosti, znali su da skinu neku njegovu sliku sa zida, jer to nije bilo baš ono slikarstvo na koje su ljudi navikli...

Mediala je zapravo najavila težnju za čistim svetom. Umetnici su govorili da je „veliko đubrište” osvojilo svet ideja, a da ekološka revolucija podrazumeva i borbu protiv zagađivanja misli i slike.

Slikar Milić od Mačve je pominjao da je Mediala izazvala ogromnu znatiželju ljubitelja umetnosti i bes političara jer je ugrožavala njihovu sterilnost. „Posebno su se okomili na mene, jer sam ja bio jedini medialac koji se bavio nacionalnim u slici. Mediala se prepuštala renesansi i intimističkom štimungu, što je njena osnovna karakteristika. Ona je u stvari spasila figuralnu umetnost u evropskim razmerama i pomogla da fantastično opstoji kao moguće do naših vremena”, rekao je ovaj slikar.

Inspirišu se, i nadograđuju, novinske fotografije. Oljina slika „Dolazak predskazivanja” asocira na konstrukcije cevi kada se gradio tunel ispod Lamanša, a jedna fantazmagorična kompozicija Milovana Vidaka podseća na enterijer robne kuće koja je otvorena početkom 20. veka u Berlinu, gde se vide kupole, svodovi, stubovi i stepeništa, ističe naša sagovornica. Objašnjava da je Dado Đurić ukrštao ljude, ptice, životinje, tražio neku svoju genetsku formu opstanka. Vladan Radovanović bavio se muzikom, ali radio je i pipazone – skulpture koje publika doživljava putem pipanja. Ljuba Popović se odlučio za nežne volumene, a Veličković za mračne prizore stradanja.

‒ Pored šetnji i odlazaka na koncerte (uvek klasične muzike), pamtim i njihove sukobe. Imali su izložbu u „Cvijeti Zuzorić”. Siniša Vuković je zauzeo najbolji prostor za svoje slike, smatrajući da je on glavni, a ja nisam imao gde da okačim radove Veličkovića i Dade Đurića, pa sam ih stavio u hodnik kraj vrata. Eto, i to je bila Mediala, a svi govore da je to bilo neko društvo. Ne, odjednom kao da nisu prijatelji, već najljući neprijatelji, kaže Peđa Ristić.

A pojavili su se, prema rečima Olje Ivanjicki, u trenutku kada je slikarstvu pretila katastrofa, „vladao je blef, na lak način a za velike pare postizani su nelikovni ciljevi”.

– Ne znam kakav je u tome bio uticaj kritike ali nikad svet nije bio tako ubeđen u ispravnost sopstvene gluposti. Mi, profesionalci, bar znamo kakvi se efekti mogu postići kada se prospe boja pa zaljulja levo ‒ desno. Mene kao autora nikada nije zanimalo ljuljanje boja. Čovek nikad sebi ne bira mrava za protivnika. Iz trenutnih, možda komercijalnih razloga, tražile su se promene: šta je umetnik (zamislite!) od izložbe do izložbe novo stvorio! Kao da može da izađe iz sebe i kruga sopstvene stvarnosti. Pravo je pitanje, po mom mišljenju, šta čovek hoće – izjavila je ova umetnica. Za nju je Mediala iskočila iz trajanja, kao neka konstanta, centar svemira, kao tačka oko koje se sve vrti. Večno nepromenljivo jezgro koje u sebe uključuje sve promene. – Njen duh živ je i danas, govorila je 2006. godine, „jer je to bilo dobro seme, a moć semena je zastrašujuća”.


Komentari0
42932
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja